Ми своја тела углавном узимамо здраво за готово. Ретко кад размишљамо шта се крије под нашом кожом. Чак и најједноставнији покрети захтевају међусобно деловање многих делова тела. Тело је сачињено од ситних живих јединица званих ћелије. Удружене групе ћелија чине ткива. Различите врсте ткива удружене заједничком гункцијом чине органе. Ти органи сачињавају комплексан организам.
Шта ко ради у телу?
Мозак управља размишљањем, памћењем и осећањем. Производи хемијске преводиоце зване хормони.
Мишићи омогућују телу да се креће.
У плућима се врши размена угљен-диоксида за кисеоник.
Артерије преносе крв богату кисеоником свим деловима тела. Вене враћају крв сиромашну кисеоником назад до срца.
Срце је мишићна пумпа која шаље крв целом телу.
Бубрези филтрирањем пречишћавају штетне материје из крви и избацују их у виду урина.
Материца држи оплођену јајну ћелију која се временом развија у бебу.
Нерви преко кичмене мождине преносе импулсе из мозга до осталих делова тела.
Костур помаже у подношењу тежине тела
Постоји много фасцинантних ствари о нама самим којих нисмо свесни или нисмо знали какве све занимњивости и чуда може човек да изведе. На пример:
– Научно је потврђено да човек може да издржи око 3 до 4 недеље без хране, само недењу дана без воде. Зависи од здравственог стања човека и од тога колико брзо организам избацује течности из организма путем зноја, урина, суза.
– Забележено је у Гинисовој књизи рекорда да је највиши човек на свету висок је 2.53 м, а њему насупрот, односно најнижи човек на свету је висок само 73 цм.
– Оптичке варке су једне од, мени, најзанимљивијих ствари које је човек успео да представи свету. Она почива на неистинитој перцепцији некакве слике. Углавном слика коју посматрамо има вишезначан смисао. Посматрајући слику прво уочавамо њене очигледне елементе, међутим ако се задубимо и концентришемо на сасвим друге детаље можемо добити скроз другу слику
– Да ли сте знали да је Леонардо да Винчи могао да савије гвоздену шипку голим рукама? Да је количина гвожђа у човековом организму довољна да се направи један ексер? Да се најмањи мишић у људском телу налази у уху и дугачак је 15. део цм? Да човечије цузе производе четири жлезде смештене покрај ока, испирају рожњачу и отичу у нос. Ако их има превише, изливају се преко капака. Оно што је занимљиво то је да свакога дана човек излучи (и ако не плаче) око пола литра суза? Када би се човеков ДНК развукао, добило би се растојање између Сунца и Земље?
Креативност код човека се испољава као потреба за изражавањем својих осећања. У великим налетима осећања, човек ствара најлепше креације било да су сликарске, музичке, вајарске…он ствара, креира нешто оригинално и аутентично. Кажу да су људи који су уметници (сликари, музичари…) ,,уврнутог“ изгледа, особењаци. Њихов изглед привлачи пажњу околине, код неког изазивају негативан утисак а код некога симпатије. Познато је да велике уметнике и творце великих дела у прошлости велики број људи није признавао све до њихове смрти. Неколико година након њихове смрти њихова дела су почела да се уздижу као феникс из пепела и постајала оличења културе данашњег човека.
Јован Јовановић Змај је уметник дечје књижевности. Путем песама за децу он је исказивао безграничну љубав према чистим, неисквареним бићима – деци. Посвећивао им је много пажње, разуме њихове проблеме, успевао да их својим песмама насмеје и поучи. То је квалитетна креација једног човека.
Павле Паја Јовановић најпознатији српски сликар који је свој осећај за лепо могао да дефинише и објасни на платну, било да се радило о ратном добу ,,Велика сеоба Срба“, дочаравању свечаности ,,Крунисање Цара Душана“, преко сликања портрета којих је заиста много до свакодневних призора у животу ,,Борба петлова“, ,,Час мачевања“ и слично.
Чини ми се да данашњи уметници својим особеним изгледом, који је крајње необичан и екстреман, покушавају да скрену пажњу на себе и истичу и наглашавају да су они креативн јер изгледају…па другачије да не кажем чудно. То нема везе са њиховом креативношћу, што нам доказују прави представници квалитетне уметности који се нису чудно облачили нити понашали, али су заиста били уметници. Зато своју креативност треба испољавати кроз дела, а не кроз гардеробу, уврнуту фризуру и врло лош покушај стварања уметничког дела који нема смисао.
Осмех је својствен само људима од свих живих бића на планети. Њиме човек изражава своје осећање радости, среће, усхићења. Осмех такође може бити упућен другој особи у виду љубазности, затим у виду симпатије… У сваком случају, осмех може да представи само позитивну емоцију, енергију, која се рефлектује позитивно на људе који се налазе у околини ведре особе, а особа која га шаље се осећа још лепше јер је успела да измами повратну реакцију. Осмех представља добру вољу, лечи нерасположен дух, доноси ведру атмосферу и пријатније расположење. Чак и у моментима када смо нервозни, раздрагани и није нам до смејања, можемо покушати да се само зауставимо на тренутак и да развучемо ту криву линију преко нашег лица, проблеме нећемо решити, али ћемо се много боље носити са њима. Осмех много тога говори о човеку који га користи. По мом мишљењу осмех каже о свом господару: ,,Осмехује се, не зато што нема никаквих проблема, него зато што све проблеме сматра решивим. Користи ме као оружије против нервозних, нељубазних људи вуче их на другу страну и за кратко време се већ зајдено смеју и друже као најбољи пријатељи. Мноме објављује љубав према свим људима без обзира на разлике, зато што зна да су сви људи различити и не постоје под небом два иста човека.“ Осмех представља једину криву линију која исправља ствари 🙂
Познато је да се у историји јављају генијални појединци. То су људи са надпросечним коефинцијентом интелигенције, свестраног образовања, натпросечног капацитета за складиштење информација… Међу генијалцима се налазе људи различитих занимања и опредељења. Ту су војсковође, владари, уметници, спортисти, научници… У сваком времену се јавио по који генијалац који је сенио својом бистрином ума, брзином размишљања и капацитетом меморије. Тако је и Гинисова књига рекорда забележила врло интересантну чињеницу, а то је да је у двадесетом веку у њу био записан најмлађи студент до тада који је имао свега шест година. То је био Луј Ксјаобин који је са пет година положио пријемни за универзитет, а са само две године је знао да ишчита 3600 кинеских знакова. Још веће чудо од детета је Андрагоне де Мело који је најмлађи дипломац у Америци. У једанаестој години је дипломирао на одсеку математике, до осме године је написао компјутерске програме, са шест година је студирао геологију и геофизику, у четвртој је учио грчки, физику и филоцофију, са само две године је почео да игра шах и бави се геометријом, а у својој седмој недељи живота је прву реч рекао са седам недеља. Има много генијалаца који свој таленат нису наследили од родитеља који су сасвим просечни људи без неких истакнутих талената, а изнедрили децу која задивљују свет својим умењима.
Музика се најчешће везује за уживање и задовољство. Међутим њена едукативна улога је веома битна с обзиром да едукативно утиче на свеопшти развој детета. Студије су доказале да се човек рађа са урођеном музикалношћу и да музика утиче на наше размишљање и понашање. Највећу моћ музика показује у свом утицају у процесу учења, развоју мозга и организационих особина, као и на целокупни нервни систем. У исто време се музиком изражава наша емоционална природа. Музиком се код детета подстиче развој говора, дружељубивост, развија се интелект…
Развој музикалности код детета
- пре рођења- плод је у двадесетој недељи пре рођења у стању да чује звуке. Родитељ би тада требао да пева и свира нерођеној беби
- од рођења до 18 месеци
- непосредно након рођења, бебе могу да чују високе тонове и да буду умирене ниским. такође су у стању да разликују да ли звук долази спреда или отпозади.
- у трећем месецу почињу активно да одговарају на музику (љуљају се или окрећу према извору звука, певају самогласнике)
- са девет месеци реагују на познату мелодију
- са годину дана бебе почињу саме да производе звукове лупкајући предметима око њих
3. од 18 месеци до 3 године
- Деца почињу да уче речи песмица, да разликују гласни, тихо, брзо и споро. Такође су свесни ритмова и схватају како да сарађују са другом децом.
4. од 3-5 година
- Дете постаје свесно ритма и висине гласа. Почињу да уче сложеније песмице, уживају у плесу и истражују нове звукове и инструменте.
5. од 5-7 година
- Са све већим узрастом деца уче све сложеније песме, упознају се са слиженијим и вишеструким ритмовима, упознају шири спектар инструмената.
Треба деци обезбесити једноставне перкусионистичке инструмента. Може се остварити игра у којој ће одрасла особа заједно са децом заједно компоновати једноставне песмице, али их и упознавати са музиком различитих временских епоха и култура како бу увидела разноликост музичке културе.
литература: www.serbianforum.org.kutak-za-roditelje
Неки би рекли да је човек, по дефиницији, биће које зна да мисли, говори, осећа… То би био груб опис свега онога што он зна и може да уради. Убице, терористи…такође све то знају и поседују то, али се више не сматрају људима и њихови поступци се називају нечовечним. Зато треба добро размислити и одговорити на питање: ,, Шта значи бити човек?“
Свети Николај Велимировић даје одговор на ово питање говорећи: ,,Није човек оно што се може сместити у један гроб, већ оно што се не може сместити у целу васиону“. Тиме је хтео да покаже величину људског срца и душе, а величина је толика да се не може сместити у целу васиону. То значи да је у данашње време тешко бити Човек. Зато што бити Човек значи стећи и задржати чистоту срца попут дечјег, имати здрав и бистар ум и не дозволити да се зацаре животињски нагони.
У време наших предака (прабаба, прадеда…) се живело спокојније и нормалније. Није било виртуелних справа, телефона, брзих аутомобила и живели су спокојно, мирно, полако без икакве журбе. Живело се скромно у скромним белим кућама, са трпезом која није одисала раскошним јелима, баш супротно. Данашњем човеку није довољно да влада гардом, државом, него се погордио па би да влада читавим светом, потпаљује амбиције за моћи и влашћу, што је има више то амбициозније граби и тај зачарани круг се не прекида. Требало би прво да завлада над собом и да се запита да ли је у њему све постало дивље и животињски неосетљиво или је остало још мало људскости…?
Сматрам да је човек који безусловно и нелицемерно пружа нежност, љубав и помоћ свом ближњем. Који неће проводити време са неком особом из користи, већ из потребе за дружењем или своје или оног другог, који са стрпљењем и разумевањем слуша туђе проблеме и даје од себе искрену помоћ. Човек не обраћа пажњу на разлику по раси, материјалном богатству, изгледу… Он је човекољубив (хуман), тј.према сваком људском бићу ће се односити на исти начин и са љубављу.
Чини ми се да се смањио број таквих бића и постали су права реткост, али би свако уз мало воље и труда могао бити Човек. Није довољно само се називати човеком, треба то и бити.
Човек је живо биће које се разликује од свих других живих бића јер има разум и душу. Сви људи заједно се називају човечанство или људски род. На свету постоји преко шест милијарди људи. Сваки од њих је по нечему другачији, али што се тиче грађе тела сви су веома слични.
Новорођенчад су по рођењу тешкаа око 3-4 кг, а високи око 50-60 цм. Жена рађа дете након девет месеци трудноће. Човек расте до 18-21. године, а полну зрелост достиже око 12-15. године. Здрав и добро ухрањен човек у просеку доживи до 70-80 година. Одрастао просечан човек је висок у просеку од 1,5-2 метра, тежи између 50-90 кг.
Што се тиче порекла, постоје различита и подељена мишљења…
Постоје различите хуманистичке науке које се баве проучавањем човека, а ево и неких од њих:
|
|