Prekomerna telesna masa – gojaznost nije samo estetski, već i ozbiljan zdravstveni problem.Sa gojaznošću su povezane brojne zdravstvene smetnje.Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog uzimanja hrane, ali i zbog nedostatka fizičkih aktivnosti ( iako je to retkost kod dece). Kakav god da je uzrok, neka deca imaju genetske predispozicije ka gojaznosti. Mogu jesti istu hranu kao i mršavija deca, ali u njihovom telu se više kalorija čuva kao masti.
Telo čuva nove masti tako što povećava broj masnih ćelija ili širi već postojeće. Posebno je bitno da se kontroliše gojaznost kod dece jer se nove masne ćelije primarno formiraju u detinjstvu. Svako dodavanje većeg broja masnih ćelija otežava kasniju borbu odraslog sa kilogramima.
Prekomerna težina ne podrazumeva da je dete alavo ili lenjo. Šta više, mnoge studije su pokazale da gojazna deca ne jedu više od svojih vršnjaka i da troše više energije. Gojaznoj deci je potrebno da unose manje hrane, a da pojačaju fizičku aktivnost.
Raznovrsnost hormonskih poremećaja, uključujući probleme sa insulinom, hipotalamusom i hipofizom mogu izazvati ozbiljnu gojaznost. Dosta uticaja imaju i nasledni faktori (retki sindromi). Ako je težina Vašeg deteta odgovarajuća ili veća, a u familiji postoji istorija gojaznosti, vrlo je verovatno da će dete imati problema sa debljinom. Ipak, sa druge strane, postoji mogućnost da ne dođe do toga jer dete raste, razvija se i vremenom problemi sa viškom kilograma nestanu.
Sve je češća gojaznost kod dece i sve više čujemo kako deca pate od hipertenzije (povećanog krvnog pritiska) i diabetes mellitusa. Zna se da ove bolesti uzrokuju teške hronične probleme kod odraslih, a sada ih viđamo i kod dece. Iako još uvek postoji neslaganje sredine po pitanju lečenja deteta od povećanog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, roditelji, čija su deca gojazna, se moraju konsultovati sa pedijatrom.
Gojaznost se teško leči pošto podrazumeva trajnu promenu načina ishrane i aktivnosti. Uspeh skoro uvek zahteva promenu u načinu ishrane cele porodice, a svi znamo da nam zdrava hrana i vežbanje čine samo dobro.
Najbolji način da prekinete povišen unos masne i visoko kalorične hrane je da pratite šta i u kojim količinama jede Vaše dete. Svi u porodici moraju znati šta su masti i koja hrana ih najviše sadrži (sir, puter, margarin, orasi, ulje, crveno meso, pržena hrana, brza hrana i sendviči). Umesto toga, voće i povrće i mahunarke treba da čine ishranu.
Ovaj oblik aktivnosti pruža široku mogućnost odraslima, posebno roditeljima da preko zajedničke igre i vežbanjabolje upoznaju svoje dete, njegove sposobnosti i da sistematski doprinose njegovom harmoničnom rastu i razvoju.Sistematsko vežbanje sa decom značajno utiče na zdrav rast i razvoj.Putem odabranih vežbi, tj. kretanjem, utičemo na celokupni psihofizički razvoj, na zdravlje deteta.Zajedničko vežbanje roditelja i dece ima posebnu vrednost iz sledecih razloga:
- razvija interesovanje i podstiče brigu roditelja za razvoj motornih sposobnosti deteta;
- pomaže da se kod dece od najranijeg uzrastarazvija trajna navika za vežbanjem;
- doprinosi produbljivanju osećajnih odnosa između roditelja i dece;
- razvija međusobnu saradnju;
Na igru deteta ne sme se gledati samo kao na zabavu i razonodu.Igra i vežbanje su značajan i nezamenjiv sadržaj i sredstvo za pravilan rast i razvoj celovite dečije ličnosti.Roditelji treba da usmeravaju fizičku aktivnost svog deteta, da pobuđuju i razvijaju interesovanje za vežbanje i igru.
Izvor: ,,Metodika razvoja fizičkog vaspitanja“, Pedagoška akademija, Beograd
Sprave se koriste kao prepreka u hodanju, trčanju, provlačenju, penjanju, skakanju, kotrljanju, kolutanju i drugim aktivnostima i igrama.U radu sa predškolskom decom koristimo sledeće sprave:
Švedski sanduk se sastoji od više drvenih okvira i tapaciranog poklopca.Kroz ramove švedskog sanduka može se provlačiti četvoronoške, ležeći i uspravno; oko njih se može trčati, hodati, poskakivati, puzati.Slaganjem više ili dva rama i postavljanjem poklopca na njih može se dobiti željena visina za izvođenje skoka u dubinu, itd.
Švedska klupa se koristi kao daska i kao greda, samostalno i u kombinaciji sa drugim spravama.Uz pomoć kuka koje poseduje može se postaviti i u kosi položaj.Koristi se i kao prepreka na koju se penje, po kojoj se hoda, trči, puzi, poskakuje, kotrlja lopta, skače u dubinu, itd.
Ripstol predstavlja lestve koje su fiksirane na zid, a koriste se samostalno i u kombinaciji sa daskom, lestvom i klupom.Prvenstveno sluze za penjanje, ali i u kombinaciji sa drugim spravama za puzanje uy i niz strminu u četvoronožnom, ležećem i uspravnom položaju.
Strunjače su napravljene od penaste gume ili sunđera postavljaju se pored svih sprava da bi obezbedile sigurnost u toku vežbanja.Koriste se kao meko doskočište pri izvodjenja skoka u dubinu, za kolutanje i kotrljanje.U novije vreme koristimo razne oblike i veličine strunjača.Kada je moguće poželjno je da čitav prostor bude prekriven strunjačama od specijalne penaste gume.
Tunel se pravi od platna i više obručeva presvučen tanjim sunđerom i platnom.Za postavljanje tunela može se iskoristiti i staro plastično burekoje se obloži sunđerom i platnom.Tunel se koristi za vežbe i igre provlačenja, puzanja, hodanja četvoronoški.
Valjak raznih dimenzija pravi se od različitog materijala, ali su površni delovi obavezno mekani.Valjak se koristi za hodanje četvoronoške, preskakanje, kolutanje, kotrljanje i druge vežbe i igre.
   
Izvor:,,Metodika fizičkog vaspitanja“, Pedagoška akademija, Beograd
Sala za vežbanje bi trebala biti odvojena od ostalih prostorija za rad.U nekim vrtićima, zbog nedostatka sale, telesno vežbanje se obavlja u sobama za rad koje su pretrpane nameštajem, tako da je nemoguće u potpunosti zadovoljiti potrebu dece za kretanjem i ostvariti ciljeve i zadatke fizičkog vaspitanja.Sala za vežbanje može poslužiti i za druge vidove aktivnosti kao što su razne priredbe za decu i roditelje, pozorište lutaka, projektovanje filmova, stvaralačke igre i igre uz muzičku pratnju.
Sala treba da ispunjava sledeće uslove:
- prostranost;
- funkcionalnost;
- opremljenost spravama i rikvizitima;
Najpovoljnije je ako se sala nalazi uz jedan od ulaza u objekat.Zidovi treba da budu ravni, obojeni bojom koja se lako održava i ne oštećuje.Poželjno je da zidove do 130 cm visine obložiti plutom ili drvenim lajsnama.Priključci za struju treba da budu postavljeni na raznim mestima na visini koja je deci nepristupačna.Vrata ne treba da se otvaraju prema sali da se deca ne bi povredila.Drvene podove je poželjno premazati lakom, jer takvi podovi nisu klizavi i lako se održavaju.Osvetljenje može biti prirodno i veštačko.Salu treba opremiti raznovrsnim sredstvima.
Izvor: ,,Priručnik za vaspitače“ , Ilona Prusina, Novi Sad, 2009
Veliki deo sadržaja iz programa može se ostvariti u dvorištu predškolske ustanove, uz maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha.Time se znatno pospešuje razvoj organa za disanje, varenje i krvotok.Režimom dana je određeno koliko dete svakodnevno treba da provodi vremena na otvorenom prostoru.Na taj način se obezbeđuje stvaralačka i spontana igra, zbližavanje dece, sticanje iskustva o prirodi i pojavama u njoj, kao i primena raznovrsnog kretanja u prirodi.
Dvorište treba da se nalazi uz samu ustanovu, zastićenu od negativnih uticaja ulice.Treba da ima dovoljno sunca i hladovine. da bude ograđeno i funkcionalno opremljeno.Dvoriste treba da sadrži:
- travnatu poršinu sa drvećem i živom ogradom;
- bregovit teren;
- peščanik;
- betonirane staze;
- prskalište sa prostorom za sunčanje;
- nadstrešnicu;
- prostor sa spravama;
- sanitarije;
Dvorište treba da bude ograđeno živom ogradom, zasađeno listopadnim i četinarskim drvećem, žbunjem, cvećem i travom.Bregovit teren pokriven travom se koristi za razne oblike kretanja:hodanje, trčanje, penjanje a zimi za sankanje.Svaki vrtić bi u dvorištu trebao imati sanitarije kako deca ne bi zbog zadovoljavanja prirodnih potreba ulazila u zgradu.
Izvor: ,,Fizičko vaspitanje“, Bane Novitovic, Beograd, 2007
 
Dečji ples predstavlja oblik primene raznih aktivnosti u kome se objedinjuje rad na telesnom razvoju skladnog, lepog, ritmičkog kretanja, te na razvoju sposobnosti da se kroz pokret izrazi ono što se doživljava prilikom slušanja muzike.
Ritmičke igre i plesne vežbe imaju izuzetan značaj u radu sa decom predškolskog uzrasta. One doprinose razvijanju estetske kulture kretanja što se posebno izražava kroz:
- lepo i pravilno držanje tela i oblikovanje lepih i skladnih pokreta;
- razvijanje osećaja za ritmičko kretanje u skladu sa muzičkom pratnjom;
- razvijanje sposobnosti snalaženja u prostoru i vremenu kroz usvajanje prostornih i vremenskih elemenata kretanja;
- razvijanje izražajnosti različitih raspoloženja i osećanja kroz kretanje;
- razvijanje kreativnog izražavanja i stvaralaštva dece kroz raznovrsne pokrete.
Dete je u pokretu stvaralac, istraživač, koreograf i igrač.Putem svoga tela izražava pokret onako kako ga je doživeo, te ne treba isključivo insistirati na samom pokretu.Dete kroz ples upoznaje muziku, prostor u kome se kreće, sarađuje sa drugom decom.
Izvor: ,,Škola plesa“ , Slađana Krneta, Novi Sad, 2004
Jutarnje telesno vežbanje počinjemo uvodnim delom u kome se na početku primenjuju vežbe protezanja koje uklanjaju ukrućenost mišića, poboljšavaju cirkulaciju krvotoka, otklanjaju zastoje u venozovnom krvotoku i pripremaju mišiće za vežbe i aktivnosti koje predstoje.Zatim primenjujemo razne oblike hodanja, trčanja i lagana poskakivanja.
Glavni deo jutarnje aktivnosti obuhvata vežbe oblikovanja.To su najčešće vežbe protezanja, istezanja i labavljenja koje se izvode postepenim povećavanjem brzine i amplitude pokreta.
Aktivnost završavamo (završni deo) tako što deca pospreme pomoćna sredstva koja su korišćena i odlaze u kupatilo da operu ruke.Takođe, možemo na kraju primeniti neku laganu aktivnost, kao što je hodanje uz ritam udaraljki ili odgovarajuću muziku.
Izvor: ,,Igra mi je hrana“ , mr Stojka Blagajac, Subotica 2008
Motorne aktivnosti su telesne aktivnosti u kojima dete deluje i, pomoću svojih mišića i svojih čula.Nervno-mišićna i čulna sposobnost su uslov uspešnog učešća deteta u mnogim aktivnostima.Kroz motorne aktivnosti deluje se i podstiče razvoj mišića i lokomotornog aparata u celini i doprinosi se razvoju koordinacije pokreta.Nedovoljna razvijenost raznih kretnih sposobnosti uslovljava losu koordinaciju i čini dete manje sigurnim u sebe.Za decu je posebno važno da pravovremeno ovladaju raznovrsnim pokretima i oblicima kretanja koje mogu koristiti u svakodnevnom životu, posebno za uspešno učešće u raznovrsnim igrama.Deca treba da savladaju veliki broj raznovrsnih pokreta i oblika kretanja u različitim uslovima, jer se time u mnogome doprinosi.Uraznovrsnim organizacionim oblicima motornih aktivnosti koje se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta koriste se različiti oblici kretanja:
- hodanje,
- trčanje,
- skakanje,
- penjanje,
- provlačenje,
- puzanje,
- bacanje,
- hvatanje,
- gađanje,
- kolutanje,
- kotrljanje,
- potiskivanje i vučenje
- vožnja tricikla, trotineta, bicikla,
- aktivnosti u vodi,
- aktivnosti na snegu.
Izvor:,,Igra mi je hrana“, mr Stojka Blagajac, Subotica 2008
U procesu fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta koriste se različite metode.Izbor metoda zavisi, pre svega, od konkretnih zadataka koji se rešavaju u radu sa pojedinim grupama dece predškolskog uzrasta.Metod praktično čini način rada i primene konkretnog oblika motoričke aktivnosti.Sve metode su međusobno tesno povezane i uzajamno se dopunjuju.U radu sa decom predškolskog uzrasta najčešće se dve ili više metode fizičkog vaspitanja primenjuju paralelno, jer se time obezbeđuje kompleksniji uticaj na organizam deteta.Znatno ređe se pojedine metode fizičkog vaspitanja primenjuju izolovano.Metode učenja obuhvataju sistem različitog načina rada zavisno od specifičnosti konkretnih zadataka, sadržaja aktivnosti, karakteristika dece i uslovima u kojima se programi realizuju.U metodici fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta osnovu primenjenih metoda čini način kako regulisati opterećenje i redosled smenjivanja opterećenja i odmora.
Već smo istakli da se u metodici fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta mogu koristiti različite metode.U tom smislu, vaspitač u svom radu najčešće primenjuje sledeće osnovne didaktičke metode:
- Metod učenja po modelu – imitacija;
- Metod pokazivanja – demonstracija;
- Metod žive reči – verbalni metod.
Izvor: ,,Igra mi je hrana“ mr Stojka Blagajac, Subotica 2008
Sportom se nazivaju takmičenja koja su najčešće u sveri fizičkih aktivnosti, ali postoje i sportovi koji nisu vezani za fizičku aktivnost, kao na primer šah. Neki od razloga za bavljenjem sportom mogu biti razonoda, razvijanje tela, poboljšanje aktivnosti, takmičarki duh kao i finasijska dobit.
Sport može biti takmičarskog ili slobodnog karaktera.
Takmičarski karater je kada spotisti nastupaju na takmičenjima u želji za postizanjem vrhunskih rezultata.
Slobodni ili (amaterski) je kada se sportisti bave sportom iz sebih poznatih razloga, a najčešće to budu rekreativni i zdravstveni razlozi.
Detetu je bez obzira na doba potrebno svakodnevno kretanje. Zbog toga je idealno ako se sedmogodisnjaci svakodnevno bave jedan sat nekom sportskom aktivnošću. U tom razdolju bio bi idealni naziv za te aktivnosti << sat za kretanje>> jer se dete još uvek uči odredjenim spretnostima. Neka deca u osnovnu skolu ne dođu sa osnovnim spretnostima kao sto su hodanje, trčanje, bacanje, skakanje, puzanje, ciljanje,…to znaci da su se u predskolskom razdoblju premalo kretali, odnosno nisu imali mogućnost da budu aktivni pod stručnim vodstvom. Aktivnost kretanja je jako bitan spoljni činilac detetovog razvoja na svim razvojnim područijima (fizičkom,motoričkom,emocijalnom i socijalnom). Ako se deca premalo kreću, imaju veći rizik od oboljenja od raznoraznih bolesti. Redovna aktivnost kretanja je važan razvojini posticaj jer je korisna za jačanje i očuvanje zdravlja kao i za oblikovanje navika i ponašanja koji garantuju zdrav životni stil.
IZVOR: dr. Danica Dzinovic-Kojic. FIZIČKO VASPITANJE PREDŠKOLSKOG DETETA
|
|