Igra je prirodna, instiktivna aktivnost deteta u kojoj se prožima učenje i zadovoljstvo. Najbitniji deo dana u životu deteta je posvećeno igri. Deca se u toku svog odrastanja igraju s različitim igračkama na različite načine, a to utiče na rast i razvoj.
Igra je nesto lično, pa je i prirodno da je njen značaj za dete tako dubok i mnogostran. Dete ne vidi sve u kom živi isto kao i odrasli. Stvari vidi onako kako ih doživljava. Dečji svet najprirodnije dolazi do izrazaja u igri. Igra razvija organe, mišice i celokupan organizam . Razvija detetovu ličnost kao celinu, obogaćuje i produbljuje, razvija dečje funkcije i sposobnosti, a samo dete stiče iskustvo na veoma karakterističan način.
Deca se ne igraju da bi razvila svoje sposobnosti, mada to u igri i postižu. Dete, ne slaže kockice da bi napravilo nešto od trajne vrednosti, igra se da bi zadovoljilo svoju unutrašnju potrebu za aktivnošću koja je u igri usmerena na nekom cilju. Dok se igra dete je često u situaciji da se snalazi, traži nova rešenja, postane snalažljivo samim tim razvija inteligenciju.
Visoke vrednosti su socijalna osećanja, socijalni odnosi, koje razvijaju različite socijalne igre (osećaj zajednice, međusobna zavisnost, simpatije, dužnosti). Tako se u detetu već rano oblikuju pozitivne moralne osobine savlađivanje samog sebe, smisao za podređivanje zajednici, odgovornost, samostalnost, poštovanje. U igri se vaspitava i stiče hrabrost, jer mnoge igre zahtevaju i rizikovanje. Kada deca dospeju u određeno doba, postaju sama sebi dovoljna za igru.
U periodu od treće do pete godine deca se igraju igre pretvaranja, preuzimanja uloga u kojima razvijaju jezik i odnose sa drugom decom, a najviše vole igračke koje podsećaju na one pedmete koji se koriste u svakodnevnom životu, kao što su, kuhinjski pribor, alati… Tada uživaju u aktivnoj igri u prirodi, ljuljaškama, toboganima i penjalicama. Pošto se razvija logika i memorija, igraju igre pamćenja.
Igra je veoma privlačna za dete, jer ga opušta i smiruje. Sve ovo gore navedeno, potvrđuje da igra naročito u predškolsko doba ima nenadoknadivu ulogu u razvoju dečje ličnosti. Potrebno je da odrasli imaju razumevanja za dečju igru, da je podstiču, a naročito kreativnost deteta u igri.
Izvori:
Dr Emil Kamenov, "Dečja igra", Zavod za udžbenike, Beograd, 2006. godina
Časopis "Moja beba", Beograd, mart 2007. godina
Leave a Reply