- Kad su sasvim mali…
- Igra od treće godine
Oko treće godine javlja se prva potreba za partnerima u igri. Na ovom uzrastu je karakteristično čačkanje među decom oko igrački.
Ono što je važno za tu decu, to je da u ovom periodu dolazi ponekad i do otimanja i suza kada su igračke u pitanju. Detetu treba reći da ono što je njegovo može biti i od nekog drugog, da se na taj način ono druži sa tim detetom, da ako ono da svoju igračku i drugo dete daće njemu svoje i ono što je najvažnije, da jedno dete ne može imati sve. Ako takav pristup imamo i učimo svoje dete da zna da deli, posle treće godine to dete nikada neće biti sebično i neće biti plakanja oko toga "ovo je moje, i ne dam".
Najčešće razlike u godinama vidimo kroz igre u kojima se ono igra. To su razne igre imitacija, gde je dete sposobno da imitira čak i celokupne delove nekog teksta, iz nekog svog crtanog filma, govor nekog svog omiljenog junaka, govor svojih roditelja u određenim situacijama. Treba da znamo da je to kreativno i dobro.
- U predškolskom periodu
Ta igra je jako kreativnija. Oni se više ne igraju u manjim grupama i parovima, nego se igraju u većim grupama i svako u toj grupi ima neku svoju ulogu, jer je dete već spontano naučilo pravila igre i takva igra može da traje satima. U početku su deca malo nestabilna, gurkaju se, dok ne uspostave pravila, a onda krene divna i lepa igra.
Leave a Reply