- Istraživanje o pitanju kako odrasli, kako su, svako na određen način, zainteresovani za darovitu decu i mlade, razumevaju (shvataju) pojmove i termine darovitosi i talenat, donelo je zanimljiva saznanja. Budući da su ispitivanjem obuhvaćene dve grupe odraslih, roditelji i nastavnici, bilo je korisno saglegati kako oni shvataju jedan složen i aktuelan problem kakav je darovitost.
- Posle detaljnog prikaza poimanja fenomena darovitosti prema grupama ispitanika, nameće se niz pitanja. Pre svih, nameće se pitanje sličnosti i razlika utvrđenih ovim ispitivanjem. Shvatanje darovitosti i talenata kao dara prirode, gena, „božijeg dara“,roditelji i nastavnici različito vrednuju. Dok je kod roditelja ova grupa svojstava pri vrhu rang-liste, kod nastavnika ona zauzima skromno peto mesto. Rezultati ispitivanja pokazuju da obe grupe ispitanika ovom svojstvu pridaju mali značaj.
- Ispitivanje je, na naše veliko razočarenje, pokazalo da su obe grupe odraslih u maloj meri zainteresovane za darovitu i talentovanu decu (učenike), što se vidi u zanemarljivom procentu onih koji su naveli iskaze koji se odnose na stavove prema darovitosti i kako sa takvom decom (učenicima) treba raditi. Začuđivanje je što nijedan nastavnik nije dao takav iskaz, budući da se od njih, po tom pitanju, očekuje više nego od roditelja. Smatramoda se time treba više pozaboraviti kako bi se unele pozitivne promene u klimu ukupnog rada sa darovitim učenicima.
- IZVOR:
- Grandić, R., letić, M.“Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad,2009.
Daroviti se, prema školskom uspehu, mogu svrstati u dve grupe: prvu čine oni koji veoma lako i sa izuzetnim uspehom, možda i za kraće vreme od ostalih, završavaju školu, dok se druga grupa sastoji od darovitih koji, mimo svih očekivanja, doživljavaju neuspeh. Razlozi za to uključuju intelektualnu inhibiciju, perfekcionizam i neadekvatan stav prema neuspehu („depresija uspeha“), zatim nedostatak stimulacije i dosađivanje na časovima, tendenciju ka posvećivanju nekim određenim pitanjima koji nisu u bliskoj vezi sa školskim gradivom ( ali su primerena na njihovim visokim sposobnostima) i zapostavljenju školskih obaveza, itd. Školski neuspeh darovitih prate i izvesne emocionalne teškoće zbog kojih oni često stižu do psihijatra. Imajući u vidu, svakako da su mišljenja nastavnika o školskom uspehu darovitih od velike važnosti za razumevanje te pojave.
Na samom kraju pitali smo nastavnike koje oblike vaspitanja i obrazovanja oo darovitih oni smatraju primerenim. Činjenica da znatno mani broj nastavnika ističe nepoželjna nego poželjna svojstva darovitih može se shvatiti kao posledica, kakonjihova iskustva sa određenim darovitim pojedincima, tako i realne slike koju, opšte uzev, ti pojedinci stvaraju kod svojih nastavnika.
Za nastavnike su daroviti pre svega oni koji poseduju određene intelektualne karakteristike. Daleko manji broj nastavnika je svojstva darovitih prepoznao u motivaciji i učenju, dok su ostala svojstva (svojstva u oblasti ponašanja, uža svojstva ličnosti, kreativna i emocionalna svojstva) bila zastupljena u samo nekoliko odgovora.
Ovakvo mišljenje dele nastavnici oba pola, kao i nastavnici različitog radnog staža.
- IZVOR:
- Grandić, R.,Letić, M.“Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima“,Novi Sad,2009.
Neadekvatni socijalni uslovi se u mnogim istraživanjima darovitosti, pojavljuju kao bitan faktor koji izaziva različite probleme u vaspitanju i obrazovanju darovite dece i mladih. U obezbeđivanje optimalnih uslova i oblika rada sa darovitima, pored odnosa darovito dete-odrasli, veoma vazno je itanje odnosa darovito dete-vršnjaci, odnosno pitanje kakav je položaj darovite dece u društvu vršnjaka.
Budući da se često smatra da darovita deca nisu uvek i omiljena pokušali smo da utvrdimo kako roditelji u našem uzroku vide ovaj socijalni aspekt darovitosti. Većina roditelja smatra da poznaju svoje dete, što govori o povoljnim uslovima i dobroj osnovi za opšte pozitivne ishode porodičnog vaspitanja i obrazovanja. Ispoljena je tndencija da veću sigurnost u proceni sopstvenog deteta pokazuju majke u odnosu na očeve. Mesto stanovanja predstavlja značajnu varjablu koja uslovljava razlike između roditelja iz grada i roditelja sa sela. Blagu prednost u proceni pokazali su roditelji kji žive u gradu.
Roditelji uglavnom su zadovoljni radom i školskim uspehom svoje dece. To zadovoljstvo u većoj meri pokazuju roditelji iz grada, što navodi na zaključak da su roditelji sa sela, iako ne nezadovoljni, ipak nešto oprezniji kada se govori o radu i uspehu njihove dece.
Ne postoje značajne razlike u procenjenim razlozima omiljenosti i neomiljenosti između roditelja sa sela i i iz grada, kao ni između roditelja različitog pola, tj. isplatni roditelji razloge (ne)omiljenosti vide na sličan način. Mišljenje roditelja je u skladu i sa evropskim pedagoškim tendencijama izrečenim u brojnim dokumentima o darovitoj derci.
- IZVOR:
- Grandić, R., letić, M.“Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad, 2009.
U vremenu kojem živimo od izuzetne važnosti otkrivanje darovitih, posebno dece, kako bi im se pružila svestrana podrška i pomoć u svakom pogledu. Prvi na frontu buđenja latentnih sposobnosti, mogućnosti, uočavanja, prepoznavanja, utvrđivanja opštih i pojedinačnih darovitosti ili talentovanosti za pojedine oblasti, su porodica, predškolska ustanova, škole svih nivoa i vrsta, kao i okruženje individue.
Roditelji, vaspitači, pedagoški kadrovi u školi-učitelji, nastavnici,profesori, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici i drugi stručni saradnici, imaju posebnu važnost u ovoj oblasti. Njihova uloga je stalna, premanentna, nemerljiva, nezamenjiva, preko potrebna i stalno nova.
Identifikacija izvesnih pojedinaca kao darovitih ali utvrđivanje njihove darovitosti, jedan je od značajnih preduslova bilo kakve akcije na ovom području. Kao preduslov ili, čak, početak akcije,identifikacija nameće niz pitanja na koja, prema sadašnjem stanju naših saznanja u ovoj oblasti, nije moguće dati jednoznačne odgovore.
Naime, savremena shvatanja o značaju prve tri godine života u psihičkom razvoju deteta je da se posvete veoma ranoj identifikaciji darovitosti. Uprilog tome idu i nalazi nekih istraživača da se izvesne sposobnosti kao što su verbalna, numerička, sposobnost rezonovanja, prostorne orijentacije ili, u nekim izuzetnim slučajevima, muzičke ili psihomotorne sposobnosti, veoma ramo izdiferenciraju.
Nasuprut tome, mnogi stručnjaci su mišljenja da se pomenute sposobnosti, naročito tokom ranog detinjstva, ali i u predškolskom periodu, prilično ujednačeno razvijaju i da do značajnih diferenciracija dolazi tek nakon tog perioda.
IZVOR:
- Grandić, R., Letić, M.“ Roditelji nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad, 2009.
Šta je strategija? Koji je njen pedagoški smisao? Strategija je noviji pojam u pedagoško-didaktičkoj terminologiji, a obično se definiše kao „vestina odlučivanja u uslovima postojanja mogućnosti izbora između više mogućih rešenja“. Može se govoriti o strategiji vođenja društvene politike obrazovanja, strategiji nastave, strategiji obrazovanja, strategiji učenja,strategiji rada sa darovitim učenicima, strategiji rada sa decom i učenicima sa teškočama u razvoju, razvojnoj strategiji, strategiji finansiranja.
- Strategija u obrazovanju uopšte, pa i u predstavljanju razvoja darovitih učenika, u osnovi predstavlja umešnost izbora i primene oblika, sredstva i vođenja obrazovne aktivnosti u realno (za)datim okolnostima zarad postizanja postavljenog cilja i zadataka.
Reč je, zapravo, o delovanju koje je u vezi sa nižom međusobnim aktivnostima kao što su: planiranje, kojim se određuju zadaci i način njihovog ostvarivanja u saglasnosti sa postavljenim ciljem; organizacija, kojim se homegenizuju aktivnosti i dodeljuju konkretni zadaci putem davanja naloga, uputstva i predloga, sugestija i obezbeđenje auteriteta za njihovo izdržavanje; vođenje, koje podrazumeva utvrđivanje potreba, vršenje izbora i obrazovanje kadrova u skladu sa specifičnim potrebama i tehnološkim zahtevima, kontrolisanje, kojim se prate aktivnosti mere, ostvareni rezultati, indentifikuju odstupanja i njihovi uzroci, preduzimaju korektivni postupci u slučaju kada je to potrebno i vrednuju (ne)uspesi.
Budući da je fenomen darovitosti veoma složen i raznovrsan i da se manifestuje u svim oblastima ljudskog rada i stvaralaštva, i strategije podsticanja darovitih učenika treba da budu diferencirane. Do sada su najviše praktikovane segregacija, akceleracija i obogaćivanje.
IZVOR:
„RODITELJI I NASTAVNICI O DAROVITOJ DECI I MLADIMA“, Radovan Grandić, Novi Sad, 2009.
Porodica, roditelji i njihov uticaj na decu obavezno su postali predmet različitih istraživanja koja obuhvataju široku lepezu važnih pitanja i problema. Budući da vaspitanje u porodici predstavlja dug i složen proces, utvrđivanje uloge i uticaja porodice i roditelja na podizanje i vaspitanje dece i mladih, često znači veliku nepoznanicu ili niz nepoznanica koje zahtevaju bržljivo proučavanje.
Normalni proces podizanja i vaspitanja dece može da bude poremećen, ili čak ugrožen, nekim potresima u porodici, kao što su: bolest, razvod roditelja, smrt jednog od roditelja ili smrt bliskih osoba, bolesti zavisnosti nekog od članova porodice,siromaštvo, izbeglištvo. Ti faktori su često povezani i svi, zajedno ili odvojeno, snano utiču na stabilnost dece, njihovo samopoimanje, njihov odnos prema vršnjacima, njihov uspeh u školi i život uopšte.
Dečije prilagođavanje izvan kuće u velikoj meri zavisi od vrste odnosa koji postaje u porodici, jer je porodica najznačajniji agens za socijalizaciju dece.
Pored porodice, veliki značaj i uticaj na vaspitanje dece i mladih imaju institucije izvan porodice i porodičnog doma: predškolske ustanove, škola, vanškolske institucije za decu i mlade, kao i savremeni mas-mediji.
Od velikog broja pitanja koja se odnose na porodicu, roditelje i podizanje i vaspitanje dece i mladih, u ovom istraživanju pžnja je usmerena na pitanja o tome kako roditelji i prema kojim svojstvima (osobinama) opažaju i prepoznaju darovito i talentovano dete, kakvo je njihovo mišljenje o darovitoj i talentovanoj deci i njihovom primernom obrazovanju i vaspitanju.
IZVOR:
- Grandić, R.,letić, M. „Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad, 2009.
Mišljenje i stavovi roditelja mogu biti od velike pomoći za otkrivanje darovitosti, budući da oni mogu dati potrebnije informacije o razvoju osobinama deteta u odnosu na druge.
Roditelji su u prilici da kontuirano opažaju sve reakcije i karakteristike u ponašanju svoje dece. Zbog toga su u situaciji da pomognu i podrže razvoj sposobnosti uz uslov da su solidno pedagoški obrazovni.
- Bloom smatra da su porodice i nastavnici presudni faktor na putu darovitog deteta ka izvrsnosti.
- Stojković konstatuje da roditelji najčešće prvi zapažaju da njihovo dete ima široka interesovanja, veliku radoznalost, dobro pamćenje i dr.
- Viner smatra da porodica ima najveću odgovornost za razvoj darovite dece i da podrška roditelja u svim razvojnim periodima aposebno u ranom detinjstvu predstavlja odlučujući faktor za razvoj darovite dece.
- Mnoga istraživanja koja su se bavila identifikacijom, darovitosti, a u kojima su , ukazuje dok su roditeljima bili uključeni i roditelji, darovitog D.neophodne precizne informacije u pogledu karakteristika po kojima se daroviti pojedinac razlikuje od svojih vršnjaka. Većina roditelja ne zna šta znači biti darovit. Istraživanje obavljamo na populaciji roditelja odlikaša, pokazuje da roditelji pre prepoznaju posebne talente nego nadprosečnu opštu inteligenciju.
- Mnoge studije su pokazale da u većini kultura porodice ohrabruju više dečake nego devojčice da budu nezavisni, odgovorni i sposobni da preuzimaju odgovornost i da ovakav stav može promeniti njihov pristup prema školi, uspehu i dr.
- Istraživaći su u ispitivanju odnosa porodica darovitost dece, uglavnom usmereni na proučavanje ekonomskog i obrazovnog statusa majke. Iako se ne želi zanemariti uticaj ovih faktora kada je u pitanju potencijalna motorička darovitost učenika, biti usmereno ka proveravanju komponenti roditelja da uspešno prepoznaju znake motoričke darovitosti svoje dece.
- IZVOR:
- Sturza- Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorni razvoj, Visoka šola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.
Odnos prema darovitosti se menjao kroz istorijske epohe u zavisnosti od ekonomskog i društvenog razvoja. Interesovanje za poznavanje i pripremanje darovite dece naročito se razvija u drugom delu XX veka.
Danas pažnju većine ljudi, privlači sport. Mnogi autori smatraju da je u suštini fenomena darovitosti, talenata i kreativnosti, oduvek bilo više predpostavljenog i nejasnog, nego konkretnog i operativnog. U različitim društvenim periodima darovitost je različito definisana. Danas se o pojmu darovitosti ne govori samo u smislu intelektualne darovitosti, već se ti pojmovi uveliko proširuju. Toj tendenciji u svetu, a i u našoj zemlji, znatno je doprinela Gardenova teorija, o višestrukoj inteligenciji,prema kojoj se darovitost može manifestovati u više različitih oblasti. Svaki vid inteligencije upotrebljava jedan specifičan sistem simbola kao osnovna jedinica za procesiranje informacije.Darovitost, obdarenost i talenat ili visoke prirode sposobnosti su različiti termini pod kojima se obično podrazumevaju izuzetna postignuća pojedinaca u jednoj ili više oblasti uslovljena sposobnostima po kojima se on izdvaja od ostale populacije.
U našoj stručnoj javnosti najčešće se koriste dva termina darovitost (neobdareno,obdarena) deca, i talentovano dete.
- Talenat-manifestvovanje sposobnosti, kao orginalna kombinacija usvijenih naslednih funkcija dispozicija i opercionih sistema.
Danas je u primeni termin Genijalnost koji podrazumeva redak sklop visokih sposobnosti,osobina ličnosti,motivacije i sredinskih faktora. O vezi između darovitosti i talentovanosti ima više različitih shvatanja. Za neke autore darovitost ukazuje na potencijalne sposobnosti atalenat na iskazne. Prema nekim shvatanjima talenat postaje subkategorija darovitosti, odnosno darovitost sadrži veliku raznolikost sposobnosti, talenata ili sklonosti.
S obzirom na to da dilema u vezi odnosa navedenih termina nije rešena priklonićemo se shvatanjima da je darovitost u osnovi svakog talenta i da talenat u bilo kojoj oblasti neće biti moguć ukoliko osoba nije darovita.
- IZVOR:
- Sturza-Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorički razvoj, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.
Darovitost se najčešće ispoljava kroz konkretne oblasti ljudske delatnosti kao što su nauka,umetnost ili sport. Nema pravila o br. oblasti u kojima jedna osoba može biti izuzetna. Postoje velike individualne razlike među darovitim osobama u pogledu količine dara koji poseduju.
Darovitost se može tretirati kao jedinstven fenomen. U tom slučaju, postoje određena zajednička svojstva pojedinaca bez obzira na oblast u kojoj su daroviti. Mnogi autori smatraju da motorička darovitost predstavlja jedan vid expresije darovitosti, ali ne ulaze u suštini određenja navedenog fenomena i motoričom darovitošću se bave veoma površno. Najčešće korišćena definicija darovitosti koja se može primeniti i na motorički domen, definicija koju je predložio Morland.
Prema navedenom autoru, darovita i talentovana deca su ona koja su identifikovana od strane profesionalno kvalifikovanih lica i koja su zbog izuzetnih sposobnosti u mogućnosti da ostvare visoka postignuća. Ova deca pokazuju svoje potencijale sposobnosti i ostvaruju ih u nekoj od sl. oblasti:
- opštim intelektualnim sposobnostima
- specijalnim akademskim sposobnostima
- kreativnim ili produktivnom mišljenju
- psihomotornim sposobnostima
- sposobnostima u vodstvu
- vizuelnim ili sličnim umetnostima.
Gardner vidi visoke sposobnosti o korišćenju tela u izražavanju, lakoću, tečnost pokreta, smisao za umerenost pokreta, sposobnost za ritam, snagu, brzinu, kordinaciju i tečnost.
Gane navodi pet domena sposobnosti među kojima se senzomotorna darovitost. Daroviti su prirodne sposobnosti koje imaju genetsku osnovu i mogu se opaziti u toku detetovog školovanja. Po njemu su potencijali mogu lakše uočiti kod manje dece, yato što su uticaji iz okoline i sistematsko učenje delovali samo u ograničenoj meri. Daroviti tj. prirodni potencijal progresivno se transformišu u talente.
Wyrk definiše motoričku darovitost kao sposobnost produkcije brojnih i orginalnih motoričkih odgovora na odgovarajuči određeni podsticaj.
Pod dečijom darovitošću uglavnom se podrazumeva uspešno rešavanje tekstova sposobnosti i sposobnosti za superiorno učenje. Uloga ostalih faktora ne mora biti dominantna u određennju darovitosti.
Spominju se još i redovi, mišljenja sl. autora: Termana, Volkova, Kukulja.
IZVOR:
- Sturza – Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorički razvoj, Visoka sola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.
1 Inovativna metoda– ovom metodom procenjuju se osobine potencijalno darovitog pojedinca i njegovi proizvodi, a to čine roditelji, vaspitači, nastavnici, stručnjaci i sami daroviti pojedinci.
2. Metoda posmatranja -posmatra se ponašanje darovitih, testiraju se opšte sposobnosti, osobine ličnosti, znanja i postignuća darovitih učenika.
3. Eksplorativni interviju -primenom ovog intervjua se procenjuje motivacija za ispolaavanjem darovitosti od strane darovitih osoba. Uzimaju se podaci socijalno-ekonomskoj situaciji,školskoj uspešnosti, socijalnom poreklu, profesionalnim namerama, obrazovnim ciljevima, sklonostima ka takmičenju itd. Darovite učenike u radu treba podsticati, nagrađivati i podkrepljivati. Potrebno je pratiti promene u ličnosti (sposobnosti, osobine, interesovanja) pomoću testova znanja, veština, postignuća, ali i drugih efeata u školskim i vanškolskim aktivnostima. Potrebno je, radi uspešnog razvoja darovitih, pratiti socijalnu, materijalnu i ekonomsku situaciju u porodici putem stalne saradnje sa roditeljima.
Načini utvrđenja ali i praćenja darovitih učenika su sledeći:
-školski uspeh (ocene),
-rezultati na testovima sposobnosti (opšti iposebni),
-detaljne i precizne beleške o razvoju dece,
– zapažanja vaspitača, nastavnika,učitelja, roditelja i drugova okvalitetu darovitog,
– produkti dečijeg stvaralaštva (pisani sastavi,crteži),
-takmičenja i uspešnost u pojedinim školskim i vanškolskim aktivnostima,
– utvrđivanje voljno karakternih osobina (samostalnost, upornost,ambicije…).
Darovitost pojedinca se sagledava u kontekstu sadržaja i aktivnosti u okvirima vaspitno-obrazovnih oblasti ili nastavnih predmeta u školi. To može da dovede do zanemarivanja onih vrsta nadarenosti koje su izvan pomenutih okvira, a nisu manje značajne.
Razni su načini kojima su testirana darovita deca. Ranenove progresivne matrice omogučile su neverbalno rasuđivanje nadogradnjom odabira crteže kao nastanke matrice. Prostorne sposobnosti ispituju mentalnim rotacijama slike. Pamćenje se testira koliko brojeva osoba može zapamtiti.
|
|