- Darovita deca razviju se pre vremena, napreduju brže od prosečne dece jer lako uče.
- Darovita deca, osim što uče brže od prosečne, uče drugačije i kvalitetnije. Ona sviraju po svom: od odraslih traže minimum pomoći. Darovita deca dolaze do samostalnih otkrića i rešavaju probleme na nove i neobične načine.
- Žar za savladavanjem. Darovita deca istinski su motivisana da shvate smisao onoga što rade.
- Mnogo češce produkuju fantastične i „luckaste“ ideje.
- Brzo otkrivaju suštinske odnose među pojmovima. Imaju dobro razvijeno pamćenje.
- Imaju razvijen rečnik i njime se služe precizno i lako. Mnogo čitaju, čak i mnoge knjige koje nisu dostupne njihovom izrazu.
- U aktivnostima kojima se bave mogu provesti dugo vremena.
- Uživaju u društvu odraslih i traže odraslije drugove.
NAJČEŠĆE ZABLUDE O DAROVITOSTI
Sva deca su darovita.
Darovita deca uspeće u životu bez obzira na to da li im pružamo podršku ili ne.
Darovita deca vole školu i dobijaju dobre ocene.
Izdvojimo li darovitu decu u posebnu skupinu, postaće snobovi.
Darovita deca dolaze uglavnom iz obrazovanijih i situiranijih porodica.
Darovita deca nisu svesna da su „drugačija“ dok im to neko ne kaže.
Učitelji vole da imaju darovitu decu u razredu.
Darovita deca su dobra u svemu što rade.
Posebni programi za darovite mališane su „elitni“.
Literatura: http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-91-22-septembar-2008/izazov-za-roditelje
Gr. autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Všrac
Dissinhronija-termin kojim se označava raskorak između intelektualnog i emocionalnog razvoja darovitih. Darovita deca mnogo dublje i potpunije razumeju svoje i tuđe probleme od ostale dece njihovog uzrasta, često lako shvataju ono što će većina njihovih vrsnjaka shvatiti tek kroz nekoliko godina, ali su im zato emocionalni doživljaji na nivou koji je bliži onome što je karakteristično za njihove vršnjake nego za stariju decu. Nesklad između intelektualnog i emocionalnog razvoja dovodi do znatnog stepena napetosti, preosetljivosti i nesigurnosti.
Jedna od najbolje utvrđenih karakteristika darovitih je ta da su oni gotovo po pravilu veliki čitači. Mnogi od njih veoma rano nauče da čitaju. Međutim, usled toga što njihov psihomotorni razvoj teče znatno sporije od intelektualnog, to nije slučaj i sa pisanjem: njihova ruka nije dovoljno spretna da zapiše sve neobične i zanimljive ideje do kojih oni dolaze i to ih frustrira, čini nezadovoljnim rezultatima te aktivnosti tako da se kod mnogih od njih javlja otpor prema pisanju i uopšte prema pismenom izražavanju.
Visoke intelektualne sposobnosti čine darovite veoma radoznalim i otvorenim za nova saznanja i iskustva, podstiču ih da postavljaju nezgodna i teška pitanja koja, neretko, zbunjuju ili frustriraju odrasle. U nedostatku razumevanja u neposrednoj okolini, takva deca dolaze veoma brzo u konflikt sa roditeljima, učiteljima, nastavnicima i drugovima.
Drugovi darovitih često reaguju sa veoma pomešanim osećanjima koja uključuju zavist, nelagodnost u njihovom prisustvu usled nerazumevanja ideja koje oni iznose, njihovih potpuno drugačijih interesovanja i ponašanja. Rezultat toga su kako tedencija darovitih ka udaljavanju od drugih, tako i udaljavanje drugih od njih. To kod darovitih postepeno dovodi do osećanja da ih drugi ne razumeju, da su usamljeni, prepušteni sami sebi.
Perfekcionizam kao sklonost ka nametanju samom sebi veoma visokih kriterijuma uspešnosti je pojava koja se takođe javlja znatno češće kod darovitih nego kod ostale dece. Postavljanje veoma visokih zahteva nužno dovodi, pre ili kasnije, do neuspeha. Reakcije na neuspeh mogu biti sasvim različite: izvesna darovita deca će sa samopouzdanjem i optimizmom pristupiti veoma teškim problemima i biti u stanju da podnesu neuspehe, kada do ovih dođe, i to neće bitno umanjiti zadovoljstvo koje osećaju usled toga što pokušavaju da reše takve probleme; za drugu, takođe darovitu decu, veoma teški problemi izazivaju strah od neuspeha i dovode do intelektualne inhibicije, primene neadekvatnih strategija prilikom rešavanja takvih problema i osećanje sramote zbog doživljenog neuspeha. Zbog toga takva deca pokušavaju da izbegnu kad god mogu suočavanje sa veoma teškim problemima.
„Depresija uspeha“ termin kojim se označava nesposobnost onih koji su navikli samo na uspehe da se nose sa slučajno doživljenim neuspehom. Usled naviknutosti samo na uspehe, više ili manje slučajno doživljeni neuspeh može, pod određenim uslovima dovesti do gubitka samopouzdanja.
Literatura: Gr. autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Vršac
Najviše pažnje razvoju intelekta naše dece treba da posvetimo u najranijem periodu odrastanja.
Ipak većina roditelja i pored velike volje ne zna odakle da počne ni koji su to „alati“ za razvoj dečijeg intelekta.
Ovim pitanjima se godinama bavi Mensa Srbije – centar za talente Nikola Tesla.
Ciljevi Mense su da prepozna i pomogne razvoj inteligencije, ohrabri istraživanje njene prirode, kao i stvaranje stimulativnog, intelektualnog i društvenog okruženja za svoje članove. http://www.mensa.rs/
Nakon dugogodišnjeg iskustva u radu sa darovitim ljudima i decom, dr Ranko Rajović, član borda direktora svetske Mense za darovitu decu, svoje znanje pretočio je u Program za podsticanje darovitosti i ranu detekciju darovite dece.
http://www.mensa.rs/sr/sigovi/ntc/sistem-ucenja/prvi-deo/
Za sada se Program može primeniti na decu predškolskog uzrasta ali u pripremi i je i drugi deo koji se odnosi na decu školskog uzrasta koji će obrađivati temu sistema i organizacije učenja.
Program za podsticanje darovitosti i ranu detekciju darovite dece se primenjuje u republikama bivše SFRJ i 8 zemalja Evropske Unije. To je ujedno i prvi put da se u saradnji sa naučnim institucijama detektuju i prate darovita deca, ali i da se prate učinci programa na deci koja su u njemu učestvovala.
Ovaj program je osmišljen da podstiče darovitu decu i prepoznaje talente. Jedan od ciljeva ovog programa je stvaranje sve više sinapsi u mozgu deteta učeći ga da logički razmišlja i zaključuje, kroz komunikaciju koja to podstiče.
Literatura:
http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-114-2-mart-2009/kako-nastaju-buduci-genijalci
Psihomotorna, tj. telesno-kinestetička darovitost iskazuje se kroz sposobnost izvođenja i usklađivanja pokreta tela. Deca sa razvijenom ovom vrstom inteligencije vrlo izražajno pokretom reaguju na različite uticaje, iskazuju neverovatnu okretnost i spretnost u pokretima i/ili manipulisanju predmetima, npr. loptom. Ovu vrstu inteligencije iskazuju sportisti, glumci, plesači, akrobate i sl. http://www.roda.hr/tekstovi.php?TekstID=7&Tekst2ID=&Show=2420
U časopisu „Potraži čudesno“ ističe se da: „Razvijene psihomotorne sposobnosti predstavljaju jedan od oblika darovitosti. Često se manifestuju kao talentovanost za određene sportske aktivnosti. Izdvajaju se sledeće karakteristike ove sposobnosti: preciznost pokreta, dobra koordinacija, razvijene motorne veštine, spretnost u raznim atletskim disciplinama, dobre manipulativne veštine, kao i telesna snaga i energija“
Po Gardneru, sadržaji u kojima se ispoljava telesno-kinestetička inteligencija su: sportske igre i takmičenja, kvalitet pokreta, mimika, telesni govor, drama i igranje uloga, fizičko vežbanje. Ovi sadržaji se ostvaruju kroz procese korišćenja tela kako za izražaj tako i za prikrivanje osećanja, lakoću i tačnost pokreta, smisao za vreme, smisao za usmerenost pokreta, programiranje akcije na mentalnom planu, interes za pokret, sposobnost kopiranja i imitacije pokreta, ritam, snaga, brzina i koordinacija. Produkti su, po Gardneru, igre-koreografije, mimika, sport, akcija, intervencija, snaga, telesni govor, drama, narodne igre, kreativni plesovi.
Literatura: Gr. autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Vršac
Kao povoljni uslovi za razvoj darovitosti smatraju se kurikulumi koji su elastični, multikulturalni, a po potrebi i kompenzatorski, kontakti sa ljudima koji su i sami daroviti i postižu visoke rezultate u nekom od domena ljudskog rada i stvaralaštva, vaspitači spremni da prilagođavaju svoj rad potrebama konkretne dece, kako u pogledu metoda tako i menjajući njihovu poziciju u radu, dajući im znatno više prostora za samostalno delovanje i obezbeđujući im bogatija iskustva izvan ustanove; postojanje specijalnih službi koje će se baviti darovitom decom i pomagati im u razrešavanju njihovih specifičnih problema, kao i materijalna pomoć kojom treba da se obezbede povoljniji uslovi za njihov razvoj, na način koji odgovara njihovim specifičnostima.
Pored ovih opštih povoljnih uslova u redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama postoje i specijalni postupci i pristupi kojima se podsticaji usmeravaju neposredno na darovite.Za darovitu decu moguće je odrediti posebne programske ciljeve, sadržaje, obrazovne pristupe, pripremiti posebne uslove, vaspitno-obrazovna sredstva, načine organizacije, specijalno obučeno osoblje, prilagođene načine praćenja razvoja i ocenjivanja, kao i veza sa institucijama koje mogu biti od pomoći.
Postoje i modeli za podsticanje, tj. optimalan razvoj darovitih u nastavi. Najčešće korišćeni modeli su:
· homogeno grupisanje
· škola akceleracije
· obogaćeni programi
Homogeno grupisanje– reč je o razvrstavanju učenika prema nivou njihovih sposobnosti, tj. o izdvajanju darovitih od ostalih učenika. U prilog homogenog grupisanja navode se najčešče sledeće činjenice:
a. daroviti se kao grupa u mnogim svojstvima i osobinama ličnosti razlikuju od ostalih učenika, te im treba omogućiti poseban tretman;
b. posebnim programima i posebnim tretmanom stvaraju se uslovi za bolje zadovoljavanje individualnih potreba, kao i za zadovoljavanje potreba za istraživanjem kod darovite dece.
Škola akceleracije- „Ubrzano napredovanje učenika u savladavanju školskog gradiva koje se obično manifestuje učenikovim preskakanjem pojedinih razreda“ (Pedagoški leksikon). Pored preskakanja razreda, akceleracija može da znači i raniji polazak u školu, kondenzovanje programa (npr. sažimanje programa predviđenog za tri u dva razreda), pravljenje kombinovanih odeljenja, učenje na više nivoa, programe na višem nivou, posebne časove za ubrzanje i sl. Akceleracija podrazumeva stvaranje uslova u kojima će daroviti učenici moći potpunije da ispolje i razviju svoje sposobnosti i da kroz obrazovni sistem napreduju tempom koji njima odgovara.
Obogaćeni programi- Obogaćeni programi za darovite učenike nastoje posvetiti više pažnje individualizaciji nastave na mlađem školskom uzrastu (uzimaju se u obzir znanje, brzina učenja, propusti u toku prethodnog učenja, najpogodniji načini učenja, instrukcije koje odgovaraju sposobnostima i osobinama ličnosti učenika, ili grupe učenika…) i time se vrše pokušaji diferencijacije nastave s obzirom na težinu zahteva i tempo napredovanja.
Vise o ovome na sajtu: http://www.unizd.hr/LinkClick.aspx?fileticket=ZKTjr4y3c%2BA%3D&tabid=2472&mid=4387
Literatura:
- Gr. autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Vršac
- Radovan Grandić , Milena Letić , 2009, Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima, Novi Sad
Daroviti imaju bogat, razvijen rečnik u odnosu na svoje vršnjake, ranije shvataju i koriste govorni jezik. Počinju ranije da se sluze složenim rečima i rečenicama i zrelije izražavaju svoje misli od vršnjaka. Zahvaljujući velikom bogatstvu rečnika, daroviti su često u društvu odraslih, a u grupi vršnjaka su obično vođe i vrlo su spretni u borbi mišljenja i raznim debatama. Daroviti učenici nauče da čitaju veoma rano, čitaju sa razumevanjem i najčešće čitaju da bi zadovoljili svoju intelektualnu znatiželju.
Mnogi daroviti počinju da pišu veoma rano. U pisanju i pismenom izražavanju su superiorniji u odnosu na svoje vršnjake. Najčešće pišu stihove, kratke priče, vode dnevnike, na vrlo izražajan način opisuju doživljaje i događaje. Obično pišu sa konceptom, a vole i slobodne sastave. Njihovi radovi se odlikuju pravilnom strukturom, izražajnošću, sadržajnim i jezičkim bogatstvom, obiljem slika i opisa, jasnoćom stila, originalnošću tema, jezičkom i gramatičkom pravilnošću.
Verbalno-lingvistička inteligencija osobito je razvijena kod pesnika, govornika, voditelja, političara, novinara i sl.
Literatura: Radovan Grandić, Milena Letić, 2009, Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima, Novi Sad
http://www.djecjivrtic-ivanic.hr/media/novosti/Darovitost.pdf
Matematička inteligencija obuhvata veštine apstraktnog mišljenja i rešavanja problema. Deca s izraženijim sposobnostima u ovom području pre će, brže i lakše od ostale dece manipulisati apstraktnim pojmovima i zamislima, te količinama i brojevima. Ova je vrsta inteligencije najviše zastupljena u matematičara, inženjera, fizičara, astronoma i sl.
Većina velikih matematicara svoju nadarenost za matematiku ispoljavala je veoma rano, cak na predskolskom nivou. Ta nadarenost se ogledala u lakoci izrade matematickih zadataka,sposobnosti za samoucenje, najbolji uspeh, ne samo u matematici, vec i u drugim predmetima, uvek prvi na takmicenjima, postavljanje originalnih pitanja ili zadataka, davanje originalnih resenja, izrade zadataka na vise nacina itd. Mozda je najslikovitiji primer iz zivota jednog od najvecih matematicara svih vremena, Gausa. Svoju sposobnost za matematiku, narocito za aritmetiku, Gaus je ispoljio neobicno rano. U svojoj trecoj godini ispravljao je ocu pogresne racune. Sam Gaus je izjavljivao da je naucio da racuna pre nego sto je naucio da govori.
Natprosečna ili visoka nadarenost se različito ispoljava. Roditelji darovite dece kažu da se nadarenost njihove dece često ne uzima u obzir, pogotovo kod dece u predškolskom uzrastu. Ako dete još pre polaska u školu tečno čita i poznaje carstvo brojeva, na času mu postaje dosadno- oseća se zanemarenim. Vazno je da se darovitost prepozna kod dece i da se ispoštuje njihova individualnost. Takvoj deci nastavnhik ne sme dozvoliti da se dosađuje, treba ga zainteresovati za nastavne sadržaje. Darovita deca osim što brže završavaju svoje zadatke, bukvalno su željni znanja. Nastavnici njih stalno moraju da angažuju da im ne bi bilo dosadno na času i da ne bi kod sebe stvorili osećaj superiornosti u odnosu na svoje vršnjake. U nastavi mogu da se koriste razne zbirke iz kojih se teži zadaci postavljaju talentovanoj deci. Tada se kod ostalih đaka javlja takmičarski duh, pa i oni žele da rešavaju takve zadatke. Tako se motiviše celo odeljenje.
Literatura: Gr. autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Vršac
Deca s razvijenom muzičko – ritmičkom inteligencijom često udaraju ritam nekih melodija ili pevaju sama za sebe. Mogu izmisliti melodiju i njome ispričati neku priču. Zapažaju različite zvukove u okolini, imaju sposobnost raspoznavanja ritma, pa i određene teme u muzici, te delova melodije. Bolje pevaju od ostale dece i kvalitetnije se ritmički i muzički izražavaju na udaraljkama ili muzičkim instrumentima. Veću muzičku inteligenciju pokazuju pevači, kompozitori, muzičari, dirigenti i sl.. Muzičke sposobnosti su nasleđene biološke mogućnosti prepoznavanja i reprodukcije zvuka i zvukovnih kombinacija. One se, razvojno gledajući, vrlo rano pokazuju. Uključuju: pamćenje melodije, percepciju ritma, shvatanje tonaliteta, utvrđivanje intervala (visinskih odnosa među tonovima), sposobnost uočavanja estetskog značenja, apsolutni sluh, te najvažniju sposobnost, koja se temelji na osećaju za visinu, razumevanje melodije.
Prema mnogim istraživanjima, muzička darovitost se ispoljava pre drugih oblika darovitosti na predškolskom uzrastu. Sa svojim karakteristikama, predškolski uzrast smatra se ,,kritičnim periodom“ u razvoju potencijalne muzičke darovitosti, te je važno što ranije prepoznati (identifikovati) i uticati na njen razvoj.
Muzički darovite treba,ako postoji mogućnost,usmeriti u adekvatne muzičke škole,međutim,za sve one muzički obdarene koji iz bilo kojih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju adekvatnu muzičku školu,nastavnici treba da organizuju poseban individualni rad koji će odgovarati predispozicijama svakog pojedinca.
Literatura: http://porodicnivodic.rs/skole-jezika/darovitost
Roditeljima i nastavnicima je jasno da neka deca crtaju mnogo više nego druga deca, kao i da su neka talentovanija od druge. likovni se talent ne pojavljuje često u predškolskom razdoblju. Smatra se da se zreli likovni produkt ne može pokazati pre 10. godine, prvenstveno zbog nedovoljne razvijenosti motorike prstiju.
U većini slučajeva talentovana deca su natprosečne inteligencije a i druge mentalne sposobnosti su kod većine njih vrlo razvijene. Kao i sva ostala deca i ona prolaze kroz ranu fazu šematskog crtanja ali njihov razvoj je daleko brži. Glavni pokazatelj likovne darovitosti je sposobnost deteta da proizvede prepoznatljive oblike najmanje godinu dana pre svojih vršnjaka.
Darovita deca pokazuju interesovanje i volju za crtanje novih tema, za isprobavanje različitih tehnika i materijala. Ova deca poseduju bogatiji repertoar šema, kao i veću radoznalost u pogledu prikazivanja što realnijeg izgleda objekta. Njihovi crteži nisu samo odraz dečijeg posmatranja objekta već se na njima vidi i veća fleksibilnost u prikazivanju različitih položaja i pokreta figura. Sem bogate mašte, deca talentovana za umetnost imaju i jako dobro vizuelno pamćenje.
Razlika između uobičajenog likovnog razvoja i razvoja likovno darovitog deteta leži u tri bitne karakteristike:
- Likovno prosečna deca barataju naučenim likovnim šemama, likovno nadareni se oslanjaju na zapamćene pojedinosti neke doživljene situacije;
- Likovno daroviti ranije ovladaju likovnim veštinama prikazivanja kao što su postizanje rotacije, skraćenja, perspektiva, senka;
- Likovno darovito dete nije sposobnije samo u likovnom izražavanju nego ima povećanu osetljivost za oblike, boju, teksturu, položaj i pokret.
Više o likovno darovitoj deci, i darovitoj deci uopšte,možete pronaći na ovom sajtu:
http://porodicnivodic.rs/skole-jezika/darovitost
Literatura: Gr.autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Vršac
Ljudske su sposobnosti u populaciji statistički raspoređene po Gausovoj, zvonastoj krivulji normalne distribucije. To znači da većina ima određenu sposobnost razvijenu na nekoj prosečnoj osnovi, dok se broj pojedinaca s povećanim ili smanjenim sposobnostima simetrično smanjuje. One pojedince koji imaju jednu ili više sposobnosti značajno natprosečno razvijene obično nazivamo nadarenima u toj sposobnosti (Koren, 1989.). Darovito dete je dete rođeno s neuobičajenom sposobnošću da savlada određeno područje, ili područja.
Genij je ekstremnija verzija darovitog deteta koje stvara na stupnju odrasle osobe iako je još uvek dete.
Talentovan je reč koja dolazi iz grčkog jezika-talanton, odnosno latinskog jezika-talentum, a izvorno znači meru, pa zdelicu kojom se meri, pa zlatan novac. Onaj koji je imao talenta bio je osoba sa merom, sa osećajem za meru i kao takav ( duhovno ) bogat. Danas, talenat označava razvijenu područno specifičnu darovitost.
O darovitosti se može govoriti kao o izuzetnosti ličnih mogućnosti pojedinca. O fenomenu darovitosti postoje brojne definicije. Starije su pretežno usmerene na visoke intelektualne potencijale. Novije definicije uzimaju u obzir intelektualne sposobnosti, ali samo kao uslov. Dakle, ne smatraju ih dovoljnima za ukupno objašnjenje darovitosti. Savremene definicije darovitosti prave razlike prema oblastima darovitosti: u opštim intelektualnim sposobnostima, u kreativnim sposobnostima, u akademskim sposobnostima( za prirodne nauke, jezik ), u socijalnim sposobnostima( liderstvo ), psihomotornim, umetničkim i dr. Smatra se da jedna definicija nije dovoljna da se njome mogu obuhvatiti sve oblasti u kojima se darovitost može manifestovati.
Darovitost ne podrazumeva isključivo natprosečnu inteligenciju. Potrebno je da dete poseduje jos neke karakteristike da bi se moglo smatrati darovitim, kao što su: rano korišćenje širokog rečnika, rano korišćenje fraza i celih rečenica, sposobnost koncentracije, rani interes za datume i časovnik, interes prema knjigama a kasnije prema enciklopedijama i atlasima, rano otkrivanje uzroka i posledica.
Literatura: Gr.autora,2003,Daroviti i šta sa njima,Vršac
|
|
