Definicija epilepsije
Epilepsija se definiše kao hronični moždani poremećaj različite etiologije koja se karakteriše ponavljanim napadima nastalim zbog prekomernog pražnjenja moždanih neurona. Epilepsični napadi ispoljavaju se u toku različitih stanja ili bolesti koja direktno ili indirektno zahvataju mozak, kao što su metabolički poremećaji,infekcije, tumori mozga, moždane traume…
Dijagnoza epilepsije
Do postavljanja dijagnoze epilepsije dolazi isključivo ako se napadi ponavljaju. Pored tipa napada, kod epilepsije se procenjuju i mnoge druge osobine: postojanje poznate etiologije, učestalost napada, vreme pojave prvog napada, reagovanje napada na lekove, pojava i drugih smetnji ( mentalna zaostalost, problemi u govoru…),kao i EEG nalazi .
Podela epilepsičnih napada-najčešći su: Tonično klonični napad, Apsans napad, Mioklični napad, Jednostavni parcijalni napad i Kompleksni parcijalni napad.
Svi ovi napadi mogu se pojavljivati samostalno,a postoje i kombinovani napadi. Dešava se da konkretni napad nema isključivo karakteristike jednog tipa, već je kombinacija više tipova napada. Napad može početi sa karakteristikama jednog tipa,a pritom da se završi sa karakteristikama drugog tipa i to se naziva generalizacija.
Tonično klinički napad
Tonično klinički napad ( ranije nazivan Grand mal napad) spada u generalizovane napade. Napad se obočno sastoji iz više faza.
*(1) Prva tonična faza počinje gubitkom svesti i grčem svih mišića tela. Tada je lice u grču,oči su poluotvorene. Vilice su u početku ukočene, obično dolazi do ugriza jezika. Ekstremiteti su ispruženi i ukočeni. Može se javiti krik. Za vreme ove faze zbog grča disajne muskulature nema pokreta disanja. Cela prva, tonična faza napada traje 10 do 20 sekundi.
*(2) Druga, klonična faza – Trzajevi su ritmični, u početku brzi,a onda postaju sve sporiji . Očni kapci podrhtavaju, ekstremiteti se trzaju, disajni mišići dovode do čulnog krkljanja ili isprekidanog krika.I ovde može doći do ugriza jezika. Mišići jezika svojim grčevima mogu da pljuvačku pretvore u penu, a ukoliko postoji i ugriz jezika, pena postaje krvava. Ova faza traje 20 do 30 sekundi.
*(3) Faza iscrpljenja– Trzajevi prestaju, dolazi do opuštanja mišića, disanje se uspostavlja, ali je na početku otežano, čujno. Može doći do popuštanja sfinktera i umokravanja. Pacijent je bez svesti, ali postepeno počinje da reaguje i počinje da se spontano pokreće. Ova faza traje od 1 do 5 minuta, nakon čega dolazi do oporavka sa postepenim dolaženjem svesti.
Aspans napad
Osoba sa ovim tipom napada iznenada i naglo prekida aktivnost. Ona je odsutna u toku čitavog napada. Oči su okrenute malo naviše, pogled je prazan i ukočen, kao da gledaju u prazno. Ovde ne dolazi do pada, obično se zadrži položaj u kome je osoba bila na početku napada. K svesti se dolazi naglo, a sama osoba nije svesna napada. Sam napad traje od 6 do 25 sekundi, najčešće 8 do 15 sekundi. U toku napada osoba ne reaguje na pozive, ali pri kraju napada poziv po imenu može da prekine napad.
Mioklonični napad
Predstavlja iznenadni, kratkotrajni nevoljni pokret u vidu trzaja. Obično zahvata mišiće obe strane, najuočljiviji je na ekstremitetima. Osoba je svesna napada. Često se ovi napadi javljaju u jutarnjim satima, u prvom satu posle buđenja.
Jednostavni parcijalni napad
Predstavlja napad koji zahvata jedan deo organizma (potiču iz jednog dela mozga). Zavisno od toga koja funkcija je zahvaćena, napadi mogu biti motorni (u vidu ukočenosti, podrhtavanja ili trzajeva jednog dela tela) ili somatosenzorni ( u vidu trzanja, bridenja, bockanja, strujanja,žarenja, paljenja, ali i kao gubitak osećaja u jednom delu tela).
Složeni parcijalni napad
Osoba nije svesna šta radi,dolazi do potpuno izmenjenog stanja svesti. Dešava se da se osoba uopšte ne seća prethodnog stanja. Pojavljuju se pokreti i radnje koje se ponavljaju i mogu biti u vidu mljackanja, oblizivanja, žvakanja, coktanja jezikom ,gutanja i retko pljuvanja. Pokreti mimične muskulature sa izmenama različitih izraza lica ili zauzimanja određenog položaja celog tela. Pokreti ekstremiteta u vidu četkanja odeće, čačkanja po kosi, grebanja po licu, pljeskanje rukama , trljanje po butinama, otkopčavanje dugmadi, preturanje po dzepovima, privlačenje predmeta ili pridržavanje za druge osobe, skidanje delova odeće.
literatura:
http://www.anima.autentik.net/o_epilepsiji_definicija.php
Različita savremena ispitivanja potvrđuju da je povećana učestalost poremećaja ponašanja kod osoba sa epilepsijom. Ovo se najviše odnosi na decu i adolescente.
Smatra se da je ovaj problem dva puta češći nego kod drugih neuroloških bolesti.
Poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata sa epilepsijom zastupljeni su naročito u slučajevima gde je epilepsija udružena sa cerebralnim lezijama, kao i u uslovima sa lošim porodičnim funkcionisanjem.
Epilepsije koje se javljaju u ranoj dečjoj dobi i same po sebi teško reaguju na terapiju, obično za posledicu imaju i određen stupanj smanjenja mentalnih sposobnosti, a neke i tešku mentalnu retardaciju. Različite smetnje ponašanja poput hiperaktivnosti, teškog održavanja pažnje, nezainteresiranosti i emocionalne nestabilnosti često se javljaju kod dece i adolescenata s epilepsijom. Kod takve dece često je otežana socijalizacija u društvu, pa u takvim situacijama uz adekvatnu farmakoterapiju potrebno je i aktivno uključivanje roditelja, nastavnika, pa i psihologa
Smatra se da udruženi psihijatrijski problemi kao i problemi izmenjenog ponašanja postoje kod 26% dece sa epilepsijom.
Česti faktori koji dovode do poremećaja ponašanja su: moždane traume, topografija i lateralizacija lezija, vreme kada se pojavio prvi napad, tip napada, kao i učestalost napada.
Izvesni lekovi dovode do razdražljivosti i hiperkinetičnosti kod male dece sa epilepsijom.
Psihosocijalni faktori su od izuzetne važnosti u nastajanju elemenata izmenjenog ponašanja.
Stresne situacije u porodici ( alkoholizam kod roditelja, fizičko maltretiranje dece, razvod roditelja) kao i loša komunikacija unutar porodice predstavljaju faktor okidač za pojavu depresije kod mladih sa epilepsijom.
http://www.anima.autentik.net/epilepsija_i_poremecaji_ponasanja.php
Epilepsija i psihički poremećaji
PSIHIJATRIJA
Psihički poremećaj može se najbolje definisati kao stanje u kojem ponašanje i doživljavanje osobe u potpunosti odskače od uobičajenog i predstavlja smetnju za okruženje,pa i za samu osobu koja se nalazi u takvom stanju.
Simptomi su: konfuznost, katatonija, apatija, psihoze i agresivno ponašanje.
Afektivna stanja, strah, anksiozni poremećaji i poremećaji opažanja mogu da podražavaju složene motorne napade. Najčešći oblik ovakvih kriza u periodu adolescencije javljaju se u obliku hiperventalacionog sindroma, fobijska anksiozna stanja, napadi besa, konfuzna stanja koja kliničkim ispitivanjima treba razlikovati od pravih epileptičnih napada.
Anksioznost i epilepsija
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti. Simptomi anksioznih stanja kod pacijenata sa epilepsijom ne razlikuju se od onih kod osoba bez epilepsije. Kod osoba sa epilepsijom čest je problem agorafobije, strah pacijenata da će dobiti napad na javnom mestu. Kod nekih pacijenata povećana i produžena anksioznost provocira napade posle kojih dolazi do još većeg povećanja anksioznosti i tada se stvara tzv. „začarani krug“.
Anksioznost i panični napadi su rezultat nagomilanog stresa u životu pojedinca. Zbog toga je neophodno izbegavati stres.
Depresija kod osoba sa epilepsijom
Depresija je mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog takozvanog stanja opšteg stanja duboke praznine. Depresija kod osoba sa epilepsijom predstavlja jedan od najčešćih psihijatrijskih problema. Depresija varira,što dovodi do toga da može doći do običnog neraspoloženja,ali isto tako to neraspoloženje može dovesti do teških depresivnih ispoljavanja i tada postoji mogućnost da će pacijenti sebi ugroziti život.
Depresivna ispoljavanja mogu se podeliti u sledeće grupe:
1. Poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem,
2. Distimija-neurotična depresija koja nastaje zbog gubitka,razočarenja ili konflikta,
3. Bipolarni-afektivni poremećaj (manična depresija)- uglavnom je nasledna .
Kod osoba sa epilepsijom depresivne epizode se uglavnom grupišu u dve podgrupe:
1. Endogeni tip depresije (psihotični tip)
2. Neendogeni tip (neurotična forma,egzogeni tip).
Psihotički tip depresije: sniženo samopoštovanje, stres, socijalna izolacija zbog straha od napada, gubitak statusne uloge, uticaj antiepileptičke terapije, društvene predrasude.
Lečenje
Lečenje depresije kod osoba sa epilepsijom pre svega zahteva OPREZ ! Potrebno je pre svega utvrditi tip depresije i moguće uzroke. Depresivna reakcija zbog dijagnoze epilepsije zahteva psihoterapijsko savetovanje ili pomoć socijalnog radnika.
http://www.anima.autentik.net/epilepsija_i_psihicki_poremecaji.php
Epilepsija i stres
Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Ako dugo traje remeti zdravlje jer telo troši svoje rezerve i snagu. Psiholozi definišu stres kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, kao i psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost.
Akutni kao i hronični stres kod pacijenata sa epilepsijom izaziva emocionalne i psihosomatske simptome,a vrlo često može da provocira epileptične napade. Kod pacijenata i članova porodice koji teško prihvataju dijagnozu epilepsije psihički stres je stalno prisutan. Stres se može ispoljiti u vidu napada anksioznosti ili depresivnih epizoda,nesanice,a to sve može uticati na pojavu učestalih epileptičnih napada.
Kod dugotrajnog dejstva stresa kod izvesnih osoba javljaju se različiti odgovori : anksiozno-depresivna slika ili psihosomatski simptomi !!!!
Adekvatno lečenje epilepsije je važno ne samo da bi se sprečili napadi već da bi se isključili drugi dodatni stresovi koji nisu u vezi sa samim napadima. U tu svrhu se koriste bihejvioralne tehnike koje treba da spreče opterećenje kod pacijenta. Ako je psihički faktor uzrok opterećenja ili ako naprezanje dovodi do takvih poremećaja uvek je potrebna konsultacija psihijatra. Svi ovi neprekidni, dodatni poremećaji koji izazivaju stres, mogu da budu razlog da se pacijent ne oseća dobro, čak i kada su epileptički napadi dobro kontrolisani. Da bi se otklonili efekti naprezanja organizma koji nastaju u slučajevima dugotrajnog stresa, važne su pored bihejvioralnih tehnika i tehnike relaksacije kao i primena farmako terapije- anksiolitika.
http://www.anima.autentik.net/epilepsija_i_stres.php
Infantilni spazmi – Westov sindrom
Ovo je epilepsija male dece. Javlja se od trećeg do dvanaestog meseca, najčešće između petog i sedmog, a veoma retko u drugoj godini. Ovaj oblik epilepsije karakterišu infantilni spazmi, psihofizička retardacija i karakterističan EEG nalaz.
Ovaj napad koji je u vidu grča traje uglavnom od 2 do 10 sekundi i tada se dešava da su glava i telo savijeni, nekada su ruke zgrčene, a noge opružene. Na početku napada se javi krik, a na kraju plač. Zbog toga se dolazi do zaključka da beba ima grčeve. Obično se napadi javljaju u nizu,posebno kada se dete uspavljuje ili budi. Napad se javlja u vidu klimanja glavom ili savijanja ramena i ruku.
Kod ovog sindroma je prisutna mentalna retardacija i to uglavnom teška. Uz to postoje i neurološki poremećaji. Polovina dece posle prestanka infantilnih spazama dobije velike napade.
Nije bitno kakva terapija je u pitanju, ovi grčevi prestaju do pete godine. Deca koja su pre pojave napada imala normalan psihomotoran razvoj imaju dobru prognozu – napadi prestaju, dete ima normalan psihofizički razvoj ili laganu retardaciju.
Lennox – Gastaotov sindrom
Ova epilepsija (jedna od najtežih) javlja se između druge i šeste godine. Posledica je oštećenja mozga obično nepoznatog razloga.
Najčešće se javlja kao tonički napad koji se javlja u snu ili za vreme uspavljivanja. Dete je ukočenog pogleda. Ako napad traje duže javlja se i podrhtavanje tela. Napad može da se javi i u vidu absansa – otsutnosti, ali za razliku od tipičnog absansa, moguća je komunikacija sa detetom za vreme napada. Dete može da ima penu na ustima ili nakon napada klone,a može se desiti da dete padne . Ne dešava se baš uvek da dete padne,može se desiti i da mu samo kolena klecnu ili da mu samo padne glava napred.
Prognoza ovog sindroma je loša. Vremenom se napadi gube, ali psihički poremećaji se pogoršavaju.
Parcijalni napadi sa jednostavnom simptomatologijom
Kod ovih napada svest nije poremećena. Oni mogu da budu motorni, senzorni i autonomni. Na njih može da se nadoveže grand mal napad.
Motorni napadi se javljaju u vidu ritmičkog grčenja pojedinih mišića (najčešće mišići lica ili ruke). Ovi grčevi se nekada šire na ostale mišiće. Napadi su najčešće kratkotrajni, mogu trajati i satima i danima – epilepsia parcialis continua. Moguć je i gubitak svesti. Najčešće se javljaju kod dece između 3 i 10 godine. Napadi se javljaju najčešće u jutarnjim satima. Dete ima grčenje mišića jedne polovine lica, obraza ili kapka. Obično ne može da govori, ali je svesno šta mu se dešava, ispušta glas kao da hoće da povraća i pojačano mu se luči pljuvačka. Kod manje dece napad se često javlja noću i traje i do 30 minuta.Prognoza ove epilepsije je dobra.
Senzorni napad se ispoljava kao osećaj toplote, hladnoće, trnjenja ili u vidu slušnih i vidnih osećaja.
Autonomni napadi se javljaju u vidu bolova u čašici, lupanja srca, znojenja ili porasta telesne temperature.
http://www.anima.autentik.net/o_epilepsiji_tipovi.php
Fotosenzitivna epilepsija
Fotosenzitivna epilepsija- indukovana svetlosnim efektima.
Najčešće počinje u uzrastu od 8 godina do 19 godina, češće kod žena. Dijagnoza se uvek postavlja klinički, EEG ispitivanje pokazuje fotoparaksizmalni odgovor (poseban obrazac koji lekari-epileptolozi prepoznaju na EEG-u).
Fotosenzitivna epilepsija podrazumeva napade inicijalno izazvane treperavom prirodnom svetlošću ili provokacijom sa TV-ekrana ako je udaljenost manja od 60 cm. Kompjuterske igre na TV ekranu deluju kao provokator napada. Postoje deca koja osećaju „magnetsku privlačnost“ ekrana i prilaze blizu TV-ekranu, tada je moguće da se dese „samoizazvane“ epileptičke krize.
Hot-Water epilepsija (HWE)
Epilepsija izazvana vrućom vodom .
Retka vrsta epilepsije, opisana je u Indiji, gde je za 4 godine zabeleženo preko 279 slučajeva, uglavnom kod dece, sa dobrom prognozom.
Parcijalna epilepsija izazvana slušnim dražima podrazumeva nadražaj vestibularnih receptora (receptor za ravnotežu), kalorijskim testiranjem ili dejstvom draži ili vode koja ulazi u spoljašnji ušni kanal.
Za lečenje ove vrste epilepsije ne preporučuje se primena odgovarajućih lekova, već je potrebno sniziti temperaturu vode.
Katamenijalna epilepsija
Ova epilepsija karakteristična je za vreme menstruacije. Krize se javljaju i u periodu sedam dana pre i posle njenog početka. Ciklična povećanja broja epileptičkih napada su mnogo češća u premenstrualnoj i menstrualnoj fazi.
Amenoreja (izostanak menstruacije) je značajno češći kod žena sa epilepsijom nego u opštoj populaciji, posebno kod žena sa kompleksno parcijalnim napadima.
Kontraceptivna sredstva koja sadrže progesterone značajno smanjuju napade ali su se pokazala kao nepouzdana u kontracepciji u odnosu na preparate koji sadrže i estrogene.
Pseudoepilepsija
Psihogeni neepileptični napadi ili pseudoepileptični napadi, ranije su nazivani i histerični napadi ili Brikeov sindrom. Predstavljaju obrasce izmenjenog ponašanja kod osoba koje ne boluju od epilepsije ali postoji mogućnost da se jave i kod osoba sa dugogodišnjom epilepsijom.
Napadi se mogu javiti u svakom životnom dobu. Ipak,učestalije su kod onih osoba koje su imale traumatično detinjstvo,psihijatrijske probleme, učestale stresne dogadjaje u životu ili kod osoba koje su bile očevici tuđih epinapada.
Osobe ženskog pola su sklonije pseudo napadima.
Psedo napadi bilo da se javljaju kod osoba sa ili bez epilepsije predstavljaju povratak na zaboravljene i potisnute sukobe i psihičke sadržaje. Odnosi se na psihički sukob koji osoba ne uspeva da reši.
Pretvara se u telesni simptom, pa tako telo ili njegov deo predstavlja zamenu za prerušeni nesvesni događaj. Na taj našin se postiže rasterećenje od napetosti i strepnje.
Konverzije se mogu javiti na svim nivoima telenog funkcionisanja, slabosti ekstremiteta, gubitak ravnoteže, smetnje vida, povraćanje, anoreksija,bulimija su najčešći vidovi ovakvog reagovanja kod adolescenata ali i odraslih osoba.
“Startl” epilepsije
Predstavljaju krize iznenadjenja, odnosno „prepadne“ krize, koje predstavljaju kombinovano dejstvo više različitih draži.
Emocionalni stres se često spominje kao faktor koji indukuje epileptične napade.
Potvrdjeno je kod mnogih pacijenata da je stres udružen sa češćom pojavom epileptičnih napada, tokom dužeg vremenskog perioda praćenja.Pretpostavlja se da stres pojačava anksioznost.
Etialkohol može da bude provokator kriza.Epileptične krize mogu da se jave tek posle višegodišnje zloupotrebe alkohola kada dolazi do moždanog oštećenja-alkoholna epilepsija.
Alkoholizam nepovoljno utiče na tok epilepsije preko više mehanizama, deprivacija spavanja koje je udružena sa pijanstvom, smanjivanje koncentracije antiepileptika u serumu, hipoglikemije… Neredovno uzimanje terapije dovodi do još veće komplikacije postojećeg stanja.
http://www.anima.autentik.net/o_epilepsiji.php
Epilepsija i ciklus spavanja – budno stanje
Epilepsija se deli prema dobu dana u kojem se javlja , pa se tako razlikuju epilepsija diurna (epilepsija u toku dana) i epilepsija nocturna(epilepsija u toku noći), kao i epilepsija diffusa(koja se javlja i danju i noću). Govori se o ciklusima spavanje-budno stanje.
Polisomnografija predstavlja poseban vid EEG-registrovanja koji pokazuje uticaj NREM i REM faze spavanja na epilepsiju.
NREM (Non-REM) san sastoji se od četiri faze sna. Već u mirovanju, tj. u stanju kada se organizam lišava napetosti dok je čovek još budan, ali su mu oči sklopljene počinje novi tzv. alfa ritam. On u prvo vreme teče u mirnim i jednoličnim periodima od 9-13 sekundi. Čoveka je u tom stanju lako probuditi, on se možda ni ne seća da je zadremao. Alfa talasi postaju uskoro slabiji: spoljni svet iščezava pa se otvaraju vrata za podsvest. Polako alfa talase smenjuju teta talasi kada se rad srca usporavaju. U trećoj etapi koja traje po nekoliko minuta oči i dalje miruju, mišići su i dalje opušteni, ali moždani delta talasi kao da se „valjaju“. Utonuli smo u dubok san u kome se organizam fizički odmara i obnavlja svoje resurse. U etapi broj četiri mozak gotovo da obustavlja rad, isključeni su mu centri zaduženi za emocije i snalaženje i ponašanje u društvu. U ovom periodu spavanja mi i doslovno fizički spavamo jer nemamo nijednu svesnu aktivnost. Posle toga moždani talasi prerastaju u talase visoke frekvencije i počinju da se javljaju prve aktivnosti koje indukuju nervnu aktivnost nalik budnom stanju.
REM san okupira 20-25 odsto ukupnog sna ili 90-120 minuta noćnog sna. Obično se javlja 4-5 cikličnih faza REM sna, gradiranih od tiših ka onim burnijim. Naime tokom REM sna aktivnost moždanih neurona približno je jednaka aktivnosti tokom budnih sati te se otud ovaj fenomen često naziva paradosalni san. Ti brzi pokreti očiju koje se pokreću levo-desno iza zatvorenih kapaka intenzitetom 50-60 puta u minutu odražavaju preveliku aktivnost nervnog sistema koja se registruje putem EOG-a (elektrookulograf).
Uglavnom se epilepsija pojačava u toku NREM faza spavanja i to najčešće u beta ritmu, gde je karakterišu nagle kratkotrajne promene potencijala. Generalizovani epileptični napadi se uglavnom javljaju i u toku sna i u budnom stanju, najčešće su simptomatske prirode (organske etiologije).
Aktivacija epileptičkih napada spavanjem može da bude povezano sa drugim faktorima provokacije i međusobno se potenciraju. Za razliku od bolesnika koji imaju napade u toku sna, pacijenti koji imaju napade u toku buđenja često se ujutru teško bude, a noću teško uspavljuju.
http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=248&Itemid=231&lang=sr
http://www.anima.autentik.net/
Bitne činjenice
- Epilepsija je poremećaj rada u mozgu.
- Najčešće se pojavljuje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji,ili kod straijih od 65 godina.
- U svetu od epilepsije boluje oko 50 miliona ljudi.
- Epilepsiju mogu izazvati tumori mozga,teške povrede glave,preživeli šlog, urođene moždane mane, parazitske bolesti ….
- Epilepsiju može uzrokovati i prekomerno pijenje alkohola.
- Nasledni faktori mogu uticati na pojavu epilepsije,ali epilepsiju mogu dobiti i osobe koje u porodici nemaju nikog ko je oboleo od ove bolesti.
- Epileptični napad može se dogoditi i osobi koja nema epilepsiju.
- Od epilepsije boluju i žene i muškarci.
- Oboleli od epilepsije ne žive kraće od drugih.
- Osobe obolele od epilepsije ne moraju biti manje inteligentne od drugih, čak je mnogo genijalnih i velikih ljudi imalo epilepsiju.
- Urednim životom i redovnim uzimanjem lekova, osobe sa epilepsijom mogu kontrolisati svoje napore i živeti normalnim životom.
- Neredovna ishrana može prouzrokovati napad.
- Visoka telesna temperatura (naročito kod dece) može prouzrokovati napad.
- Epileptični napad nije nužno praćen gubitkom svesti i pojavom pene na ustima.
- Epileptični napad može ličiti na mesečarenje.
- Takođe i javljanje mirisnih, vidnih i drugih priviđanja (halucinacije) može biti znak epilepsije.
- Osobu koja doživljava epileptični napad treba okrenuti na stranu, ukloniti oštre predmete iz njene okoline i ostati uz nju dok se u potpunosti ne osvesti.
- Osobi koja ima epileptični napad ne treba staviti nešto u usta da se ne bi ugušila jezikom.
- Jedan napad u životu ne znači epilepsiju kao bolest.
- Treperava svetla određene frekvencije kod nekih ljudi mogu dovesti do napada.
- Potrebno je izbegavati stres koji može da poveća napade.
- Često dolazi do pogoršanja napada u vreme menstrualnog ciklusa.
- Nedovoljno spavanje dovodi do epileptičnih napada.
- Nepridržavanje lekarskih uputstava dovodi do pogoršanja bolesti.
- U lečenju epilepsije mogu se koristiti alternativne metode (joga,mentalne relaksacije…) .
- Preporučuje se i Ketogena dijeta koja sprečava napade.
- Psihoterapijske tehnike se takođe preporučuju u lečenju ovih pacijenata.
http://www.anima.autentik.net/bitne_cinjenice.php
Kako otkriti epilepsiju?
Epilepsija je jedna od najučestalijih neuroloških bolesti.
Nastala je od grčke reči i označava napad, obuzetost.
Uglavnom je karakteristična za detinjstvo,a može trajati celoga života.
Oko 50 miliona ljudi ima epilepsiju, od tog broj čak tri četvrtine ljudi nije lečeno.
Epilepsija pogađa jedan odsto svetske populacije, šansa da će pojedinac oboleti od epilepsije tokom života je od 2 do 4 odsto, a da će u životu imati bar jedan epinapad – osam procenata.
U Srbiji od epilepsije pati oko 80.000 osoba.
Kako dijagnostikovati epilepsiju? Potrebno je obaviti celokupan neurološki pregled (uzrok napada,anamneza bolesnika…).
Kako ubrzati otkrivanje?
Dvadesetosmogodišnji inženjer novih računarskih tehnologija, Čedomir Rosić, osmislio je kompjuterski program koji dijagnostikuje epilepsiju. Ovaj inteligentni program koristi veštačku neuronsku mrežu koja na osnovu uzorka uči da prepoznaje epileptični signal i razlikuje ga od pravog. Ovaj program bi pomogao time što bi ubrzao vreme dijagnostikovanja. Prosečna verovatnoća uspešne dijagnoze je 83 %.
Kako predosetiti epilepsiju?
Najčešći simptomi epilepsije su: osećaj iskrenja, čudnog mirisa i ukusa, besa, čudni zvučni signali, mučnina s povraćanjem, trnjenje ruku, nestimulisani pokreti, različiti neobični osećaji, osećaj da je nešto malo ili veliko što ne odgovara stvarnosti, osećaj da je nešto već viđeno ili nikad viđeno, osećaj propadanja, iznenadno lupanje srca…
Pojava epileptičnog napada koji traje duže od pola sata, ili dugo trajanje učestalih kratkih napada, naziva se epileptičnim statusom. Ovakvo stanje ponekad ugrožava život, a uvek, u izvesnoj meri, oštećuje mozak.
Šta uzrokuje epilepsiju?
Uzroci mogu biti paranatalni : porođajna trauma, infekcije ploda i trudnice, moždani tumor, moždani udar, moždano krvarenje, trauma mozga, upala mozga, alkoholizam. Bolest ima i nasledna svojstva.
Kod idiopatskih epilepsija, ne može se odrediti primarni uzrok nastanka, osim nasledne predispozicije.
U slučaju simptomatskih epilepsija (sekundarne, stečene) uzrok je neko hronično organsko oštećenje ili bolest mozga (infekcije, tumori, metaboličke bolesti, kao na primer dug i intenzivan telesni napor, nedovoljno snabdevanje mozga kiseonikom, uživanje droga…).
Posttraumatske epilepsije (PTE) najčešće nastaju kao komplikacija teške, ali ponekad i lakše traume glave. Ukoliko se ne leči adekvatnim lekovima (antiepilepticima), može izazvati i dodatno oštećenje traumatizovanog mozga.
Da li je epilepsija izlečiva?
U dve trećine slučajeva epilepsiju je moguće izlečiti, ali ju je neophodno lečiti od samog postavljanja dijagnoze.
Sa terapijom se obično počinje pošto su nastupila dva napada. Postoje i slučajevi kada je potrebno intervenisati posle prvog napada, a to je onda ukoliko postoje izrazite promene u EEG.
Koriste se različiti terapijski postupci. Za lečenje epilepsije primenjuju se odgovarajući lekovi, a retko i odgovarajući hirurški zahvati.
U procesu lečenja važnu ulogu imaju i psiholog i psihijatar.
Oko 70 i 80 odsto osoba dobro reaguje na lekove. Kod nekih osoba teško je postići život bez napada, pa se uz terapiju lekovima koriste i alternativne metode lečenja (joga, meditacija, aromaterapija).
Pre odluke o primenjivanju bilo kakvog alternativnog metoda lečenja, vrlo je važno posavetovati se sa lekarom. Samoinicijativno obustavljanje uzimanja lekova nikako nije preporučljivo.
http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=247646
ZA NJIH JE DRŽANJE KAŠIKE ILI OLOVKE, OTVARANJE VRATA, SEDENJE NA NOŠI, PRANJE ZUBA, ČAK I RUKOVANJE POTENCIJALNO OPASNO I BOLNO. ZBOG TAKO OSETLJIVE KOŽE, ZOVU IH JOŠ I „DECA LEPTIRI“
Bolest, usled koje nastaju plikovi (mehuri ili bule) i bolne rane koje podsećaju na opekotine, nasledna je i još uvek neizlečiva. Nije zarazna.U Srbiji broj obolelih od ove bolesti procenjuje se da je između 100 i 200. Najčešće oboleli od ove bolesti su deca.
Zbog plikova u usnoj duplji, na jeziku i jednjaku, neki od njih mogu da jedu samo tečnu ili kašastu hranu.
Prosečan životni vek obolelih od bulozne epidermolize je 28 godina. Više od 80% procenata oblelih postaju invalidi još u prvim godinama života,a neki preminu neposredno po rođenju.
„Deca leptiri“ su u potpunosti zavisni od drugih osoba.
Stanislav Prvulović,najstariji oboleli od EB-a u Srbiji kaže: „Da bi se živelo sa ovom bolešću treba biti hrabar i uporan i treba biti psihički jak.“
Većina obolelih od EB-a ne posećuje lekare, već kod kuće brinu o svojim ranama. Stanislav je jedan od njih. Previja se na svaka tri do četiri dana, uz pomoć roditelja. Previjanje je veoma mučno, traje satima.
Postoje specijalne gaze i zavoji za obolele od epidermolize koji mogu duže da ostanu na rani i olakšavaju previjanje. Takvih gaza u Srbiji nema, a količina koja zadovoljava mesečne potrebe trogodišnjeg deteta u inostranstvu može da se nabavi za nešto više od 500 evra.
Previjanje je kod obolelih od bulozne epidermolize važno, ne samo da bi se rane zaštitile već i da bi se što duže sprečio jedan od najvećih problema ove bolesti – srastanje prstiju sa šakama, jer kada do toga dođe jedino što može pomoći je operacija. Međutim, operacija je jako skupa i efekti operacije traju samo nekoliko godina.
OPTIMIZAM: Stanislav danas nema prste. Iako faktički postoje, savijeni su i srasli sa šakom. Deluje da su zarobljeni u kožnu opnu. Ipak, Stanislav koristi mobilni telefon i tastaturu na računaru. Od kuće radi za jednu poznatu agenciju koja se bavi telefonskim ispitivanjima javnog mnjenja.
Priča da je nekada igrao košarku, tenis, fudbal ; koristi obe ruke i piše čitko. Dok je mogao, Stanislav je i crtao. U osnovnoj školi je dobio nagradu za portret svoje drugarice. Svirao je sintisajzer. Stanislav se nada izlečenju: „Svi se nadamo. Kad bi našli lek, makar za delimično ozdravljenje, bio bih zadovoljan. Samo da nam bar malo bude lakše.“
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=915632
|
|
