Kada dete nauči da redovno sklanja igračke neće se stvoriti kod njega samo prosta higijenska navika, naprotiv. Deca raspoređujući igračke na za njih predviđena mesta, vežbaju sortiranje, sparivanje, klasifikovanje i organizovanje, što su veoma složene logičke radnje.
Uz stalne pohvale deca će naučiti da cene organizovanost i red. Dečja svest o čuvanju okoline i njihova samodisciplina će se razvijati na ovaj način. Ovo je takođe prilika da sarađuje sa drugima. Deca vole da se osećaju važno, samostalno i odgovorno, a ovo je idealna prilika da se uvere da to stvarno i jesu. Uz stalne pohvale, odrastajući u urednom prostoru, gde se sve lako može pronaći dete će se osećati sigurno i bezbedno.
Igračku biramo prema:
- Prema uzrastu- Kada poželimo da detetu kupimo igračku, najčešće se rukovodimo njegovim uzrastom.to je potpuno logično, jer su igračke tako i konstruisane- da podstiču razvoj sposobnosti i veština u određenom uzrastu. Ipak,to ne treba da bude osnovni vodič u odabiru,jer se deca ipak međusobno razlikuju. Igračke treba da budu izazov detetu, dobro je da su malo naprednije, ali da su prikladne u pogledu veličine i težine.
- Prema polu- Pol ne bi trebao da bude dominantan kriterijum prilikom izbora igračaka. Istraživanja pokazuju da dečaci i devojčice biraju slične igračke, pogotovo ako im se ne nameće dilema oko toga koje su igračke za koji pol.
- Prirodni i veštački materijali- Kvalitetne igračke izrađene su od prirodnih materijala, ili dobro odrađenih i sastavom sigurnih veštačkih materijala. Treba paziti na lomljive delove, čupave ili na tečnosti koje se mogu izliti. Bolje je odabrati igračke koje se mogu lako prati i održavati.
1. Igračke ne bi smele da imaju vezicu ili kanap.
2. Etikete treba da budu dobro zalepljene.
3. Prostor sa baterijama ne sme biti lako dostupan deci, već zatvoren šrafovima.
4. Ako je igračka od drveta ,treba paziti na oštre ivice materijala koje se mogu otkinuti.
5. Materijal od koga je igračka napravljena ne sme sadržavati otrovne sastojeke (živu, olovo, selen) ,da bi je dete bez štetnih posledica moglo stavljati u usta.
6. Igračka ne sme proizvoditi preglasne zvukove jer je dečiji sluh mnogo osetljiviji od sluha odraslih.
U današnje vreme, život bez kompjutera gotovo je nezamisliv. Ova sprava je postala dostupna svima ,a deca počinju da je koriste već od najranijeg uzrasta. To ima svoje dobre ali i loše strane…
Deluje na mozak- ako se pravilno i umereno koristi računar predstavlja pravi „prozor“ u svet, pored toga što je najveći izvor zabave za decu već od 4-5 god. života. Međutim, svako preterivanje može da bude štetno po emocionalni i psihički razvoj deteta, kao i po njegov mozak koji je još u razvoju. Zato je neophodno ograničiti vreme na sat vremena.
Ometa fizičku aktivnost ako se ispoštuje vreme od sat vremena za kompjuterom onda nije problem ali ako je detetu ovo jedini vid zabave onda ono ne provodi vreme napolju u nekoj fizičkoj aktivnosti i onda to nije dobro za razvoj deteta, pre svega za mišiće, vid, zglobove i psihu.
Naporno je za oči Usled prečeste upotrebe kompjutera posledice trpe najpre oči,zatim kičma, vrat, leđa i ruke. Zbog titranja ekrana dugo gledanje u monitor imaće negativne posledice na vid deteta. Da bi se to sprečilo treba :monitor ne sme da bude preblizu i treba da je postavljen u visini detetovih očiju; na monitoru ne bi trebalo da bude odbleska svetla; slova na ekranu moraju da budu dovoljno velika da dete može da ih pročita sa određene razdaljine.
Nepravilno držanje Dečija koštana i mišićna struktura nije još dovoljno formirana pa nepravilono sedenje može da izazove probleme, zato je potrebno dati detetu stolicu sa podesivim naslonom, da mu leđe dok sedi budu ispravljena.
Ruke dete čini stalno iste brze pokrete mišem ili na tastaturi i to dovodi do bola u zglobovima šake i često se dete naginje u jednu starnu.
Internet Na internetu postoji veliki broj dečjih sajtova sa prelepim slikama biljnog i životinjskog sveta.
Nije nužno da dete ima mnogo igračaka, ali bi trebalo da su što raznovrsnije, kako bi podstakle različite dečije interese i sposobnosti. Interesi deteta za različite igračke menjaju se i sa uzrastom.
-Govorno-jezičke sposobnosti razvijaju igračke poput slikovnica,karata i kocaka sa slikama predmeta, boja, slova, igračke za igre uloga (frizera, doktora, prodavnice..) interaktivne igrice na kompjuteru…
-Matematičko-logičke sposobnosti kod dece razvijaju igračke koje zahtevaju rešavanje problema, računanje, sastavljanje, rastavljanje, igračke koje sadrže raličite geometrijske oblike i tela, kocke za slaganje, alati…
–Bolje orjentisanje u prostoru može se unaprediti igrama sa različitim geometrijskim oblicima poput slagalica, mozaika, geometrijskih figura, lavirinata, bojanki, grafičkih igrica na kompjuteru, igračaka koje se transformišu…
–Muzičke sposobnosti se razvijaju slušanjem muzike koju izvode drugi (cd-i i muzičke igračke koje reprodukuju različite zvukove, tonove i pesmice) ili samim izvođenjem (zvečkom, ksilofonom, klavijaturom, bubnjevima…) i pevanjem (mikrofon i karaoke aparati).
-Telesne sposobnosti se podstiču igračkama koje podstiču različite oblike kretanja (lopte, konopac za preskakanje, penjalice, roleri, bicikl) ,održavanje ravnoteže ili baratanja predmetima (lopte, alati, pribor za slikanje…)
–Igračke koje podstiču socijalnu komunikaciju i povezivanje sa drugom decom i odraslima, popu društvenih igara (karata, čoveče ne ljuti se, monopol…) ili igre uloga (pribor za kuhinju, prodavnica…) kao i igre prepoznavanja, izražavanja emocija i komunikacije sa drugima.
-Igračke za samostalno igranje i igračke koje podstiču koncentraciju daju uvid u sopstvene sposobnosti i osobine, podstiču razvoj detetove inteligencije. Takve su slagalice, muzičke igračke, knjige i slično. Detetove emocionalne potrebe zadovoljavaju i različite plišane igračke poput medvedića i drugih životinja i likova iz bajki.
Retko koja igračka, izuzev konstrukstorskih setova, omogućava mališanima da savladaju pojmove kao što su „oblik“, “veličina“, „boja“… a pored toga, pomaže im i da shvate svet koji ih okružuje. Zbog toga je komplet igračaka za konstruisanje idealan za vaše dete. Oni su istovremeno i univerzalni tj namenjeni su podjednako i dečacima i devojčicama. Ove igračke postigle su ogromnu popularnost, te je ponuda ogromna. Međusobno se razlikuju po načinu izrade, materijalima od kojih su napravljene-drvene, plastične, gumene, tvrde, meke….
http://videooglasi.net/Igracke-za-decu-87-2024-listing.htm
Najjednostavniji model igračke za konstruisanje je piramida. Čak i deca od godinu dana u njoj vide izazov i čitav niz mogućnosti. Već sa šest meseci dete počinje da se snalazi igrajući se jednostavnim geometrijskiim oblicima. Sa godinu dana, dečje mogućnosti su veće te im se može ponuditi i prizma, kupa, polulopta..
Pri izboru konstruktorskog „ alata“ za najmlađi uzrast obratiti pažnju na jednostavnost i srazmernost oblika. Deta sa dve godine je je veštije i i spremno za drugačije konstruktore- delovi se čvrsto spajaju, napravljeni modeli duže traju. Ako dete još uvek stavlja igračke u usta onda mu ne davati konstruktore sa sitnim detaljima, već samo krupne u jarkim bojama. Sa tri godine dete je spremno da se suoči sa jednostavnim trodimenzionalnim geometrijskim konstruktorom sastavljenim od tipskih detalja koji se spajaju na mestima specijalnih proreza. Ova igračka pomaže detetu da formira apstraksno mišljenje. Osim što treba da sastavi figuru, potrebno je i da predstavi njenu trodimenzionalnu projekciju. To će doprineti razvoju kombinatornih veština i stvaralačkih sposobnosti jer figura se ne mora slagati samo prema priloženom uputstvu, već dete može i samo da osmisli neki oblik .
U uzrastu od četvrte do pete godine nastupa „zlatno doba“ konstruktora. U ovom periodu detetu možete ponuditi bilo koji model. To može biti veliki tematski konstruktor od blokovskih delova za pravljenje zamkova, brodova.. Ovakvi konstruktori su praktični jer dete može istovremeno da koristi više kompleta, a da se njihovi delovi savršeno uklapaju.
Deci ne odgovara igračka kojom mogu da se igraju samo na jedan način, jer im to brzo dosadi, pa su zato kocke odličan izbor.
Prve igračke bile su umanjene reprodukcije stvarnih objekata iz života:
Mali alati-
Pribor za jelo-
Lutke-
Deci su služila kao rekviziti za vežbanje u pripremanju za stvarne aktivnosti u kasnijem životu. Danas postoje čitave klasifikacije igračaka, pa su tako u prodavnicama složene po uzrastu-za manju decu su uglanom univerzalne ,dok su za stariju decu podeljene na one za dečake i devojčice.
Stručnjaci, međutim imaju neke druge kriterijume, pa igračke dele prema vrsti igara (funkcionalne, konsrtukcijske, za igranje uloga, za igre sa pravilima) ili prema procesima čiji razvoj podstiču (razvoj čula, percepcije, fine motorike ,muzičkih ili likovnih sposobnosti ,logičko-matematičkog mišljenja ,govora, društvenih sposobnosti…)
Važno je uočiti koliko igračke podstiču maštu, kreativnost i mišljenje, jer neke od njih imaju veoma ograničenu upotrebu, dok se sa drugima može igrati na mnoštvo načina, i u dužem periodu.
Igračke su predmeti koji se koriste u igri.
One mogu biti napravljene od:
Drveta
Plastike
Metala i drugih materijala
Pored fabrički proizvedenih igračaka, često se u igri upotrebljavaju i predmeti sa drugom osnovnom namenom. Igračke su važne za razvoj dece, jer se kroz igru razvija motorika, koordinacija i uče se i stiču različite veštine i znanja.
Igračke su korišćene još u praistorijsko doba. To potvrđuju razni predmeti pronađeni tokom arheoloških iskopavanja.
Engleski sociolog Brajan Saton tvrdi da su se od najranijih vremena, u plemenskim društvima za devojčice pravile lutke a za dečake luk i strela.
Tek u XVII i u XVIII veku neki prosvetari počinju da priznaju dečiju igru i igračke kao podobno sredstvo za edukaciju .Džon Loku se pripisuje popularizacija kocki sa slovima-poznate kao „Lokove kockice“. Krajem XVIII veka se ozbiljnije prišlo pravljenju poučnih igračaka, kao što su bile karte za učenje geografije, istorije i astronomije.
Jigsaws-sklapalice za učenje računa.
U današnje vreme proizvodnja igračaka je važan deo globalne ekonomije i to je razlog za česte kritike na račun kvaliteta dostupnih igračaka i njihove pogodnosti za razvoj dece.
Imam samo 14 godina i znam mnogo više, znam da se borim za sebe i da kažem "Hej, ne sviđa mi se ovo!" a dete koje ide u državnu školu ne bi uradilo tako nešto zato što je uplašeno. Ovde ljudi ne moraju da se plaše da bilo šta kažu. Vita – učenik
U Samerhilu nisam maltretiran, siguran sam i imam slobodu govora. Ja imam odgovornost, imam priliku da se brinem o sebi, izaberem kako želim da učim. S obzirom na te mogućnosti, mogu da budem ono što želim. Što je savršeno i san svakog deteta. Alex C. – učenik
Bio sam opušten,otvorenog uma i ovde sam našao svoju ličnost tako da ljudi mogu da vide ko sam ja a ne koje ocene dobijam. Jake – učenik
Zbog neobavezne lekcije, uživam u učenju, nemam predrasude o nastavnicima, zrela sam u svom stavu prema učenju. Martine – učenik
Prijateljstva koje sam ovde napravila imaju smisla i trajaće zauvek. Znam da ne moram imati 10 GCSE da bi bila vredna osoba. Oni nisu toliko bitni. Camila – učenik
Samerhil mi je dao dragoceni ključ za učenje, ako postoji nešto što ne znam, ja sam željan da učim o tome. Imam jaku želju da učim i usavršavam se. Vidim učenje kao doživotni proces, u kome je najvažnija stvar motivacija – žeđ- da se ide dalje i oslobodi um. Alex R. – bivši učenik
..tamo ima vremena i prostora za sedenje i sanjanje.. Osećam samopouzdanje u opuštenom razgovoru sa ljudima različitog uzrasta i zanimanja. Biti u stanju da se graciozno krećem u različitim krugovima je otvorio mogućnost za mene. Samerhil okruženje mi je pomoglo da naučim da govorim za sebe i budem opuštena sa svim ljudima. Jasmine – bivša učenica
Postigao sam samopouzdanje , stvarno sam bio stidljiv kada sam došao.. Osećao sam se kao NIKO. Neću se plašiti da pitam ono što želim i neću osećati da ne mogu da uradim neke stvari zato što to rade samo značajni ljudi. Martin – učenik
Ovo saznanje o tome ko sam i šta sam dolazi od toga što je Samerhil mesto gde je deci data šansa da saznaju ko su bez pritiska. Samerhil omogućava da se sve odvija u svoje vreme uz podršku zajednice. Andi – bivši učenik
Ova škola i danas postoji i ima preko 90 učenika. Knjiga "Slobodna deca Samerhila" je prodata u preko 6 000 000 primeraka. Ideja koju promoviše Samerhil je nešto što bi trebalo sve da nas interesuje, s obzirom da niko ne želi da ima decu koja su frustrirana, nesrećna, nasposobna da izžive svoje želje, neuspehe, bez životne energije, bez samopouzdanja, nesigurne, a takva i jesu današnja deca, koja smisao života nalaze u sedenju ispred kompjutera i hvale se novim mobilnim telefonima u prvom razredu osnovne škole, a nemaju mašte ni kreativnosti. No to odrasle ni najmanje ne sprečava da, kada ta deca ispolje destruktivno ponašanje, ospu paljbu po njima. Mi se plašimo ljubavi, a trebalo bi da živimo sa njom, jer ovaj život je kratak da ga provedemo ratujući i mrzeći jedni druge. Samerhil nije samo škola, to je način života, ustanova koja radi u skladu sa dečjom prirodom, dok se ostale škole bore protiv nje. Možda tu leži odgovor za porast maloletničke delikvencije. Video nadzor u najsavremenijim školama neće tu mnogo pomoći, ključ je u dušama te dece! Ovakav pristup vaspitanju i obrazovanju bi nam možda omogućio da ostavimo svet deci, srećnim i ispunjenim mladim ljudima, jer omladina koja se razvija u današnjem surovom okruženju, kojoj se svakodnevno nameću obrasci ponašanja, koja je uplašena, sigurno nije podobna da prihvati "teret" budućnosti.
Samerhil kontinuirano sprovodi svoju politiku od 1921. godine koja u osnovi nije promenjena. Dete treba da živi svoj život – ne život koji roditelji misle da treba da živi, niti život u skladu sa ciljem vaspitača koji misli da najbolje zna. Kada bi se društvo, prema bilo kojoj drugoj grupi ljudi, odnosilo onako kako se odnosi prema svojoj deci, to bi se smatralo kršenjem ljudskih prava, a za većinu dece u svetu to je i normalno očekivanje od roditelja, škole i društva u kome živimo. Danas, širom sveta, obrazobanje ide ka sve više i više testiranja, pregleda, kvalifikacija. Čini se da savemeni trend te procene i kvalifikacija definiše obrazovanje.
Danas mnoge prosvetne ustanove i porodice ne prihvataju razna ograničenja te su počele da traže alternativne odgovore na mejstrim školovanju. Jedan od tih odgovora je i demokratsko školovanje. Postoji mnogo modela demokratske škole u svim krajevima sveta, od Izraela do Japana, od Novog Zelanda i Tajlanda do SAD. Samerhil je jedna od najpoznatijih ovakvih škola u svetu, i ima uticajnu obrazovnu praksu u mnogim školama i univerzitetima. Pokrenula je pokret koji sada cveta na međunarodnom planu, uključujići mnoge škole koje se zasnivaju na filozofiji A. S. Nila. U Samerhilu postoji opšta otvorenost i iskrenost među članovima zajednice. Osoblje ne koristi ovlašćenja odraslih da nametne svoje vrednosti i prepoznaju značaj izražavanja emocija kroz igru i učenje.
Škola ima program sa kojim nastupa na sopstvenim i spoljnim poslovima i sastancima, i izabran odbor učenika koji redovno ušestvuju na konferencijama, programima o pravima deteta, radionicama u školama i na fakultetima kao i mogućnost da što većem broju ljudi omogući da posete i vide ovaj jedinstven sistem školovanja u akciji.
Postoje planovi za razmenu iskustva Samerhila sa drugim školama širom sveta. Glavni učitelj i ćerka A. S. Nila, Zoe Readhear, i njen suprug Toni se redovno pozivaju u inostranstvo na predavanja. Posete uključuju zemlje Japana, Južne Koreje, Brazila, Italije, Portugala, Nemačke, Španije, Grčke.. Entuzijasti podržavaju ideju škole kao svetionik znanja, gde je učenik u centru obrazovanja.
Ova škola je prošle godine proslavila 90 godina postojanja i tim povodom bila je domaćin mnogobrojnim posetiocima.
http://www.summerhill90.com/
http://www.druginacin.hr/files/Summerhill_Newsletter_13.pdf
Kada sto ljudi živi u određenoj blizini i pritom im se putevi i život prepliću oko pola godine, da bi opstali moraju stvarati neraskidive socijalne veze i odnose, stvarajući atmosferu koja je i više nego dobra. Samerhil ih uslovljava na to samom činjenicom da svi predstavljaju jednake članove zajednice. Međutim, rad na neautoritativnosti i prevelika sloboda veoma lako mogu preći u anarhiju. To predstavlja veliki problem, jer je i jedan od ciljeva vaspitanja naučiti kako vladati sobom i svojim prohtevima, kako im se suprotstavljati i upravljati ih onako kako zdrav razum nalaže. To deca nisu u stanju i potreban im je vodič, autoritet koji je taj put već prošao. Autoritet ne znači strahovladu, to se ne postiže batinama i galamom, već na mudar i lep način, probuđivanjem radoznalosti kod vaspitanika i pre svega ličnim primerom. Prisila je ponekad nužna, pogotovo kod male dece, ako vidimo da nešto ide direktno na njihovu štetu.
Samerhil nema za cilj da proizvede specifične vrste mladih ljudi, ali obezbeđuje okruženje u kome deca mogu da se definišu ko su i šta žele da budu. Cela škola se zasniva na demokratskim principima. U Samerhilu deca žive u zajednici koja ih podržava i za koju su i sami odgovorni, u kojoj imaju slobodu i moć da promene život u zajednici kroz demokratski proces. Svi pojedinci kreiraju svoj sistem vrednosti zasnovanog na zajednici u kojoj žive. Problemi se razmatraju i rešavaju kroz otvorenost, demokratiju i društvene akcije. Svi članovi zajednice, odrasli i deca, bez obzira na starost, jednaki su u ovom procesu. – Samerhil, izjava o politici.
|
|
