„Politika“, 8.oktobra 2011.
Američki naučnici Džek Galant i Šinji Nišimoto sa Kalifornija univerziteta u Berkliju rekonstuisali su na osnovu aktivnosti mozga i moždanih talasa slike iz filmova, koje su pre toga gledali učesnici u ovom nesvakidašnjem eksperimentu.
Psiholog Galant je, tim povodom, rekao: „Otvorili smo prozor u ‘filmove’ našeg duha“, a njegov kolega, Nišimoto, smatra da je „naše prirodno vizuelno iskustvo isto kao gledanje jednog filma“.
Nakon detaljnog opisa ovog eksperimenta, koji je po mišljenju kritičara koliko fascinantan, toliko opasan, pomenuti naučnici su objasnili da su filmske scene u mozgu učesnika eksperimenta rekonstruisane na osnovu podataka koji potiču iz aktivnosti njihovog mozga, u rasponu od mesta u koje, u odredjenom trenutku, dotiče najveća količina krvi, do neurosignala, koji se, zatim, zahvaljujući teorijskom modelu, kompjuterski interpretiraju.
Reč je, dakle, o prvoj uspešnoj rekonstrukciji stanja ljudskog duha prilikom dinamičkog opažanja slika iz spoljnjeg sveta, čemu su, inače, prethodili mnogobrojni eksperimenti, uključujući i one koji su iz domena fantastike, čiji je popularni naziv „mašine za čitanje misli“.
Jedno od presudnih saznanja koje je omogućilo stvaranje modela, na osnovu koga se može pratiti kako se u mozgu preradjuju slike iz gledanih filmova, bilo je naučno objašnjenje prerade vizuelnih signala. Naime, eksperimentalno je utvrdjeno da izmedju ćelija na retini oka i ćelija u odredjenom delu mozga postoje receptivna polja, u kojima se registruje kretanje, osvetljenost, boja itd. Što znači, izmedju slike vidjenog objekta i one koja je preradjena u mozgu postoji strukturalna sličnost. U vizuelnom korteksu nalazi se na desetine hiljada trodimenzionalnih tačkica za sliku, čiji je volumen oko deset kubikmilitetra.
Robert Turner, direktor Maks – Plank – Instituta za neurofiziku u Lajpcigu, smatra da izvedeni laboratorijski eksperiment potvrdjuje da ljudski mozak ne uči u svakom trenutku sve iznova, već da su čulni nadražaji u velikom broju slučajeva podsticajne činjenice za ‘scenarije’ koji su već poznatil judskom duhu. Na tome počivaju i metode kalifornijskih istraživača pomoću kojih je izvršena rekonstrukcija gledanih filmova na osnovu merenja aktivnosti mozga, objasnio je Turner, jedan od najuglednijih eksperata za funkcionalnu magnetnu rezonancu.
Rajner Gebel, profesor univerziteta u Mastrihtu, kome je poveren projekt Evropske unije čiji je cilj otkriće „funkcionalnih kodova mozga“, ne spori značaj otkrića američkih naučnika. Medjutim, on smatra da se još ne može govoriti o „vizuelizaciji“ misli, jer u pomenutom eksperimentu, slike su simulirane iz spoljašnjosti. Ako naučnicima podje za rukom da prodru u unutrašnje procese moždanih aktivnosti i otkriju slike bar mentalnih procesa i predstava, onda će nas to približiti „čitanju ljudskih misli“. Medjutim, veliki uspeh naučnih rezultata iz Berklija je dokaz da je vizuelizacija vidjenog moguća.
To daje realnu nadu da se postigne i vizualizacija predstavljenog.
Politika,NIT, 5.oktobar 2011.
Hans – Ulrih Vithen, direktor Instituta za kliničku psihologiju Drezdenskog univerziteta, ustanovio je sa svojim naučno-istraživačkim timom, da blizu 40 odsto stanovnika država- članica Evropske unije, zatim Švajcarske, Norveške i Islanda boluje od psihičkih bolesti! Oko 14 odsto Evropljana pati od smetnji izazvanih strahom, 7 odsto od nesanice ili teške depresije, više od 4 odsto su zavisnici od alkohola ili droge, dok se kod 5 odsto mladih (do 17 godina) manifestuje ADHS sindrom, koji je posledica genetskog nasledja ili nedovoljne socijalne brige i ljudske pažnje.
Nakon šestogodišnjeg naučno-istraživačkog rada i analiza mnogih studija i podataka, Vithen je sa svojim saradnicima došao, dakle, do rezultata o psihičkom stanju 164 miliona ljudi iz 30 evropskih zemalja. Ti rezultati mogli bi se izraziti rečima iz „Ličnih zapisa“američkog književnika Žilijena Grina (1900 – 1998): “Mi piljimo u ogromnu mračnu provaliju koja se otvara pod nama. I plašimo se.“
Prema Vithenovim rečima, psihičke bolesti su najveći izazov evropskom zdravstvenom sistemu u 21. veku!
Od ogromnog broja bolesnika, samo jedna trećina se leči. Medjutim, čak su i oni primorani da godinama čekaju na pravu terapiju, jer veliki broj lekara koristi još uvek zastarele metode u dijagnostici i terapiji. S druge strane, u mnogim zemljama nije još promenjen odnos prema psihički obolelim licima. Naime, oni se i dalje marginalizuju i stigmatiziraju. Najzad, mada ne i poslednje, prošireno neznanje o psihičkim bolestima i loša politika zdravlja umnožavaju pomenute i razne druge probleme.
Vithenovi saradnici upozoravaju da se danas psihičke bolesti često javljaju u mladjem uzrastu. Zbog toga, ukoliko izostane blagovremeno i adekvatno lečenje, posledice mogu biti sve veće, ponekad čak fatalne. Ovi stručnjaci nisu zanemarili ni troškove, koji su najvažnija „molitva“ kapitalizma: samo 2005. troškovi lečenja psihičkih bolesnika iznosili su 386 miijardi evra. Pod uslovom da su ostali isti, od tada do danas troškovi su 2 biliona i 316 milijardi evra!
Ljudi su iskusili i, u nedavnoj prošlosti, životom platili saznanje da se zviždanjem u mraku ne stvara svetlost. Tron mračnih bogova je osiguran sve dok strah ima sjajnu budućnost. I, po svemu sudeći, uvećavaće se broj ljudi koji su ophrvani osećanjem usamljenosti i beznačajnosti. Jer, od „ljudi-Ništa“, koji – kazano pesničkim jezikom – „imaju sve, Zemlju i Nebo, čak i glave dve“, uzaludno je očekivati odgovor na pitanje šta da se čini i gde je mesto za kojim čovekova duša čezne.
Internacionalni naučno-istraživački tim iz Barselone, specijalizovan za regenerativnu medicinu, objavio je vest da je pomoću nove metode uspeo prvi put da izoluje ljudske ćelije iz tkiva debelog creva i da ih laboratorijski odgaji. Imunolog i molekularni genetičar Hans Klever iz Utrehta u Holandiji i njegov kolega Petar Jung smatraju da se time otvaraju nove mogućnosti za lečenje raka debelog creva, Kronove bolesti i raznih drugih obolenja digestivnog trakta.
Iako je regenerativna medicina, relativno nova grana biomedicine, i njena mladja „sestra“, translacionalna medicina, već dosegle mnogobrojne rezultate, koji su uspešno primenjeni, „neverne Tome“ smatraju da je u njima više snova, nego što odista mogu da ispune očekivanja i nade ljudi. Jer, jednostavno kazano, ljudsko telo i organizam se razlikuju od laboratorije, odnosno „modeli“ in vitro nisu podudarni sa „modelima“ in vivo.
Evo, najzad, vesti sa američkom univerziteta u Floridi: rešena je zagonetka o različitoj dužini domalog prsta i kažiprsta na muškoj i ženskoj šaci.
Martin Kon i Žengui Ženg su eksperimentalno dokazali da je to posledica muškog i ženskog hormona, što se dogadja već u embrionalnoj fazi. Usled delovanja testosterona, domali prst je duži od kažiprsta. Kod žena je obrnuto, estrogen doprinosi da je kažiprst veći od domalog prsta.
Dužina tih prstiju je svojevrsni biomarker. Prema tome, stara izreka: „Pokaži mi svoje prste, i ja ću ti reći, ko si“ ima sada naučnu osnovu i opravdanje.
Politika, 28.08.2011.
Hendi, laptop, kamera itd. moći će uskoro da se napajaju strujom koja nastaje u potpeticama patika ili cipela! U eri energetske krize,taj novi izum izazvao je pažnju svetske javnosti. Njegovi pronalazači Tom Kropenkin i Ašli Tejlor, američki istraživači na Viskonsin univerzitetu u Madisonu, stručnjaci za nano-fluide, objasnili su kako se, u ovom slučaju, mehanička energija može efikasno transformisati u električnu, koja je dovoljna za napajanje strujom manjih aparata i uredjaja.
Prema Kropenkinovom i Tejlorovom objašnjenju, osnovu te tehnologije čine mnogobrojne kapi jedne tečnosti koja ima sposobnost provodnika.Kapi se postavljaju izmedju dva sloja specijalno strukturiranih tankih filmskih traka, čiji odredjeni segmenti postaju, zatim, provodnici. Kapljice se pokreću mehaničkim pritiskom ili vibracijom, potom se jedna na drugu slažu, i ne opisujući ostale procese, proizvode na kraju električnu energiju.
Integrisan u potpetici patike ili cipele, taj sistem može da proizvede struju od oko 10 vati po cipeli, to jest, ukupno oko 20 vati. Prenos struje vrši se pomoći kabla ili bežično. Energija se konstantno nadoknadjuje hodanjem, tvrde istraživači.
Reč je, dakle, o novim tehnološkim postupcima, koje se mogu dalje usavršavati i pomoću kojih se teorijska saznanja i ranije formulisani principi mogu vrlo efikasno realizovati.
Ako bi se prizvala mašta u pomoć, onda bi se moglo reći da su ne samo ljudi vrlo moćne mašine za stvaranje struje, već i životinje i biljke, kao i razni drugi objekti, koji su u pokretu ili su izloženi Suncu.
Veliko interesovanje izazvao je još jedan, nemački izum, popularno nazvan „Lekar u prsluku“. Reč je o specijalnom uredjaju, ugradjenom u prsluku, koji nose srčani bolesnici ili bolesnici sa drugim smetnjama i tegobama. U odredjenim vremenskim razmacima, taj uredjaj saopštava bolesnom čoveku sve značajne podatke o njegovom zdravstvenom stanju. U slučaju opasnosti po život, uključuju se alarmni uredjaji, što je od životne važnosti, na primer, za vozače automobila, koji imaju srčane probleme.
Na pomolu su, zatim, uredjaji koji će omogućiti ženama, koje imaju probleme sa održavanjem trudnoće. Zahvaljući specijalno konstruisanim napravama, trudnica može uspostaviti kontakt sa plodom i imati uvid u njegovo stanje sve do momenta njegovog rodjenja. Jer, stručnjaci za prenatalnu medicinu i psihologiju tvrde da je materinska reč „melem“za plod i njegov razvoj i da je beba u stanju da razume i uči maternji jezik čak dok je u utrobi majke!
Primena novih tehničko – tehnoloških izuma u raznim oblastima života sve je, dakle, učestalija, racionalnija i efikasnija. Ti izumi postepeno ulaze i u politički život, koji izmiče kontroli javnosti i podložan je raznovrsnim manipulacijama. Nadajmo se da ćemo jednog dana doživeti da se nakon neistinitog javnog govora nekog ministra odmah obelodani njegova biografija, upali „crveno svetlo“ na specijalnim uredjajima ili oglasi alarmni uredjaj, ili poslanici, koji su već postali sedi u parlamentima, dok učestvuju u debatama, upozore da se koriste netačnim podacima i lažnim argumentima. Ili -što bi bila još efikasnija odbrana od zloupotrebe – da se govornik suoči u pomenutom slučaju sa smrtnom opasnošću!
Iskustvo je pružilo pregršt dokaza da ljudi bez karaktera tonu duboko i mogu dospeti visoko. Novi tehničko-tehnološki izumi mogli bi bar takvima postati uspešna brana.
Politika, 27.08 2011
Fjodor Dostojevski je napisao da su vlast i krv „najveće tajne”. Za dešifrovanje prve tajne – mada su Nemci pre nekoliko godina saopštili da se može konstruisati “nacometar” – još uvek nije pronadjen pouzdan metod. Druga , krv, sve je manje tajna. Danas je to za naučnike laka i jednostavna lektira: zahvaljujući mašini za dešifrovanje u genetskim laboratrijama, značenja gotovo svih tajnih šifri i njihove poruke pokazuju se kao na dlanu za samo nekoliko dana.
To je ovih dana potvrdio Martin Burov, rukovodilac nemačke laboratorije „Life – Codexx“ u Konstancu, na Bodenskom jezeru, koji je obavestio javnost da se pomoću analize krvi trudnice može pouzdano utvrditi stanje fetusa od samo nekoliko nedelja posle začeća. Dakle, još dok fetus ima jedva 4 grama, analizom nekoliko mililitara krvi trudnice, dobija se kompletna fizička i mentalna slika još nerodjenog deteta!
Reč je, dakle, o preimplatacionoj dijagnostici (PID), koju je Savezni sud Nemačke već odobrio. Tim povodom, Volfram Hen, humani genetičar Zarlandskog univerziteta u Homburgu i rukovodilac etičke komisije, rekao je da će “trudnoća, izuzimajući pojedine slučajeve, postati uskoro socijalni standard”, dok njegov kolega iz Berlina profesor Klaus Feter smatra da “niko neće više moći da sprečava genetska osvetljavanja”.
Martin Burov je najavio da će od proleća 2012.godine testitiranje, za koje vlada veliko interesovanje u Nemačkoj, početi da se masovno koristi. S jedne strane, on je potpuno bezopasno. S druge strane, roditelji imaju nepogrešivo saznanje o zdravlju ili bolestima svoga još nerodjenog deteta.
David Goldštajn sa amerićkog Duke univerziteta u Severnoj Karolini rasplamsao je raspravu svetskih razmera. Naime, on je formulisao sledeća pitanja: U kojoj meri se sme diktirati genom dece? Koje sve posledice mogu proisteći iz toga? Ko sme odlučiti da li će nezdravi plod biti uništen ili poštedjen – država ili roditelji?
Ulje na vatru o “dizajniranoj bebi”dolilo je otkriće uzročnika amiotrofične lateralne skleroze (ALS), relativno retke bolesti, čija je žrtva i Stiven Hoking, astrofizičar svetskog glasa. Tim naučnih istraživača Severozapadnog univerziteta u Čikagu uspeo je posle 25 godina rada da ustanovi da se ASL ili Lou Geringova bolest javlja kao posledica defektnog proteina, ubikvitina 2. Usled toga, belančevine se, zajedno sa oštećenim proteinom, nagomilavaju u nervnim ćelijama i oštećuju ih, što izaziva neuromotoričku bolest, čiji su simptomi ograničeno kretanje i govorne smetnje. Nedavno otkriven ALSin gen nalazi se u hromozomima broj 9, 15, 16 i X, što znači nasledjuje se, a bolest se može pojaviti bilo u ranom detinjstvu, obično sa smrtnim posledicama, ili kasnije, kao kod Hokinga, 1960., kada je imao 19 godina.
Prema tome, ovaj, kao i mnogi drugi slučajevi pokazuju, da “velike tajne” postaju, zahvaljući nauci, opštepoznate stvari, kojima zatim filozofija poklanja izuzetno veliku pažnju. Hiljadugodišnje filozofiranje potvrdjuje da ljudsko biće nije, niti može biti “opšte poznata stvar”. Ni u kom pogledu, pa ni kad je u pitanju njegovo zdravlje ili bolest.
Politika, 20.08.2011.
Rezultati naučnih istraživanja o delovanju gugla na ljudsko pamćenje, koji su publikovani u „Scajensu“, objavljeni su u pojedinim evropskim i svetskim listovima proteklih dana kao prelomni dogadjaj u istoriji čovečanstva. Jer, američki naučnici Betsi Sparov, Dženi Liu i Danijel Vegner dokazali su da je počela nova era ljudskog pamćenja, internet ili transaktivno pamćenje. Ta vrsta pamćenja, kako je objašnjeno, hrani se podacima koji se nalaze spolja, u mašini, što izaziva tzv. stroop efect ili „digitalnu demenciju“!
„To je jedna vrsta gašenja ljudskog duha!“- upozorila je ekspert za socijalnu kogniciju Betsi Sparov, profesor psihologije sa Kolumbija univerziteta u Njujorku.
Ljudi, širom sveta, upućeni su na internet, pa internet pamćenje preti da potisne izvorno ljudsko pamćenje, čak da eliminiše podatke koji su memorisani pre korišćenja mašine, smatraju ovi stručnjaci.
Mašina je, s jedne strane, postala „saradnik“ ljudskog mozga. S druge strane, usled svakodnevnog korišćenja, otudjeni čovek je počeo da doživljava mašinu kao „prijatelja“. Jer, pored toga što je mašina za čoveka izvor raznovrsnih informacija, ona mu otkriva razne svetove, koji deluju na ljudske nagone i prohteve, emotivni i duhovni život, socijalni život itd. Rečju, čovek savremenog doba počeo je da gradi pomoću mašine odnos prema samome sebi, uspostavlja relacije sa drugim ljudima i prirodom i, ukoliko je religiozan, da izgradjuje svoj odnos prema Bogu!
Pomenuti eksperti su mišljenja da je na pomolu nova „Vavilonska kula“, koja omogućava brže sporazumevanje, ali preti da izazove veliku pometnju u pamćenju ljudi. Jer, kako je uočeno, informacije razvijaju postepeno novu svest, koja registruje dogadjanje samo na osnovu sadašnjeg znanja. Prema tome, to je proces neprestane prošlosti, ali prošlosti koja izgleda kao nova i drukčija.
Naučni i tehnološki izumi, koji su u stanju da munjevitom brzinom pretvore materijalno vreme u socijalno, o čemu je, na primer, pisao Amerikanac Džeremi Rifkin (1945), objašnjavajući kako naučne i tehnološke promene utiču na privredni i socijalni život ljudi, izazivaju, dakle, drastične promene i u doživljaju vremena.
U tzv. novom vremenu, koje se pomoću kompjutera reprodukuje 1000 puta brže, postiže se, pre svega, efikasna razmena svesti. Medjutim, to nije kritička svest, već tautološka, tj. svest, koja ponavlja ograničeni broj misli pomoću istih ili sličnih reči.
Kada ljudski intelekt postane totalno umrežen, izlazak iz novostvorenog vremena, pa samim tim i iz sveta, je otežan, a katkad i sasvim onemogućen. To ilustruje i jedan eksperiment sa studentima u SAD. Naime, studenti su prihvatili da im se ugradi očno sočivo koje daje izvrnutu sliku stvari i okoline. Ali, kada je to sočivo odstranjeno, studenti su videli, izvesno vreme, stvari i okolinu i dalje u izvrnutom obliku, ne pitajući se pri tom o uzroku!
Tako je i sa duhom čoveka. Sprečen da se osmišljava, ljudski duh prestaje da pita o smislu života, što znači, potreba za promenom života počinje da se gasi u čoveku.
Dostojevski je uostalom upozorio: kad vešala postanu deo ljudske svakodnevice, čovek počinje da se na njih privikava. Jedino pitanje koje mu se javlja, jeste: Ko je sad na redu?
Ako – filozofski kazano – čovek nije samo u svetu, već i od sveta, onda se taj svet mora menjati. Nova „Vavilonska kula“ može biti savršena osmatračnica i vrlo efikasno sredstvo za te ciljeve.
„Politika“,27.07.2011
Čemu političari, kad ljudi imaju mozak od 100 milijardi neurona, pomoću čije aktivnosti se može ostvariti idealna demokratija?
Ta zamisao nije utopija. Henri Markram (1962), rukovodilac naučno-istraživačkog projekta „Plavi mozak“ Polititehničke škole u Lozani (EPFL), namerava da realizuje tu zamisao.
Taj cilj je sadržan u jednom od najskupljih projekata EU u 2012. godini, koji je formulisao ovaj naučnik izraelskog porekla. Markram, kako je objasnio, želi da stvori veštački mozak, u kome će se konstruisati ćelija po ćelija, molekul po molekul, dok ne nastane superkompjuter sa novim programskim tipovima.
Ako bi se stvorio veštački mozak od 100 milijardi neurona, koji bi mogli da se simuliraju, i, zatim, njihove reakcije posmatraju, opisuju i analiziraju, došlo bi se do novih neslućenih saznanja i brzometnih rešenja za raznovrsne probleme, smatra Markram. Pozivajući se na iskustva i saznanja, do kojih je došao u periodu od 2005.do danas, on objašnjava da neuroni reaguju različito na prijemne signale,ali medjusobno uskladjuju primljene informacije, preradjuju ih i interpretiraju, stvarajući na kraju jedinstvenu sliku sveta. Dakle, proces je sasvim drukčiji od onoga koji se odvija u ljudskom društvu, u kojem jedan član zajednice tvrdi da je u pravu, dok mu to drugi osporava, objasnio je Markram.
Za ovaj novi projekat su se zainteresovali mnogi evropski i vanevropski univerziteti i istrraživački centri, počev od čuvenog naučno-istraživačkog centra u nemačkom Jilihu, preko Minhena, Hajdelberga, Pariza i Madrida, do Štokholma, Kembridža i Jerusalima…
Sa Markramom će saradjivati i robotičar svetskog glasa Alojz Knol, profesor Univerziteta u Minhenu.
Ima, doduše, i protivnika, medju kojima je najglasniji Neuroinformatički centar ETH u Cirihu. Njegovi predstavnici Rodni Daglas, Kevan Martin i Rihard Hanloser misle da će taj projekat koštati milijarde, ali će njegovi efekti biti vrlo skromni.
Tim povodom se oglasio i nemački filozof Tomas Metcinger(1958), šef katedre za teorijsku filozofiju na Univerzitetu u Majncu, koji je stekao svetski ugled svojim objašnjenjima svesti iz neuronaučne perspektive i novom filozofijom Sopstva. I Metcinger je izrazio izvesnu sumnju u pomenuti poduhvat. Ali, uprkos tome, on smatra da će za desetak godina biti realizovana zamisao o simulaciji mozga. Prema Metcingerovim rečima,na tome rade danas mnogobrojni timovi. Medjutim, neophodno je najpre sabrati i analizirati rezultate svih tih poduhvata i „pametnih glava“.
Ostaje, medjutim, neizvesno šta se još može (sa)znati, šta treba činiti i čemu se čovek današnjeg doba može još nadati?
Jedno je,medjutim, sasvim sigurno: političari, koji imaju takodje mozak sa 100 milijardi nervnih ćelija, pretežno uspostavljaju i grade onu vrstu veza koje blokiraju i razaraju demokratiju. Podržavljavljenjem gradjana, što se postiže njihovim podredjivanjem odredjenoj političkoj opciji i vezivanjem za jednu političku partiju, onemogućava se očovečenje države. Kada, pri tom, razlika izmedju čoveka i čoveka nadmaši razliku izmedju psa i čoveka, onda se začas stvori more očaja u kome nada brzo potone.
Biće utešno ako veštački mozak sve to registruje i oglasi se pozivom: „Bolje bajonet u srcu, nego mrlja na savesti!“
„Politika“, 30.07.2011
Stogodišnjica rodjenja Džona Vilera (1911-2008), naučnika svetskog glasa, obeležena je u SAD i mnogim državama Evrope, uz podsećanje da je on bio saradnik Menheten projekta, kojim je rukovodio Julius Robert Openhajmer, „otac“ atomske bombe, koja je, po odluci američkog predsednika Hari Trumana, 6. i 9.avgusta 1945. bačena na Hirošimu i Nagasaki.
U pripremi i stvaranju „smrti koja može razoriti ceo svet“ – kako je Openhajmer nazvao atomsku bombu posle testiranja 16.jula 1945.godine – učestvovali su mnogi naučnici Evrope i SAD, medju kojima i oni koji su bili ovenčani Nobelovom nagradom.
Viler je , kao „čudo od deteta“, stekao titulu doktora fizike na univerzitetu u Baltimoru u svojoj 21 godini a, zatim, sa 27 godina postao je profesor Prinstonskog univerziteta u Nju Džersiju.
Nakon što su nemački nobelovci Oto Han i Fric Štrasman izvršili bombardovanje urana neutronima i otvorili vrata nukleranoj fisiji,Viler je zajedno sa Nilsom Borom nastavio rad na tim naučnim istraživanjima. Tako je postao član naučnog tima koji je stvorio prvu atomsku bombu, a kasnije je sudelovao i u projektu za hidrogensku bombu.
U Prinstonu je upoznao i Alberta Ajnštajna.Radeći s njim na teoriji relativiteta i gravitacije, Viler, tvorac teorije o egzistenciji paralelnih univerzuma, uveo je u jezik nauke pojam „crna rupa“.
Taj pojam, kako je on sam objasnio, nastao je 1967.godine. U jesen, te godine, Viler je držao javno predavanje i, u jednom momentu, obratio se publici pitanjem: „Da li neko od vas zna bolji naziv za objekat koji potpuno kolabira usled gravitacije?“
Jedan slušalac se javio za reč i upitao:“Da li bi, možda, odgovarao naziv crna rupa?“
Od tada je „crna rupa“ počela da označava , zahvaljujući Vileru, kosmičku pojavu koju astronomi i astrofizičari vrlo često registruju i objašnjavaju. Ali,taj naziv je ušao i u jezik svakodnevice, pa ga pojedini sociolozi koriste za označavanje današnje politike.
Viler, koji je iškolovao generaciju fizičara svetskog glasa, medju kojima je i nobelovac Friman Dajson, smatrao je da logika i informacija čine osnovu fizike.Sudelujući u stvaranju prve atomske bombe,on se uverio da priroda, koja stvara i oblikuje ljude, može u trenutku, izazvati katastrofu nevidjenih razmera i zastrašujućim pečatom obeležiti istoriju, koja je ogledalo društvenog, privrednog i kulturnog života ljudi. Taj „kratak spoj“, rezultat ljudskog uma i duha, ispisao je veliki znak pitanja u „otvorenoj knjizi“ mogućnosti i smisla života čoveka, pred kojim još vape za odgovorom kako religija,tako filozofija.
Životni stav slavnog fizičara, obuzetog mišlju o „formuli sveta“, bio je: „Moj jedini i najviši interes u politici jeste istina.“ Zbog toga Viler nije hteo pružiti ruku onima, čija je jedina i najviša „istina“ u politici samo njihov lični interes. Odajući mu priznanje, kosmolog Maks Tegmark (1967), sa američkog Masačuets Instituta za tehnologiju, rekao ovih dana o Vileru: „Za mene je on bio poslednji Titan, jedini heroj fizike koji je uvek stajao uspravno!“
„Politika“, dodatak Kultura i nauka, 16.07.2011.
Konrad Kunš i Štefen Kunš su autori knjige „Čovek u brojkama“, koja se neprestano dopunjava novim podacima iz biologije, medicine, statistike i sociologije. Na osnovu 20.000 podataka, ovi nemački istraživači predočili su „tablicu“ ljudskog života i sliku čoveka današnjeg doba, iznad čije glave neprestano lebdi „politički zmaj“, koji doživljava ljudski jad i bedu samo kao „mrlju“ na pločniku.
Osnovna mustra u toj knjizi je čovek,Evropljanin, sedamdesetogodišnjak, prosečne visine 175 cm, težine 80 kg. (Ekstremne utvrdjene vrednosti su: visina u rasponu od 59 cm do 2,72 metra; težina u rasponu od 3,4 kg. do 615 kg!) U toj prosečnoj težini Evropljanina, procentualni udeo muskulature je 29 odsto; kože 17,4; skeleta 11,6; mozga 2,3; jetre 2; krvnih telašca 1,8; pluća 1,6;creva 1,4; bubrega 0,5; srca 0,4;slezine 0,2; želuca 0,1.
Ljudsko telo sastoji se od 100 biliona ćelija.One su različitih vrsta,veličine i dužine. Životni vek ćelija zavisi od njihovih funkcija.Medjutim, 90 odsto ćelija ljudskog tela menjaju se najmanje jednom godišnje. Tako, na primer, životni vek crvenih krvnih zrnaca je 120 do 130 dana, jetre 10 do 15 dana, belih krvnih 1 do 3 dana, pojedinih delova tankog creva 30 do 35 časova, dok se 74 odsto tih ćelija formiraju iznova u toku dana itd. Tokom života izgubi se oko 19 kilograma mrtvih ćelija!
Ljudski organizam sadrži stotinak elemenata. Deset makroelemenata (kiseonik – 63% ugljenik – 19%, vodonik – 9%, azot- 5%, kalcijum – 1%, fosfor – 0,7%, sumpor – 0,64%, natrium – 0,26%, kalijum – 0,22, i hlor – 0,18%) zastupljeno je procentualno sa 99,9 odsto. U malom procentu su zastupljeni mikroelementi –magnezijum, gvoždje, fluor, selen, cink, kalaj, bakar, mangan, nikl, kobalt, bor, brom, jod, arsen, telur, molibden, aluminijum, zlato itd. Ti elementi, koji se mogu direktno dokazati, i ostali, koji se utvrdjuju pomoću spektografije mase ili na drugi način, grade različita jedinjenja. Procentualno najzastupljenija jedinjenja su voda, belančevine, masti, mineralne soli i ugljeni hidrati.
Organi ljudskog tela imaju različite potrebe za količinama tih jedinjenja. Na primer,u mozgu, u odnosu na organsku masu, oko 90 odsto je vode, u mišićima je 79 odsto, u jetri je 70 odsto itd. Najmanje vode ima u zubnoj gledji, samo oko 2 odsto.
Knjiga sadrži razne druge podatke, u rasponu od nokta, koji raste 0,086 mm dnevno (nokti na prstima ruku bili bi tokom 70 godina dugi 28 metara), preko kose, koja raste dnevno izmedju 0,2 do 0,3 mm (dužina kose iznosila bi 50 metara) pa do žene sa najvećim dojkama (obim 220 cm, težina 50 kg) i muškarca sa najvećim polnim organom na svetu (47 cm).
Izvor svega toga je oplodjena jajna ćelija, čija je težina 20-ak miligrama. Poredeći jednu ćeliju sa jednom kućom, naučnici su došli do zaključka da je broj ćelija u telu novorodjenog deteta deset puta veći od svih gradova i sela na našoj planeta!
Tokom 70 godina Evropejac pojede 30.000 kg životnih namirnica, od toga najviše krompira, hleba, mesa i mesnih preradjevina, i popije 25.000 litara raznovrsnih pića.
Od toga se iz ljudskog organizma izluči 40.000 litara urina i 2.900 kg fekalija!
Moderno doba drastično je promenilo način ljudskog života. Autori knjige su saopštili da prosečni 70-godišnji Evropejac, koji ostavlja za sobom 35.800 kg smeća i 8.000 kg raznih kesa i kartona za pakovanje, provede u spavanju 24 godine, 12 godina u gledanju TV, 9 do 11 godina radi, 6 godina čisti i uredjuje svoj stan, 2 do 3 godine telefonira, 2 godine vozi auto a 6 meseci čeka u zastoju,2 godine i 10 meseci protraći u brbljanju! Ako je vernik, u molitvi provede samo dve do tri nedelje, koliko približno iznosi i vreme njegove prave i istinske lične i porodične radosti.
Ali, što se tiče prave sreće, ona se meri u časovima, tvrde istraživači. Tokom sedamdeset godina prosečni Evropejac doživi zvezdane trenutke svoga života u trajanju od 16 do 28 časova!
Ti časovi bili bi možda jos kraći, ako bi se imala u vidu filozofka mudrost: Smisao našeg života je biti srećan, ali ne unesrećiti pri tom nikoga!
Politika, subota, 9.07.2011.
U bliskoj budućnosti moglo bi se očekivati da medijske udarne vesti budu o dogadjanjima na nebu, a ne na zemlji. „Naučni hramovi“, opremljeni instrumentima božanske preciznosti, registruju gotovo svakodnevno dogadjaje, od kojih zastaje ljudski dah, i pojave koje bi mogle – ukoliko se naučno dokažu i objasne – radikalno promeniti dosadašnju sliku sveta.
Nasina naučna opservatorija „SWIFT“, koja od 2004. godine analizira gama-zračenje, registrovala je rotirajuću crnu rupu, koja je raskomadala jednu zvezdu ( SW 1644 + 57) koja je bila udaljen od Zemlje 3,8 milijardi svetlosnih godina! Ta zvezda bila je svetla kao 100 milijardi Sunca, saopštili su britanski naučnik Endrju Levan i njegov američki kolega Jošua Blum. Osim ovog dogadjaja, tokom juna ove godine su objavljeni još podaci o najstarijoj crnoj rupi, koja nastala oko 800 miliona godina posle prvobitnog praska, i o najmladjoj crnoj rupi, „bebi“, staroj 30-ak godina.
Pored crnih rupa, nebeskih objekata ogromne gustine, koji postoje u 13, 7 milijardi godina starom univerzimu, u viziru naučnika nalazi se i tamna materija, koju je specijalni detektor registrovao nedavno u srednjoj Italiji na dubini od 1400 metara. Zigfrid Betke, direktor Maks-Plank Instituta za fiziku u Minhenu, saopštio je proteklih dana da bi dokaz o postojanju tamne materije –( čija je egzistencija plod dugogodišnje naučne hipoteze, koju je naročito osnažio švajcarski astronom, bugarskog porekla, Franc Cviki ( 1898 -1974) – mogao snažno promeniti postojeću fizikalnu sliku sveta.
Od odgovora na pitanje šta je tamna materija, koja sačinjava 23 odsto strukture univerzuma, očekuju se razna objašnjenja, medju kojima je i zagonetka šta drži zvezde na okupu u galaksijama i da li se, po ugledu na popularni naziv „Božija čestica“, može govoriti i o „Božijem nevidljivom lepku“.
U vezi s tim, pažnja naučnika sveta je usredsredjena upravo na to pitanje.Naime, naučnici smatraju da je tamna materija, u svojoj strukturi sadrži čestice iz raznih faza istorije univerzuma.U nevidljivoj masi želatina su tragovi čestica počev od najstarije, ere kvarka, preko hadron ere i ere leptona, zaključno sa poslednjom, nukleosintezom.Ali, najveći udeo u tamnoj materiji imaju , kako se pretpostavlja, supersimetrične čestice hipotetičkog naziva „WIMP“- (u slobodnom prevodu „slabić“) – koje bi, u slučaju dokaza, bile nove klase čestice.
Glas nauke doživljava se sve više kao glas Božiji. Jedna od naučnih poruka glasi: Naš univerzum je u prncipu završen! To je omogućio razvoj svetleće materije, iz koje potiče materijal od koga su satkani ljudi, sve zvezde, planete i razni drugi nebeski objekti, čiji udeo u univerzumu samo 4 odsto!
Zahvaljujući tome, može se dokučiti zašto je gotovo u svim svetskim religijama bog predstavljen sa svetlosnim oreolom oko glave. Naučnici tvrde da se oreol te svetlosti pojavljuje i oko glave ljudi, ukoliko je njihovo srce bez trunke mržnje, potpuno ispunjeno ljubavlju.
Prema tome, moglo bi se reći da svetlost čuva materiju od propasti, a ljubav štiti čoveka od mržnje! Pri tom je neophodno imati u vidu svekoliko ljudsko iskustvo: Istina nije lek za ludu glavu!
„Politika“, nedelja, 10.07.2011.
Univerzitet u Oksfordu postao je danas glavni centar za naučno istraživanje mafije, a vodeći eksperti su profesori italijanskog porekla, sociolog Diege Gambeta (1952) i kriminolog Federiko Vareze (1965). Posle klasičnog dela o tom svetskom problemu „Mafijaška etika i duh kapitalizma“,čiji je autor Djuzepe-Pino Arlandi, Gambeta je, na osnovu sistematskih istraživanja, izložio nova sociološka saznanja o mafija, dok je njegov kolega Vareze usmerio svetlost na najmoćnije i najrazgranatije mafije na našoj planeti, kao što su ruska, kineska, italijanska, kolumbijska, albanska, poljska itd., medju kojima se smestila i „Naša stvar“ iz Srbije.
Gambeti smatra da je mafija organizator „ekonomije kriminalnih usluga“ i „privatni zaštitnik lica“ koja se bave raznim ilegalnim aktivnostima. Sve što je po zakonima i propisima država kažnjivo i zabranjeno, u „poretku“ i „društvenom uredjenju“ mafije postaje legitimno i legalno.Ipak, to nije država u državi, već svojevrsna „privredna grana“, čiji bosovi basnoslovno naplaćuju svoje usluge i zaštitu, tvrdi Gambeta.
Za mafiju ne postoji gradjanin, već samo klijent. Njemu se daje „garancija“, koja se saopštava pomoću „jezičkih signala“, koji su sredstvo komuniciranja kako medju pripadnicima mafije, tako sa onima koji su njen oslonac, u rasponu od činovnika i policije, preko uprave i sudova, do moćnih privrednika, političara, čak državnika.“Mafijaško uže“ prolazi,dakle, kroz mnoge ruke,uvek je krvavo, ima istovremeno i vrednost robe i vrednost novca.Medjutim, to uže mora se neminovno zategnuti oko nečijeg vrata.
Vareze je ustanovio da je jedan od najvećih problema mafije vrlo sužena mogućnost „podele rada“ i legalizacija krvavo stečenog finansijskog kapitala. Usled toga, mafija je primorana da bude u stalnom pokretu. Pošto je novac veza svih veza i može učiniti kugu ljupkom, a ubici i kriminalcu podariti ugled i čast, mafija pruža ruke prema posednicima moći, pre svega političarima.Ako„industriji nasilja“ podje za rukom da se ukotvi ispod trona moći, onda deo državnih, društvenih i privrednih sila dospeva pod kapu onoga koji je capo di tuti cape.
Ruska mafija – o kojoj je u zemljama zapadne Evrope i SAD objavljeno dosad više knjiga,medju kojima je i „Kum Kremlja“ Paula Klebnikova, koji je 9.jula 2004. platio glavom tu svoju knjigu od 490 stranica – opisana je vrlo studiozno u Varezovom delu.Ta mafija, čiji su glavni centri u Londonu, Berlinu i Njujorku, ima svoja sedišta u 5.700 mesta, oko 100.000 naoružanih pripadnika i godišnji prihod od oko 1000 milijardi evra!
Ne manju pažnju izazivaju podaci o kineskoj mafiji, koja je uspela da organizuje „privredu u senci“ u kojoj trenutno radi više od 80 miliona ljudi i u čijim rukama su tri četvrtine novih radnih mesta u tzv. neformalnom sektoru u Kini.Ogroman broj ilegalno zaposlenih ljudi ostaje bez novčane nadoknade, tvrdi Vareze, a više od polovine sudskih odluka se ne sprovodi. Za kineske „triade“ – kako se zove mafija u toj zemlji – nema prepreka, jer je sve preplteno kao u gusto izatkanoj mreži.“Triade“ imaju glavnu reč i u trgovini drogom, koja se doprema uglavnom iz Burme.
Albanska mafija, specijalizovana za ilegalnu trgovinu oružjem i cigaretama, pranje novca i narkotike, takodje je izuzetno moćna. U njenim je rukama jedna trećina svetske trgovine drogom!
Poljska mafija drži primat u organizovanju ilegalnih prelazaka preko granica i ubistava širom Evrope, dok „Naša stvar“, čiji je prvobitni centar bio u Milanu, ima danas centre u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj i SAD. Omiljene delatnosti članova te „naše, a svetske“ mafije su reketiranje, ilegalna trgovina oružjem i drogom, kao i razni drugi poslovi iz oblasti „ekonomije kriminalnih usluga“.
|
|