O vaspitanju

Vaspitanje je neizbežno i osobeno sredstvo podsticanja i razvijanja individualnih sposobnosti i oblikovanja celovite ličnosti svakog čoveka. Nema čoveka kome vaspitanje kao pomoć i sredstvo individualnog razvijanja i samorazvijanja, samovaspitanja, nije potrbno na svakom razvojnom nivou njegovog ljudskog bića – telesnom i duhovnom.

Vaspitanje je proces podsticanja i omogućavanja individualnog razvoja koje traje, kod svakog čoveka, od rođenja do kraja čovekovog života.

Vaspitanje je moćno kada izvire iz čovekova života i kada je u funkciji takvog ćivota od rođenja do smrti.

Vaspitanje je moćno kada polazi od polazi od čovekove prirode, kada je utaknotu u tu prirodu, kada doprinosi individualnom razvijanju prirode svakog čoveka.

Pravo na individualnost , na osobenost i različitost svakog od drugih ljudskih bića, na svoju sopstvenu ličnost i njeno nesputano razvijanje i oblikovanje – temelji su istinskog i pravog vaspitanja.

Svaki pojedinac, kao osobena individualnost, sa svim svojim nasleđenim i stečenim potencijalima, predstavlja pravi temelj i ishodište istinskog vaspitanja čoveka kao ljudskog bića, njegovog oblikovanja kao ličnosti. Drugi temelji polazište proizilazi iz čovekove neizbežne pripadnosti ljudskoj grupi, zajednici, društvu. Čovek je neodvojiv od grupe, od života u grupi da drugim ljudskim bićima. Van ljudske grupe čovek prestaje da bude čovek. Van grupe prestaje vaspitanje čoveka. Samo u grupi čovek može da se samorealizuje kao istinski čovek.

Vaspitanje je međuljudski odnos. Ono  je to samo kada se u tim odnosima uvažava i poštuje sloboda i individualna različitost svakog čoveka obuhvaćenog tim odnosima. To je i jedino ograničenje koje ne narušava prirodu pravog vaspitanja. Sloboda jednog čoveka u životu, pa i u vaspitanju, može biti ograničena samo isto takvom slobodom drugog čoveka, člana iste ljudske grupe.

Vaspitanje je uspešno kada je utkano u komunikaciju pojedinca sa grupom, grupe sa pojedincem, grupe sa grupom.

Vaspitanje kao međuljudski odnosi komunokacija slobodnih pojedinaca i grupa veoma je bogato i raznovrsno po sadržajima, metodama, sredstvima, simbolima, po oblicima ispoljava i ostvarivanja takve komunikacije i odnosa u toj komunikaciji.

Vaspitanje je uzajamno delovanje i uticanje, davanje i prihvatanje, samodavanje i samouticanje.

Literatura:

Nikola Potkonjak, „XX vek: Ni »vek deteta« ni vek pedagogije. Ima nade… XXI vek“, Novi Sad, 2003.

Citati Samerhila

‚‚Vaša deca, nisu vaša.
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Oni nastaju preko vas, ali ne od vas.
I premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli.
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete im skućiti tela, ali ne i duše,
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice,
Koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni,
ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred. ‚‚
Khalil Gibran

‚‚Znaće deca u buduće dane, ove gorke čitajući strane,

da je bila u doba sto minu, slatka ljubav jednaka zločinu. ‚‚

Vilijam Blejk

‚‚Ideja vam se može dopasti ili ne, ali ako imate svoju decu,

podučavali ste decu, ili ste nekad bili dete. Jedna stvar je sigurna

nikada necete posmatrati detinjstvo ili eukaciju na isti nacin ponovo. ‚‚

Zoe Neill

‚‚Rad sa mladima u mnogim skolama je prost,

gubljenje vremena, strpljenja i energije.

To zarobljava mladost i njeno pravo da se igra, igra i igra,

stavljajući staračke ruke na mlada ramena‚‚

Neill


 

CITATI PEDAGOGA

Žan Žak Ruso

,,Mi ne razumemo našu decu i što se više držimo pogrešnih ideja koje gajimo o njima, to više lutamo.“

,,Svak napreduje slabije ili jače prema svojim prirodnim sposobnostima, prema svojim sklonostima, prema svojim potrebama, prema svome talentu, prema svojoj revnosti u radu i prema prilikama koje mu se pružaju da se obrazuje“.

Imanuel Kant

-Detetu, od najranijeg detinjstva, treba dati potpunu slobodu, osim tamo gde bi ona štetila;

-Treba mu pokazati da svoje ciljeve može postići samo ako dopusti da ih i drugi ostvaruju, a to znači da sloboda jednog čoveka ne sme ugrožavati slobodu drugih ljudi.

-Treba detetu pokazati da ga disciplina vodi njegovoj sopstvenoj slobodi, da se na taj način ono kultivira, kako bi jednom moglo da bude slobodan, tj. nezavistan čovek od drugih ljudi.

Isidora Sekulić

„Žalosna je slika današnjeg društva, a bedna su deca moderne civilizacije i današnjeg rahitičnog vaspitanja. Glavni tipovi su nervozno telo uz praznu glavu sa mnogo egzemplara imućnog ženskinja i tipova nervoznog tela uz praznu glavu koji se u nebrojanim varijantama ponavljaju“.

Elena Kej

„Čovek najpre mora biti individua da bi mogao biti živa ćelija koja sudeluje u gradnji živih oblika celine. Prema tome da bi se promenilo naše društvo treba najpre majke da na nov način vaspitavaju mladi naraštaj. Tek kada se stvori savršen pojedinačni čovek, kada zavlada svest toga čoveka, biće moguće stvoriti novo društvo. U tome vaspitanje i žene kao majke i vaspitačice ima presudnu ulogu.“

„Najveća je zabluda vaspitačeva uprkos svega novog govora o individualnosti deteta-što sa njim postupa po apstraktnom pojmu ždjete. Dete je uvek konkretno i individua za sebe. Tako mu vaspitač mora i prilaziti. Treba jačati detinju odvažnost da postane individualni čovek. Ne smeju se deca ni na koji način dresirati da budu ista. Treba ih pustiti da se razlikuju od drugih“

„Gušiti dečji prirodu ne samo da nije vaspitanje, već je pedagoški zločin. Tek kada se to shvati onda će vaspitanje postati nauka, veština. Vaspitanje se može odvijati samo u lepom svetu,  lepom u spoljašnjem i unutrašnjem smislu u kome će dete da raste, pustiti ga da se u njemu slobodno kreće sve dok ne dirne u naprikosnovenu granicu prava drugih Deca greše, ali ne treba sve greške odmah videti i popravljati. Daleko je bolje da vaspitač upravi svoju pažnju na obrazovanje okoline, u kojoj dete raste i na vaspitanje koje čovek sam sebi daje-to je veština prirodnog vaspitanja.“

LITERATURA:

1. Potkonjak M. N., (2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade… XXI vek Novi Sad, Savez pedagoških društava Vojvodine.

2.Živković S. D., Petrović R. (2008): Filozofija vaspitanja i obrazovanja Vršac, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.

Citati o vaspitanju!

Džon Lok

“ Dobro vaspitati svoju decu tako je velika dužnost i briga roditelja, a blagostanje i napredak naroda toliko zavise od njega, da bih želeo da ga svako ozbuljno shvati i da se, pošto je dobro ispitao i tačno saznao šta naklonost, običaj i razum nalažu u ovom slučaju, postara da svuda pomogne onaj način vaspitanja dece koji će, s obzirom na razne okolnosti, biti najlakši, najkraći i najbolji da stvori dobre, korisne i sposobne ljude u raznim pozivima“

Žan Žak Ruso

„Učitelju, kao pametan čovek, moraš dugo vremena posmatrati svoje vaspitanike, upoznati njihovu prirodu pre nego što im kažeš prvu reč“.

„Sve što nedostaje pri našem rođenju, i što nam je potrebno kad odrastemo, daje nam vaspitanje i obrazovanje“.

Isidora Sekulić

„Porodično vaspitanje najbolje se prihvata od roditelja. oni nemaju nikakvog drugogo razloga da vaspitavaju svoju decu do da im pomognu da budu što sposobniji za rešavanje životnih problema. drugi učitelji, mogu prići vaspitanju i obrazovanju i formalno, službenički, ne ulažući ni sebe ni nauku koju predaju, razvoju svojih vaspitanika. lako se može desiti da ih nije briga šta će vaspitanik kasnije u životu biti, da nisu u stanju da predvide njegovu budućnost ili da to rade veoma pogrešno.“

Emanuel Kant

„Mora se izgrađivati takozvana pozitivna poslušnost vaspitanika, a to u suštini znači razvijanje njegove pažnje na pozitivnim vrednostima nastave koji, istovremeno, mogu biti prepreka spontane snage nagona i čulnosti, koji su posebno jaki u mlađim godinama“!

Elena Kej

Pestaloci i Frebel greše kada zahtevaju predškolske ustanove. ona predlaže da se Frebelova izreka :“ Pustite nas da živimo za decu“, pretvori rečenicu bogatijeg sadržaja. : „Pustite djecu neka žive. Predškolske ustanove su fabrike za kalupljenje dece. U njima se ljudi stvaraju na tuce umesto kao individue. u takvim ustanovama vlada pritisak stada vrši se egzercir umesto prirodni razvoj“

Eduard Klaperd

„Dete nije čovek u malom! Ono je autonoman organizam i tako se prema njemu treba odnositi. Deca se međusobno dvojako razlikuju: „po kapacitetu“ i po“sposobnostima“. Ite individualne razlike treba uzimati za osnovu u vaspitanju dece. Detinjstvo je period autonomnog razvoja deteta. Ono nije prelazak deteta u odraslog, već period kada treba mlad organizam da se održi u razvoju, period javljanja potreba i njihovog zadovoljavanja a to i jeste srž procesa razvijanja. Detinjstvo, tako shvaćeno, treba da čini osnovu vaspitanja. Greška je detinjstvo shvatati kao pripremu za život odraslog čoveka.“

Светска конференција о даровитим…

У времену од  1. до 5. Августа 2003. године, у Аделаиди (Јужна Аустралија), одржана је 15. Светска конференција о даровитој и талентованој деци. У раду конференције учествовали су представници из 41 земље са свих континената. Учеснике конференције је поздравио Клаус Урбан, председник Светског савета за даровиту и талентовану децу. Главни предавачи и уводничари били су: др. Барбара Клар са Калифорнијског  државног универзитета (САД); др. Катарина Хокмен, Универзитет Новог Јужног Велса (Аустралија); др. Сандра Каплан, Универзитет Јужне Калифорније (САД); Франсоа Гање из Монтреала; Грејем Коен, композитор, Универзитет у Аделаиди; Џемс Коен, уметнички директор Симфонијског оркестра у Аделаиди (Јужна Аустралија); др. Дијана Монтгомери, Универзитет Мидлесекса, Лондон (Велика Британија) и други. Изнесен састав предавача указује на разноврсност области интересовања учесника, њихових прилаза у разматрању различитих проблема даровите деце. Учешће стручњака са свих континената указује на повећано интересовање за даровите и талентоване свуда у свету, као и на усмерења на различите проблеме око образовања и васпитања даровитих и на степен развијенсти друштвене бриге о њима. Квалитету рада ове конвенције посебно су допринели познати стручњаци из ове области који се дуги низ година успешно баве питањима и проблемима даровитости и креативности и васпитањем и образовањем даровитих, чији су радови познати у свету.

Публикација са ове конференције под насловом: „Program and Book of Abstract“, садржи 301 саопштење. Највећи број саопштења дали су учесници из Аустралије. Што се тиче садржаја саопштења, конференција је приказала широки дијапазон питања са различитим  степенима њихове заступљености. Интересовања стручњака за проблеме и питања о даровитим мало су се померила у односу на раније скупове. Док се раније више говорило о идентификацији даровитих, највећи број саопштења на овом скупу односио се на програме за даровите, и то од  предшколског узраста завршно са средњом школом. Овом приликом није могуће детаљније приказати тако велики број разноврсних саопштења , па сам се одлучилка да прикажем само нека од њих која представљају: – нове области, или нова питања истраживања; – новије прилазе, методе и инструменте у истраживањима; – неке занимљиве  резултате истраживања.

Актуелна област истраживања је вођство у модерном друштву. Саопштење под насловом : “Програм вођства за даровите ученике у основној и средњој школи“ (ChanShun Cheng, Dong Hwa University Institutions, Koahsing City, Taiwan), говори о увођењу вођства у категорије даровитих. До 1997. године, није било систематски развијених програма примерених ученицима основне и средње школе. У саопштењу је стављен нагласак на то  да се вршило одабирање одраслих лидер, а игнорисало се култивисање млади. Циљ студије је био да се припреми и имплементира примерен програм за вођство. У том циљу, даровитим и  недаровитимје понуђен програм о вођству од 8 јединица(целина) у трајању од две седмице.

Од интереса је саопштење које се односи на једн нов неуобичајен програм под насловом: „Усмеравајуће васпитање: Програм за даровите и талентоване ученике“(Jenvi Auteri, Townsville State High School, Australia).Овај програм је компонован тако да иде у сусрет социјалним, емоционалним и когнитивним потребама ученика идентификованим са специјалним даровима и талентима.

Друга занимљива и нова одласт истраживања је идентификација даровитих путем анализе моожданих таласа(Ha Jong Duk, Jaenung College, Incheon, Korea). Истраживања која прате функцију и активност мозга могу, сматра аутор, да допринесу дубљем разумевању идентификације даровитости. Путем мерења можданих таласа, јасно се показују разлике између даровитих и остале деце, сматра аутор.

Истраживачи у области даровитости све се  интересују за проучавање стресора. Једно од таквих саопштења је: „ Идентификацика стресора и реакција на стресоре даровитих и недаровитих ученика“ (Maryich Amini, Marvdosht Ayad University, Shiraz, Iran). У овој студији је испитано 340 ученика(154 даровитих и 184 недаровитих) из четири средње школе у Ширазу. Иако није било разлике између даровитих и недаровитих ученика у погледу стресора, даровити ученици су показали знатно веће когнитивне реакције на стресоре.

Новину истраживања о хумору представња саопштење: „Хумор у когнитивном и социјалном развоју: Креативни уметници и разредне шаљивџије“ (Paul D. Jewell, School of Education, Flienders Univeersity, Adelaide, Australia). Хумор, по мишљењу аутора, захтева софистицирану когнитивну способност у циљу повезивања диспаратних појмова различитог нивоа.

У оквиру нових прилаза, метода и инструмената, поменућемо нека занимљивија саопштења. Учесници из Кине, Кореје и других земаља показали су интересовање за проблеме креативности. Једно од таквих је: „Вежбање дечје инспирације за писање поезије“(Song Libo, Hifh School Affiliated to Renmin University og China). Засновано на проучавању, како аутор каже, западних и источних релевантних теорија, аутор је покушао та унесе „Tajipicture model да би објаснио психолошки моменат инспирације.

Слично питање, али још проширено, презентирано је у саопштењу: „Развојни трендови способности креативног мишљења и креативне личности основношколске деце“ (Kyunghwa Lee, Soongsie University, Korea). У овој студији је испитан развој субфактора способности креативног мишљења и креативне личности

Следеће саопштење је из исте области под насловом: „Побољшање ученичке креативности у вишој средњој школи“. (Xiaojin Qu, Institute of Psychology, Chinese Academy of Sciences, Bejing, China). На почетку овог саопштења аутор је константовао да је једно од 12 суштинских питања у истраживању даровитости у протеклих 50 година, следеће: могу ли људи учити да буду креативни; У школским условима, аутор да ово питање може да буде преведено у: да ли је могуће побољшати ученичку креативност кроз развијену наставу? 

На овом скупу било је много занимљивих резултата из различитих домена истраживања који су значајни, како за даља истраживања, тако нарочито за непосредни рад са даровитим и талентованим учениима. Извесну новину представља саопштење: „Талент у Новом Миленијуму“ (David S. Kaen, Dunedin College of education, New Zealand).  За идентификовање даровитих примењен је кестионер, усмени интервју и узорак проучаваних случајева. Путем ових инструмената прикупљене су информације о томе како је дефинисана даровитост, демографски профил оних који су идентификовани као даровити; врсте употребљених стратегија намењених потребама оних који су идентификовани као даровити.

Било је  саопштења која се баве улогом ротитеља и наставника у раду са талентовано децом. У саопштењу под насловом „Подржавање родитеља даровите деце“, изнесени су резултати прелиминарне студије о развојном и ефективном програму за мајке даровите деце.

За  рад са даровитим ученицима од интереса је саопштење под насловом „Промене у мишљењу наставника о даровитим ученицима и њиховом васпитању“ (Leonic Kronborg, Faculty og Edication Monach University, Melburn, Victoria, Australia). Ова студија је имала за циљ да  испита утицај специјалистичког образовања о даровитости на схватање наставника. За 96 наставника је припремљен предмет „Васпитање даровитих, идентификација и програмирање“

Наставници су били предмет и једне интернационалне студије под насловом „Наставници даровитих: Интернационална перспектива“(Wilma J. Viale, Faculty of Education, University of Wollongong, New South Wales, Australia< Kornelia Tischler, University of Klagenfurt, Austria). У овој студији су испитана и упоређена опажања ученика о најпожељнијим квалитетима њихових наставника.

Посебно занимљиво и актуелно истраживање је „Вредност талентованих америчких адолесцената пре и после 11. септембра 2001. године“ (Jane Piirto, Aszhland University, Ashland, Oxio, USA).

На крају може се закључити да је 15. Светска конференција о даровитим и талентованим, одржана августа месеца 2003. године у Аустралији, била веома добра прилика да се на широком плану сагледају питања и проблеми из разматране области. Конференција је пружила обиље података и резултата истраживања из 41 земље са свих континената . Конференција је такође указала како на сличност у погледу за одређена питања и проблема, тако и на разлике које произилазе из социјално-економских и других разлога појединих земаља. Конференција је објединила опште напоре у погледу адекватног обеазовања и васпитања даровитих и талентованих. Ова конференција је такође показала даје свет, ипак, мали, да га повезују слични проблеми, али и сличне наде у погледу будућности.