Kada dete nauči da redovno sklanja igračke neće se stvoriti kod njega samo prosta higijenska navika, naprotiv. Deca raspoređujući igračke na za njih predviđena mesta, vežbaju sortiranje, sparivanje, klasifikovanje i organizovanje, što su veoma složene logičke radnje.
Uz stalne pohvale deca će naučiti da cene organizovanost i red. Dečja svest o čuvanju okoline i njihova samodisciplina će se razvijati na ovaj način. Ovo je takođe prilika da sarađuje sa drugima. Deca vole da se osećaju važno, samostalno i odgovorno, a ovo je idealna prilika da se uvere da to stvarno i jesu. Uz stalne pohvale, odrastajući u urednom prostoru, gde se sve lako može pronaći dete će se osećati sigurno i bezbedno.
Igračku biramo prema:
- Prema uzrastu- Kada poželimo da detetu kupimo igračku, najčešće se rukovodimo njegovim uzrastom.to je potpuno logično, jer su igračke tako i konstruisane- da podstiču razvoj sposobnosti i veština u određenom uzrastu. Ipak,to ne treba da bude osnovni vodič u odabiru,jer se deca ipak međusobno razlikuju. Igračke treba da budu izazov detetu, dobro je da su malo naprednije, ali da su prikladne u pogledu veličine i težine.
- Prema polu- Pol ne bi trebao da bude dominantan kriterijum prilikom izbora igračaka. Istraživanja pokazuju da dečaci i devojčice biraju slične igračke, pogotovo ako im se ne nameće dilema oko toga koje su igračke za koji pol.
- Prirodni i veštački materijali- Kvalitetne igračke izrađene su od prirodnih materijala, ili dobro odrađenih i sastavom sigurnih veštačkih materijala. Treba paziti na lomljive delove, čupave ili na tečnosti koje se mogu izliti. Bolje je odabrati igračke koje se mogu lako prati i održavati.
1. Igračke ne bi smele da imaju vezicu ili kanap.
2. Etikete treba da budu dobro zalepljene.
3. Prostor sa baterijama ne sme biti lako dostupan deci, već zatvoren šrafovima.
4. Ako je igračka od drveta ,treba paziti na oštre ivice materijala koje se mogu otkinuti.
5. Materijal od koga je igračka napravljena ne sme sadržavati otrovne sastojeke (živu, olovo, selen) ,da bi je dete bez štetnih posledica moglo stavljati u usta.
6. Igračka ne sme proizvoditi preglasne zvukove jer je dečiji sluh mnogo osetljiviji od sluha odraslih.
U današnje vreme, život bez kompjutera gotovo je nezamisliv. Ova sprava je postala dostupna svima ,a deca počinju da je koriste već od najranijeg uzrasta. To ima svoje dobre ali i loše strane…
Deluje na mozak- ako se pravilno i umereno koristi računar predstavlja pravi „prozor“ u svet, pored toga što je najveći izvor zabave za decu već od 4-5 god. života. Međutim, svako preterivanje može da bude štetno po emocionalni i psihički razvoj deteta, kao i po njegov mozak koji je još u razvoju. Zato je neophodno ograničiti vreme na sat vremena.
Ometa fizičku aktivnost ako se ispoštuje vreme od sat vremena za kompjuterom onda nije problem ali ako je detetu ovo jedini vid zabave onda ono ne provodi vreme napolju u nekoj fizičkoj aktivnosti i onda to nije dobro za razvoj deteta, pre svega za mišiće, vid, zglobove i psihu.
Naporno je za oči Usled prečeste upotrebe kompjutera posledice trpe najpre oči,zatim kičma, vrat, leđa i ruke. Zbog titranja ekrana dugo gledanje u monitor imaće negativne posledice na vid deteta. Da bi se to sprečilo treba :monitor ne sme da bude preblizu i treba da je postavljen u visini detetovih očiju; na monitoru ne bi trebalo da bude odbleska svetla; slova na ekranu moraju da budu dovoljno velika da dete može da ih pročita sa određene razdaljine.
Nepravilno držanje Dečija koštana i mišićna struktura nije još dovoljno formirana pa nepravilono sedenje može da izazove probleme, zato je potrebno dati detetu stolicu sa podesivim naslonom, da mu leđe dok sedi budu ispravljena.
Ruke dete čini stalno iste brze pokrete mišem ili na tastaturi i to dovodi do bola u zglobovima šake i često se dete naginje u jednu starnu.
Internet Na internetu postoji veliki broj dečjih sajtova sa prelepim slikama biljnog i životinjskog sveta.
Nije nužno da dete ima mnogo igračaka, ali bi trebalo da su što raznovrsnije, kako bi podstakle različite dečije interese i sposobnosti. Interesi deteta za različite igračke menjaju se i sa uzrastom.
-Govorno-jezičke sposobnosti razvijaju igračke poput slikovnica,karata i kocaka sa slikama predmeta, boja, slova, igračke za igre uloga (frizera, doktora, prodavnice..) interaktivne igrice na kompjuteru…
-Matematičko-logičke sposobnosti kod dece razvijaju igračke koje zahtevaju rešavanje problema, računanje, sastavljanje, rastavljanje, igračke koje sadrže raličite geometrijske oblike i tela, kocke za slaganje, alati…
–Bolje orjentisanje u prostoru može se unaprediti igrama sa različitim geometrijskim oblicima poput slagalica, mozaika, geometrijskih figura, lavirinata, bojanki, grafičkih igrica na kompjuteru, igračaka koje se transformišu…
–Muzičke sposobnosti se razvijaju slušanjem muzike koju izvode drugi (cd-i i muzičke igračke koje reprodukuju različite zvukove, tonove i pesmice) ili samim izvođenjem (zvečkom, ksilofonom, klavijaturom, bubnjevima…) i pevanjem (mikrofon i karaoke aparati).
-Telesne sposobnosti se podstiču igračkama koje podstiču različite oblike kretanja (lopte, konopac za preskakanje, penjalice, roleri, bicikl) ,održavanje ravnoteže ili baratanja predmetima (lopte, alati, pribor za slikanje…)
–Igračke koje podstiču socijalnu komunikaciju i povezivanje sa drugom decom i odraslima, popu društvenih igara (karata, čoveče ne ljuti se, monopol…) ili igre uloga (pribor za kuhinju, prodavnica…) kao i igre prepoznavanja, izražavanja emocija i komunikacije sa drugima.
-Igračke za samostalno igranje i igračke koje podstiču koncentraciju daju uvid u sopstvene sposobnosti i osobine, podstiču razvoj detetove inteligencije. Takve su slagalice, muzičke igračke, knjige i slično. Detetove emocionalne potrebe zadovoljavaju i različite plišane igračke poput medvedića i drugih životinja i likova iz bajki.
Retko koja igračka, izuzev konstrukstorskih setova, omogućava mališanima da savladaju pojmove kao što su „oblik“, “veličina“, „boja“… a pored toga, pomaže im i da shvate svet koji ih okružuje. Zbog toga je komplet igračaka za konstruisanje idealan za vaše dete. Oni su istovremeno i univerzalni tj namenjeni su podjednako i dečacima i devojčicama. Ove igračke postigle su ogromnu popularnost, te je ponuda ogromna. Međusobno se razlikuju po načinu izrade, materijalima od kojih su napravljene-drvene, plastične, gumene, tvrde, meke….
http://videooglasi.net/Igracke-za-decu-87-2024-listing.htm
Najjednostavniji model igračke za konstruisanje je piramida. Čak i deca od godinu dana u njoj vide izazov i čitav niz mogućnosti. Već sa šest meseci dete počinje da se snalazi igrajući se jednostavnim geometrijskiim oblicima. Sa godinu dana, dečje mogućnosti su veće te im se može ponuditi i prizma, kupa, polulopta..
Pri izboru konstruktorskog „ alata“ za najmlađi uzrast obratiti pažnju na jednostavnost i srazmernost oblika. Deta sa dve godine je je veštije i i spremno za drugačije konstruktore- delovi se čvrsto spajaju, napravljeni modeli duže traju. Ako dete još uvek stavlja igračke u usta onda mu ne davati konstruktore sa sitnim detaljima, već samo krupne u jarkim bojama. Sa tri godine dete je spremno da se suoči sa jednostavnim trodimenzionalnim geometrijskim konstruktorom sastavljenim od tipskih detalja koji se spajaju na mestima specijalnih proreza. Ova igračka pomaže detetu da formira apstraksno mišljenje. Osim što treba da sastavi figuru, potrebno je i da predstavi njenu trodimenzionalnu projekciju. To će doprineti razvoju kombinatornih veština i stvaralačkih sposobnosti jer figura se ne mora slagati samo prema priloženom uputstvu, već dete može i samo da osmisli neki oblik .
U uzrastu od četvrte do pete godine nastupa „zlatno doba“ konstruktora. U ovom periodu detetu možete ponuditi bilo koji model. To može biti veliki tematski konstruktor od blokovskih delova za pravljenje zamkova, brodova.. Ovakvi konstruktori su praktični jer dete može istovremeno da koristi više kompleta, a da se njihovi delovi savršeno uklapaju.
Deci ne odgovara igračka kojom mogu da se igraju samo na jedan način, jer im to brzo dosadi, pa su zato kocke odličan izbor.
Prve igračke bile su umanjene reprodukcije stvarnih objekata iz života:
Mali alati-
Pribor za jelo-
Lutke-
Deci su služila kao rekviziti za vežbanje u pripremanju za stvarne aktivnosti u kasnijem životu. Danas postoje čitave klasifikacije igračaka, pa su tako u prodavnicama složene po uzrastu-za manju decu su uglanom univerzalne ,dok su za stariju decu podeljene na one za dečake i devojčice.
Stručnjaci, međutim imaju neke druge kriterijume, pa igračke dele prema vrsti igara (funkcionalne, konsrtukcijske, za igranje uloga, za igre sa pravilima) ili prema procesima čiji razvoj podstiču (razvoj čula, percepcije, fine motorike ,muzičkih ili likovnih sposobnosti ,logičko-matematičkog mišljenja ,govora, društvenih sposobnosti…)
Važno je uočiti koliko igračke podstiču maštu, kreativnost i mišljenje, jer neke od njih imaju veoma ograničenu upotrebu, dok se sa drugima može igrati na mnoštvo načina, i u dužem periodu.
Igračke su predmeti koji se koriste u igri.
One mogu biti napravljene od:
Drveta
Plastike
Metala i drugih materijala
Pored fabrički proizvedenih igračaka, često se u igri upotrebljavaju i predmeti sa drugom osnovnom namenom. Igračke su važne za razvoj dece, jer se kroz igru razvija motorika, koordinacija i uče se i stiču različite veštine i znanja.
Igračke su korišćene još u praistorijsko doba. To potvrđuju razni predmeti pronađeni tokom arheoloških iskopavanja.
Engleski sociolog Brajan Saton tvrdi da su se od najranijih vremena, u plemenskim društvima za devojčice pravile lutke a za dečake luk i strela.
Tek u XVII i u XVIII veku neki prosvetari počinju da priznaju dečiju igru i igračke kao podobno sredstvo za edukaciju .Džon Loku se pripisuje popularizacija kocki sa slovima-poznate kao „Lokove kockice“. Krajem XVIII veka se ozbiljnije prišlo pravljenju poučnih igračaka, kao što su bile karte za učenje geografije, istorije i astronomije.
Jigsaws-sklapalice za učenje računa.
U današnje vreme proizvodnja igračaka je važan deo globalne ekonomije i to je razlog za česte kritike na račun kvaliteta dostupnih igračaka i njihove pogodnosti za razvoj dece.
|
|
