„Kad bi nas moglo odgajati neko više biće, onda bi se tek videlo šta može da bude od čoveka.“
Immanuel Kant
„Vaspitanje zahteva najveću marljivost koja će doneti najveću korist.“
Seneka
„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.“
Anatole France
„Ako si učitelj dece, ili možda otac, budi im učitelj svojim vladanjem i životom.“
Latinska izreka
„Lepe stvari se stiču napornim učenjem, a ružne se stiču bez ikakvog napora same po sebi.“
Demokrit
„Svaki čovek treba da se vaspitava zbog sebe.Samo tako će se naučiti veštini življenja.“
Ž.Ž.Ruso
„Lična sreća nije moguća izvan društva, kao što nije moguć život biljke koja je istrgnuta iz zemlje i bačena na besplodni pijesak.“
Tolstoj
„U šahu, kao i u životu primjećujemo svoje greške tek onda kada se drugi njima koriste.“
Tolstoj
„Više vredi vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova koju predvodi magarac.“
Napoleon
„Kad svi misle isto, znači da niko ne misli dovoljno.“
Lippmann
„Nisu loša vremena, nego čovek.“
Darvin
„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.“
Anatole France
„Želite li znati što Bog misli o novcu, pogledajte ljude kojima ga je dao.“
Dorothy Parker
„Način učenja treba učiniti takvim da ne bude nasilan… zato što slobodan čovek ne sme ni jednu nauku da izučava ropski, jer se u duši ne zadržava nikakvo nametnuto znanje“ .
Platon
„Ako me neko pita koja su najbolja sredstva za pojačavanje pamćenja, ja cu mu odgovoriti: vežbanje i rad. Mnogo učiti, o mnogome razmišljati i, ako je moguće, svakoga dana – to je najmoćnije sredstvo.“
M.F.Kvintilijan
Možda če ponekad biti dobro da produbimo radoznalost kod dece ako stavimo pred njih nove i neobične stvari sa željom da izazovemo njihova pitanja i da im damo mogućnost da se o njima sama obaveste.“
Dž. Lok
„Daj te nam valjane majke, pa ćemo dati valjane građane.“
J.A.Komenski
„Rad i život naših majki ne treba da se rukovodi slepom ljubavlju, već velikim osećanjem koje je usmereno ka budućnosti. I takve majke daće nam divne, srećne ljude i same će biti srečne do kraja života.“
A.S.Makarenko
„Ako je osoba sa kojom dete identifikuje odgovarajuce (po merilima sredine u kojoj porodica živi), onda kod deteta raste osećanje adekvatnosti i samokontrole. Ako model ne predstavlja odgovarajuči uzor, kod deteta dolazi do problema u razvoju jer nema odgovarajuće obrasce kojima bi oblikovalo vlastito ponašanje.“
Sulejman Hrnjica
Vaspitanje je neizbežno i osobeno sredstvo podsticanja i razvijanja individualnih sposobnosti i oblikovanja celovite ličnosti svakog čoveka. Nema čoveka kome vaspitanje kao pomoć i sredstvo individualnog razvijanja i samorazvijanja, samovaspitanja, nije potrbno na svakom razvojnom nivou njegovog ljudskog bića – telesnom i duhovnom.
Vaspitanje je proces podsticanja i omogućavanja individualnog razvoja koje traje, kod svakog čoveka, od rođenja do kraja čovekovog života.
Vaspitanje je moćno kada izvire iz čovekova života i kada je u funkciji takvog ćivota od rođenja do smrti.
Vaspitanje je moćno kada polazi od polazi od čovekove prirode, kada je utaknotu u tu prirodu, kada doprinosi individualnom razvijanju prirode svakog čoveka.
Pravo na individualnost , na osobenost i različitost svakog od drugih ljudskih bića, na svoju sopstvenu ličnost i njeno nesputano razvijanje i oblikovanje – temelji su istinskog i pravog vaspitanja.
Svaki pojedinac, kao osobena individualnost, sa svim svojim nasleđenim i stečenim potencijalima, predstavlja pravi temelj i ishodište istinskog vaspitanja čoveka kao ljudskog bića, njegovog oblikovanja kao ličnosti. Drugi temelji polazište proizilazi iz čovekove neizbežne pripadnosti ljudskoj grupi, zajednici, društvu. Čovek je neodvojiv od grupe, od života u grupi da drugim ljudskim bićima. Van ljudske grupe čovek prestaje da bude čovek. Van grupe prestaje vaspitanje čoveka. Samo u grupi čovek može da se samorealizuje kao istinski čovek.
Vaspitanje je međuljudski odnos. Ono je to samo kada se u tim odnosima uvažava i poštuje sloboda i individualna različitost svakog čoveka obuhvaćenog tim odnosima. To je i jedino ograničenje koje ne narušava prirodu pravog vaspitanja. Sloboda jednog čoveka u životu, pa i u vaspitanju, može biti ograničena samo isto takvom slobodom drugog čoveka, člana iste ljudske grupe.
Vaspitanje je uspešno kada je utkano u komunikaciju pojedinca sa grupom, grupe sa pojedincem, grupe sa grupom.
Vaspitanje kao međuljudski odnosi komunokacija slobodnih pojedinaca i grupa veoma je bogato i raznovrsno po sadržajima, metodama, sredstvima, simbolima, po oblicima ispoljava i ostvarivanja takve komunikacije i odnosa u toj komunikaciji.
Vaspitanje je uzajamno delovanje i uticanje, davanje i prihvatanje, samodavanje i samouticanje.
Literatura:
Nikola Potkonjak, „XX vek: Ni »vek deteta« ni vek pedagogije. Ima nade… XXI vek“, Novi Sad, 2003.
(Žan Žak Ruso)
„Biljke se oblikuju kultiviranjem a ljudi edukacijom… Rođeni smo slabi, potrebna nam je snaga; rođeni smo potpuno neopremljeni, pa trebamo pomoć; rođeni smo glupi, treba nam znanje prosuđivanja. Svaka stvar koju nemamo pri rođenju a koja će nam trebati kada odrastemo, daje nam se edukacijom. „
(Mišel de Montenj)
„… budući je bila istina da nas studiranje, čak i onda kad se pravilno čini, može naučiti od čega se sastoji mudrost, te ispravno delovanje i determiniranost, hteli su omogučiti svojoj deci ravni dodir sa stvarnim slučajevima, učeći ih ne prenosenim informacijama, već aktivnim iskušavanjem, njihovim , odlučnim oblikovanjem i stvaranjem, ne samo rečju i instrukcijama, već uglavnom delima i primerima, čime mudrost ne bi bila nešto što duša zna, već sam centar duše i temperament, ne nešto stečeno već prirodna sposobnost .“
(Anton Makarenko)
„Naša djeca to je naša starost. Pravilan odgoj, to je naša sretna starost; loš odgoj, to je naša buduća nesreća, naše suze, naša krivnja pred drugim ljudima, pred čitavom zemljom.“
(Platon)
„Neka lekcije vaše dece budu u formi igre…Naučićete više o njihovim prirodnim sposobnostima na taj način.“
(Imanuel Kant)
„Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i površno.“
„Iskustvo bez teorije je slepa, ali teorija bez iskustva je samo intelektualna igra.“
(Elena Kej)
„Samo blagim postupanjem i nežnošću stiče se poverenje deteta. Poredak, mir, red, dobrota i pažnja i u kući i u porodici najbolji su vaspitači. Tome treba dodati rad – obaveze deteta koje ono treba da ispunjava i u porodici, i u školi. “
„Porodica je prirodna sredina,i za učenje čitanja i pisanja, za učenje obavezama, pre svega radnim, za učenje socijalnim dužnostima i sl. Posebno u porodici treba kod dece razvijati posmatranje, zdravu fantaziju koja ima estetički i etički značaj. Znati dobro videti – u svetovima prirode,čoveka i umetnosti – i znati dobro čitati, to su dve velike mete, kojima treba da teži vaspitanje u kući, kao i u školi. Kad dete to ume, skoro sve drugo može samo da nauči.“
Jan Amos Komenski
„Evo mi dospeli, koji samo sebe smatramo za ljude, vas decu za male majmune, samo sebe za pametne, vas za nerazumne, samo sebe za rečite, vas za nemušte smo otkazani za vaše škole! Vi ste nam dani za učitelje vaše čini našim za ideal i uzor“ .
„Dajte nama valjane majke, pa ćemo dati valjane građane“.
Elena Kej
 „Škola ima samo jedan veliki cilj: da sama sebe učini izlišnom, da dopusti da zavlada život i sreća – to će među ostalim reći samoradnja – namjesto sistema i šema“.
„Jedino sredstvo, da se ozbiljna i sve obimnija surovost – a time i klsna razlika – ukloni, jeste da deca jedne zemlje do 15. godine uživaju istu školsku nastavu. Ali, ova škola morala bi da se oslobodi crkvenog uticaja i obaveznosti polaganja ispita.
Makarenko
 „Svaka porodica se odlikuje svojstvenim životom i životnim uslovima, svaka porodica je dužna da samostalno rešava pedagoške zadatke.“
„Sudbina deteta koje je lišeno očeve ili materine ljubavi nije samo njegova lična tragedija. Dete osakaćeno time što je odbačeno, napušteno, često je u budućnosti čovek nepotpune vrednosti. Prema tome, očevi i majke koji napuštaju svoju decu vrše akt podlosti prema društvu.“
Literatura:
- Nikola M. Potkonjak ( 2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade… XXI vek Novi Sad, savez pedagoških društava Vojvodine.
- Radovan Grandić (2007): Prilozi porodičnoj pedagogiji, savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad.
- Radovan Grandić (2007): Prilozi uvodu u pedagogiju, savez pedagoških disciplina Vojvodine, Novi Sad.
Ciklična stručna razmatranja ovoga odnosa (teorije i prakse), uglavnom, su konstatovala da između ove dve strane istog procesa postoji veliki jaz. Diskursi, u krugovima teoretičara, istraživača i sl., nisu još našli adekvatan put da se ovo prevaziđe, tj. da se nauka u željenom stepenu približi praksi. Novi trendovi na metodološkom polju, pre svega, kritički pristupi teorije i praksi obećavaju rešavanje ovoga pitanja, naravno, uz ispunjenost značajnih pretpostavki. Refleksije pedagoga, ne samo u Jugoslaviji, uočavaju potrebu da pedagoška teorija bude osmišljena načinima kojima se može dovesti u vezu s praksom. Ovo, naravno, ne znači da se od nje očekuje da će se pedagoškim postavkama direktno moći da objasne uzroci problema sa kojima se praktičari sreću.
Empirijski pristup konstituisanju posebnih pedagoških teorija
Pažnja teorijski usmjerenih pedagoga u drugoj polovini dvadesetog vijeka bila je usredsređena na probleme opšte pedagoške teorije, pri čemu je opšta pedagoška teorija ostala samo kao neodređen i neuređen skup različitih često i suprotstavljenih, teorijskih shvatanja. Ovaj rad posvećen je jednom broju problema posebnih pedagoških teorija nastalih kao rezultat teorijskih proučavanja i empirijskih istraživanja. No, i pored takvih progresivnih tokova, fundamentalni problemi posebnih pedagoških teorija ostali su nerazjašnjeni. To ce posebno odnosi na pojmovno određenje posebnih pedagoških teorija, njihovu funkciju, unutrašnju strukturu, kriterijume klasifikacije, vrste pedagoških teorija, te odnose teorije i empirijskih istraživanja. Primjenom sistemnih proučavanja otkrivene su strukturne komponete posebnih pedagoških teorija:osnove pedagoške teorije (filozofske, logičko-gnoseološke, metodološke, psihološke, sociološke antropološke i druge koncepcije),jezgro pedagoške teorije (postulati postavke, iskazi),model reformulisanja problema, model klasifikovanja činjenica po bitnosti i drugi). Empirijska istraživanja i posebne pedagoške teorije nalaze se u posebnim odnosima. Saznanja prezentovana u ovom radu pokazuju da je pored deduktivnim moguće i metodološki opravdano, pored deduktivnog, primjenjivati i empirijski pristup konstituisanju posebnih pedagoških teorija.
CITATI..
Mnogi imaju neki nesvršen račun sa životom,ali pri tom život je uvijek njihov dužnik. ( Ivo Andrić)
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo. (Ivo Andrić)
…život je neshvatljivo čudo,jer se neprestano troši i osipa,a ipak traje i stoji čvrsto… (Ivo Andrić)
Zbog toga što ima svoj kraj, život je besmislica. (Abdul Atahija)
Život je kao i ljubav-sav razum je protiv njega i sav zdravi instikt za nj. (Samjuel Batler)
Život je dugi proces umiranja. (Samjuel Batler)
Tragedija života nije toliko u tome što ljudi propate,koliko u tome što promaše. (Karlajl)
I za hiljadu godina čovjek će isto ovako uzdisati:“Ah, teško je živjeti!“ i u isti mah, ovako isto kao i sada bojaće se i neće htjeti da umre. (Čehov)
Mnogi se ljudi tuže da im prodje cjeli vijek tražeći životu njegov smisao, ako uopšte postoji i nije drugdje nego u samom traženju. (Jovan Dučić)
Velika nesreća čovjekova jeste što život počinje mladošću a završava starošću; jer bi život bio neizmjerno savršeniji da, naprotiv, počinje starošću, a svršava mladošću. (Jovan Dučić)
MISLI..
Što možeš sanjati, to možeš i učiniti.-Volt Dizni
Bojati se ljubavi znači bojati se života.-Bertrand Rasel.
U životu možemo ostvariti sve što želimo, ako dovoljnom broju ljudi pomognemo da oni ostvare što žele.-Zig Ziglar
Prepreke nas ne mogu zaustaviti. Svaka se prepreka savladava odvažnošću.-Leonardo de Vinci
J.J.KOMENSKI
“ Vrline se uče ako stalno radimo ono što je časno. Poznavanju se učimo poznavanjem,a radu radom. Kao što, dakle, deca hodanjem uče kako hodati, govoriti govorenjem, pisati pisanjem itd. tako će se naučiti slušanju slušanjem, uzdržljivosti uzdržavanjem, istini govorenjem istine, postojanosti istrajnošću itd. samo ako bude ljudi koji prednjače rečju i primerom.“
“ Nerazumno dakle, postupaju roditelji, koji vode dete posve nepripremljeno učitelju, kao što se tele vodi kasapinu. „
ĐON LOK
„Ništa nema u umu što nije prošlo kroz čula“
„Od svih ljudi koje susrećemo u životu devet desetina od njih postaju ono što jesu – dobri ili rđavi, korisni ili nekorisni – zahvaljujući svome vaspitanju. Ono i stvara velike razlike među ljudima.“
„Ukoliko su deca više dorasla upotrebi razuma i ukoliko to zaslužuju, a očevo čelo postaje vedrije i odstojanje sve manje, to će ranija stega ojačati njihovu ljubav, kada uvide da je ona bila izraz dobrote prema njima i briga da ih naučimo da zasluže ljubav svojih roditelja i poštovanje drugih ljudi.“
„Ne smatram nikakvu kaznu korisnom po dete, ako stid od učinjenog dela ne bude jači od bola, jer ovakav način kažnjavanja, rađa odvratnost prema svemu onom što je vaspitač dužan da omili deci.“
„Ma kakve im pouke davali i ma kakva im učena predavanja o vaspitanju držali svakoga dana, ono što će najviše uticati na njihovo ponašanje biće društvo u kome se kreću i ponašanje svih onih koji su oko njih.“
Ž.Ž.RUSO
„Sve što nedostaje pri našem rođenju, i što nam je potrebno kad odrastemo, daje nam vaspitanje i obrazovanje.“
„Svaki čovek treba da se vaspitava zbog sebe. Samo tako će se naučiti veštini življenja. „
„Ko nije u stanju da ispuni dužnosti oca, nema pravo da postane otac.“
IMANUEL KANT
“ Čovek se mora rano navići da se potčini pripisima uma, umstvenosti, pameti, dobroti, a ne bilo kakvim nečijim propisima, bilo ono umni ili bezumni. Nije mali broj roditelja, nastavnika ili državnih organa koji traže od čoveka bezuslovnu disciplinu uma kao vrhovnoj vrednosti čovekovog života. Ako umnost ne bude poštovana kao najveća vrednost i garancija da će vaspitanik postati čovekom, nego ako mu je još u mladosti sve ostavljeno na volju i ako mu se još onda nije nešto zabranjivalo, on zadržava izvestan stepen divljaštva kroz čitav život. „
ISIDORA SEKULIĆ
“ Ko nema oca i mater, ostavljeno mu je ono što je oduzeto onima koji imaju oca i mater. Priroda nije tako nepravedna kao što nam izgleda, jer ono što na jednom mestu doba, to na drugom mestu oduzme. Rđavo vaspitanje i naša, po prirodi veća ili manja osetljivost pod tim teretom, postavili su naše razlike, prosubili zavist i pakost i stvorili ono što se zove sudbina. „
MAKARENKO
“ Ako ste rodili dete – to znači da ste mu vi za mnogo godina unapred posvetili sav napor vaše misli, svu vašu pažnju i svu vašu volju. Vi morate biti ne samo otac i starešina vaše dece, vi morate biti još i organizator vašeg sopstvenog života, jer van vaseg delanja kao građanina, van vašeg ličnog osećanja, kao čoveka, vi ne možete biti vaspitač. „
LITERATURA:
– Grandić R. ( 2007) : Prilozi porodičnoj pedagogiji, Novi Sad : Savez pedagoških društava Vojvodine
– Živković S. D., Petrović R. (2008) : Filozofija vaspitanja i obrazovanja, Vršac : Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
– Grandić R. (2007) : Prilozi uvodu u pedagogiju, Novi Sad : Savez pedagoških društava Vojvodine
– Đorđević B., Đorđević J. (2007) : Savremeni problemi društveno – moralnog vaspitanja, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine
„Istina je ljudskog života sigurna kao gravitacija:da bismo živeli potpuno,moramo naučiti koristiti stvari i voleti ljude…a ne-voleti stvari i koristiti ljude.“
„Neznanje nije opravdanje.“
Maria Montessori-italijanski pedagog i filozof
„Nije hrabar onaj koji se ne boji,već onaj koji zna savladati strah.“
„Naša deca – to je naša starost.Pravilan odgoj je nasa srećna starost;loš odgoj je naša buduca nesreća,naše suze,naša krivica pred drugim ljudima,pred čitavom zemljom.“
Anton Semjonovič Makarenko-ukrajinski pedagog i pisac
„Odgajanje dece nesigurna je stvar.Jer za uspeh u tom poslu potrebno je mnogo brige,a neuspeh je mnogo bolniji i tezi od drugih bolova.“
„Za dobro vaspitanje važno je postupati razborito i razlozno bez prinude,jer bolji je učitelj vrline onaj ko se služi podsticanjem i ubeđivanjem,nego onaj ko upotrebljava zakon i silu.“
„Kakav je onaj s kojim najveći deo dana provodiš zajedno,takav ćeš nužno postati i sam.“
„Ko vodi ka razumu onog ko misli da ima razum,uzalud se trudi.“
Demokrit-grčki filozof
Samerhill je progresivna, koedukativna škola sa internatom. Osnivač ove škole je Neill. Škola je osnovana 1921. godine i Neill za nju kaže da je slobodna što ne znači da nije osnovona od strane države. Ovu slobodu Neill opisuje kao ličnu slobodu dece pod Školskim krovom.. Samerhill je na prvom mestu škola koja pruža mogućnost deci da otkriju sebe, razumeju sopstveni identitet i otkriju sopstvena interesovanja pod okriljem samoupravljanja i u demokratskoj sredini.
Postoje dve karakteristike Škole za koje većina ljudi smatra da su zaista neobične. Predavanje nisu obavezna i izbor je samog učenika da li će i kojim predavanjima prisustvovati. Naravno predavanja i profesori su dostupni u rasporedu predviđenim periodima. Ova neuobičajena praksa koju Samerhill sprovodi daje deci mogućnost da biraju svoj put pritom pronalazeći sopstvena interesovanja, motivaciju i identitet.
Mnogi ljudi predpostavljaju da ni jedno dete nikada nebi prisustvovalo predavanjima a da na to nije prisiljeno. U Samerhilu se retko dešava da dete ne prati ni jedno predavanje. Posle početnog “šoka” koji sloboda pruža, deca se ubrzo “hlade” i počinju usmeravati svoja interesovanja.
Druga neobična karakteristika Samerhilla su školski sastanci na kojima se kreiraju ili menjaju zakoni Škole. Ovi zakoni predstavljaju pravila škole koja se izglašavaju većinom učesnika sastanka. Učesnici mogu biti učenici i osoblje škole. Jedni i drugi imaju jednako pravo glasa i vrednost glasa.
Dve navedene karakteristike Samerhilla su centralne ali se u njima ne sagledava esencijalni deo prirode škole. Bespotrebnost tako reći ili opisi tipa “škola u kojoj deca rade šta god žele” prosto ne odgovaraju stvarnosti. Ono što se navedenim opaskama ne uzima kao predmet razmatranja je da Samerhil pedstavlja zajednucu. Većina od sto članova zajednice su deca te je podučavanje sastavni deo Samerhila, ali ne i najvažniji. Najvažniji deo je kreiranje i održavanje sredine u kojoj svi članovi zajednice mogu da koegzistiraju u harmoniji i skladnim odnosima zadrzavajući svoju ličnu slobodu.
Atmosfera (klima) koja se u zajednici javlja je veoma dobra. Da bi čitava ideja opstala ona mora biti takva. Kada god što ljudi živi u odrađenoj blizini i pritom im se putevi i životi prepliću oko pola godine da bi opstali moraju stvarati neraskidive socijalne veze i odnose. Samerhil ih uslovljava na to samom činjenicom da svi predstavljaju jednake članove zajednice. Svi su identično tretirani kao članovi škole – učitelji, starija deca, mlađa deca – što utiče na njihovu međusobnu interakciju. Sama ta jednakost stvara svest u svakom od njih da ne mogu opstati u hijararhiji već samo u prijateljskim odnosima i obaveštenošću.
Ono što ćini njihovu jednakost realnom a ne samo retoričkom su sastanci. Svi znaju da na primer član osoblja škole ne može sprovesti sankciju protiv učenika i obrnuto. Učitelj može predstaviti slučaj protiv učenika ali sama odluka ne zavisi od relativnog statusa učenika. Ovde svi imaju isti tretman i status.
|
|
