Džon Lok
“ Dobro vaspitati svoju decu tako je velika dužnost i briga roditelja, a blagostanje i napredak naroda toliko zavise od njega, da bih želeo da ga svako ozbuljno shvati i da se, pošto je dobro ispitao i tačno saznao šta naklonost, običaj i razum nalažu u ovom slučaju, postara da svuda pomogne onaj način vaspitanja dece koji će, s obzirom na razne okolnosti, biti najlakši, najkraći i najbolji da stvori dobre, korisne i sposobne ljude u raznim pozivima“
Žan Žak Ruso
„Učitelju, kao pametan čovek, moraš dugo vremena posmatrati svoje vaspitanike, upoznati njihovu prirodu pre nego što im kažeš prvu reč“.
„Sve što nedostaje pri našem rođenju, i što nam je potrebno kad odrastemo, daje nam vaspitanje i obrazovanje“.
Isidora Sekulić
„Porodično vaspitanje najbolje se prihvata od roditelja. oni nemaju nikakvog drugogo razloga da vaspitavaju svoju decu do da im pomognu da budu što sposobniji za rešavanje životnih problema. drugi učitelji, mogu prići vaspitanju i obrazovanju i formalno, službenički, ne ulažući ni sebe ni nauku koju predaju, razvoju svojih vaspitanika. lako se može desiti da ih nije briga šta će vaspitanik kasnije u životu biti, da nisu u stanju da predvide njegovu budućnost ili da to rade veoma pogrešno.“
Emanuel Kant
„Mora se izgrađivati takozvana pozitivna poslušnost vaspitanika, a to u suštini znači razvijanje njegove pažnje na pozitivnim vrednostima nastave koji, istovremeno, mogu biti prepreka spontane snage nagona i čulnosti, koji su posebno jaki u mlađim godinama“!
Elena Kej
Pestaloci i Frebel greše kada zahtevaju predškolske ustanove. ona predlaže da se Frebelova izreka :“ Pustite nas da živimo za decu“, pretvori rečenicu bogatijeg sadržaja. : „Pustite djecu neka žive. Predškolske ustanove su fabrike za kalupljenje dece. U njima se ljudi stvaraju na tuce umesto kao individue. u takvim ustanovama vlada pritisak stada vrši se egzercir umesto prirodni razvoj“
Eduard Klaperd
„Dete nije čovek u malom! Ono je autonoman organizam i tako se prema njemu treba odnositi. Deca se međusobno dvojako razlikuju: „po kapacitetu“ i po“sposobnostima“. Ite individualne razlike treba uzimati za osnovu u vaspitanju dece. Detinjstvo je period autonomnog razvoja deteta. Ono nije prelazak deteta u odraslog, već period kada treba mlad organizam da se održi u razvoju, period javljanja potreba i njihovog zadovoljavanja a to i jeste srž procesa razvijanja. Detinjstvo, tako shvaćeno, treba da čini osnovu vaspitanja. Greška je detinjstvo shvatati kao pripremu za život odraslog čoveka.“