Društvena sredina i socijalni sastav te sredine kao i standard ljudi u jednoj sredini utiču na izbor igara i način igre dece, utiču i profesija roditelja, drugovi u igri pa i sam položaj mesta.
Velike razlike u igrama i igračkama su između gradske i seoske dece. Seoska deca žive u sred prirode i koriste prirodne objekte za igru (penjanje na brdo, preskakanje potoka), a razne proizvode prirode koriste kao igračke (tikve, šišarke, prutiće…). Gradska deca se više igraju masovnih igara, dok seoska zbog udaljenosti kuća često nemaju društva.
Tradicija je faktor koji utiče na igru. To zavisi od kulture koju nasleđujemo kao i od pola. Tu razliku nameću odrasli tako da neke igre tradicionalno vaze kao ženske igre ili igre za devojčice (lutke, poslovi u domaćinstvu) i muške igre (rat, vojnici, voz…).
Poseban faktor je inteligencija bistrina uma, duhovna zrelost. Bistrija deca su aktivnija i snalažljivija u igri više čitaju, više uživaju u humoru imaju svoje hobije, zanimaju ih stvaralačke u igre dok manje obdarena deca teže igrama sa pravilima.
Na razvoj igara utiče vrsta igračaka sa kojima dete raspolaže. Kocke, pesak, plastelin, podstiču stvaralačku igru: lutke, kuhinjski pribor, vojnici, usmeravaju dete u igru mašte.
Godišnja doba vrši određen uticaj na igranje, zimi – sankanje, grudvanje, leti – plivanje, igranje loptom, vožnja biciklom…Na igru utiče i celokupna ličnost deteta – karakter koji je u toku stvaranja temperament, ekstravertna, introvertna deca.
Izvor:
Dr Emil Kamenov, "Dečja igra", Zavod za udžbenike, Beograd, 2006. godina
Leave a Reply