|
Mentor:
|
dr Jon Lelea
|
|
Studenti:
|
Nevena Šapinac
|
|
|
Jelena Karadžić
|
|
|
Nemanja Jovanov
|
|
|
Ana Kardelis
|
Mentor: Predrag Prtljaga Studenti: Monika Olajoš, Aleksandra Milanović, Ana Kanački OVDE pogledajte prezentaciju. MENTOR: DR NATAŠA STURZA MILIĆ
STUDENTKINJE:
MILENA KRNJIĆ
SANJA VAJDA
EMINA STOJKOV
JASMINA DREGIĆ
medijskim kompetencijama budućih vaspitača Mentor: Biljana Vujasin Student: Biljana Zlatkov OVDE pročitajte rad u celini. u oblasti engleskog jezika mentor: doc. dr Jelena Prljaga studenti: Milenović Tijana, Savović Sanja i Kerac Divna Izbor prevedenih tekstova sa originalima možete pogledati OVDE. Mentor: dr Ileana Magda Student: Viorika Turkoane Valoarea educativa a poeziei pentru copii scrisa in limba romana in R. Serbia Rad je predstavljen 22.05.2013. u Osnovnoj školi „3 Oktobar“, u Nikolincima, pred učiteljima, vaspitačicom i učenicima nižih razreda. Tom prilikom priređena je mala svečanost u kojoj su učestvovali učenici škole. Takođe, rad je predstavljen i studentima Jezičkog kluba Visoke škole za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ – Vršac, na rumunskom jeziku. Poslat je i časopisu, na rumunskom jeziku, „OBSERVATORUL“ iz Toronta, Kanada. Mentor: dr Brinduša Žujka
Student: Monika Žujka
Rezime:
U prvih 25. godina posle drugog svetskog rata, na našem prostoru, nije objavljena nijedna knjiga za decu na rumunskom jeziku. Pesme i prozna dela objavili su naši stvaraoci u časopisu ,,Pionirska radost"/ ,,Dečja radost" („Bucuria pionierilor”/ „Bucuria copiilor”).
Osim obrazovno-vaspitne uloge, časopis je služio promovisanju rumunskih pisaca u Vojvodini, koji su se posvetili dečjoj književnosti.
Književnost za decu na rumunskom jeziku počela je da se razvija u okviru pomenutog časopisa, koji je doživeo svoje prvo izdanje u Vršcu, 1946. god., pod nazivom ,,Pionirska radost"/ „Bucuria pionierilor”.
1956. god., kada časopis menja naziv u ,,Dečja radost"/ „Bucuria copiilor”, smatra se značajna jer predstavlja početak druge faze u razvoju stvaralaštva za decu na rumunskom jeziku.
Ovaj rad otkriva osobenosti književnih ostvarenja objavljenih u časopisu ,,Dečja radost"/ „Bucuria copiilor” i dodatak ,,Visibabe"/ ,,Ghiocei” tokom 1956. god. Sadržaji časopisa, tada jedini časopis za decu na rumunskom jeziku, kod nas, analizirani su iz perspektive objavljivanja književnih stvaralaštva za decu: poezija, proza drama.
Ova analiza odgovarala je na sledeća pitanja:
za rad sa decom sa ADD i ADHD Mentor: Biljana Vujasin Student: Tijana Lalović OVDE pogledajte prezentaciju. Mentori:
Tanja Nedimović
Adrijan Božin
Nataša Sturza
Euđen Činč
Studenti:
Jelena Smiljanić
Aleksandra Mitrović
Božana Čikić
Jelena Stanić
Aleksandra Memerović
Svetlana Krstić
Emocije su nagon za delanje, trenutni planovi za očuvanje života koje nam je namenila evolucija. Sam koren reči emocija jeste motere, latinski glagol u značenju "kretati se", uz dodatni prefiks "e" koji označava "kretati se unapred".
Emocionala inteligencija je ono "nešto" neopipljivo u svakom od nas. Ona definiše kako upravljamo ponašanjem, prolazimo kroz društvene složenosti i donosimo lične odluke koje ostvaruju pozitivne rezultate. Četiri veštine koje zajedno čine emocionalnu inteligenciju su: samosvest, vladanje sobom, društvena svest i medjuljudski odnosi. Samosvest i vladanje sobom povezane su s nasim odnosom prema sebi, a društvena svest i medjuljudski odnosi više imaju veze s tim kakvi smo s drugim ljudima.
Emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti kao što su:
Osnovne komponente emocionalne inteligencije su:
Kako povećati emocionalnu inteligenciju?
Naučite prepoznati osećaje – Naučite kako se kada osećate i pre svega da prepoznate emocije koje se kriju u vama. Često se zapitajte „kako se osećam?“, a ako osećate čitav niz različitih emocija, razlučite ih i rangirajte ih. Ali nikada nemojte preuveličavati, ni minimizovati, trudite se da ostanete realni, jer će vam to kasnije pomoći da se suočite sa njima.
Preuzmite odgovornost za svoje osećaje – Nemojte tražiti u drugima objašnjenja za ono za šta osećate ili stalno sebe prikazivati kao žrtvu. Prepoznajte šta osećate i pokušajte razumeti zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, npr. besni jer su okolnosti takve da ta emocija „nije poželjna“ ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kada se najmanje budemo nadali.
Predvidite svoje osećaje – Naučite unapred predvideti kako ćete reagovati nakon odredjenog dogadjaja ili akcije. Izbegavajte raditi stvari koje će inspirisati negativne osećaje. Ovo najviše zavisi od činjenice koliko dobro poznajete sami sebe. Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete. Ako ovo nije slučaj, nećete moći da predvidite emociju i dolazite u situaciju da se nepotrebno izložite neprijatnim situacijama.
Pitajte druge kako se osećaju – Ne možete znati kako se neko oseća ako ne pitate, osim ako imate izrazito razvijenu empatiju. U svakom slučaju, morate ih prvo razumeti da biste mogli saosećati se sa njima. Slušajte ih pažljivo bez predrasuda. Ovo će vam, osim toga što ćete upoznati druge, pomoći da upoznate sami sebe. Nekada je moguće da uvidite gde drugi greše i da tako rešite svoj problem.
Budite manje osetljivi – Ako neko kaže nešto sa čime se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. Ovakve reakcije govore samo kako se ne možete nositi sa kritikama. Umesto toga, zahvalite se na iskrenosti i usredsredite se na vrednosti njihovih komentara. To ne znači da treba da dozvolite da vam svako svašta kaže i da na taj način modifikujete svoje ponašanje i svoje emocije.
Probleme sagledajte u celosti – Kada vam se nešto loše dogodi i mislite kako propada celi svet, razmislite o tome koliko je vaš problem ozbiljan.Koliko će on važnosti imati za 10 godina? Deset meseci? Deset nedelja, minuta? Ako taj problem već za jedan dan ili nedelju dana neće ni postojati niti imati bitne posledice, da li je onda uopšte vredan toga da se nervirate i dižete tenziju i sebi i možda i drugima? Pokušajte da iskorenite impulsivnost iz vašeg ponašanja, jer će vas ona dovesti do neželjenih efekata jednostavnih situacija u kojima će vas neko nehotice povrediti i umesto da izbrojite do 10, reći ćete nešto nesmotreno zbog čega ćete kasnije žaliti.
|
|||||||||||