“Društvo koje zaboravi kako se igra, jeste društvo koje čine sebični pojedinci ” – kaže Grej, osvrćući se na trenutnu ekonomsku krizu. Igra je, iznad svega, izraz slobode. Ona je sve samo ne obaveza, moranje. Onaj ko se igra, ne samo da to čini slobodne volje, već prihvata pravila koja nastaju kao rezultat dogovora. U tim situacijama sva deca su ravnopravna i o svemu zajedno odlučuju, što je veoma važno, moraju da poštuju prava drugih ukoliko žele da učestvuju. Zato u učestvuvonju u igri mora da postoji ravnopravnost.
Deca koja se sama međusobno igraju, ne polažu toliko na pobeđivanje koliko na međusobnu saradnju. Ali, zato prisustvo odraslih vodi dečju igru u takmičenje, a onda to nije više igra. Najvažnija društvena veština je veština usaglasiti se sa drugom decom, praviti kompromise. Deca moraju da nauče da se stave u poziciju drugih. Snažan nagon za igranjem koji postoji kod dece, nije prosta potreba za razonodom. To je nagon za preživljavanjem, jer je kroz istoriju ljudske vrste igra bila osnovni način da deca steknu veštine, vrednosti i znanja koja su im potrebna. Igra za decu je način da proniknu u realnost života i da sa njima izađu na kraj, kako fizički, tako i intelektualno i emocionalno. Posebno mesto kod dece ima humor. Koristi se da bi se prekinule svađe i oslobodila društvena napetost.
Obična, NE takmičarska igra je ključna za razvijanje osećanja za druge. Slobodne igre koje nisu organizovali odrasli, uključuje decu svih uzrasta i nema takmičarske osobine. Takođe, nema ništa zajedničko sa igranjem video igrica, gledanjem televizije ili raznim organizovanim vanškolskim dečjim aktivnostima, kao što je sport.
Piter Grej, kaže da je to jednostavno shvatiti: “Svaki put kada dodamo još jedan sat vremenu koje deca moraju da provedu u školi ili radeći domaći, svaki put kada ih prisiljavamo ili ubeđujemo da se posvete još jednoj vanškolskoj aktivnosti koju organizuju odrasli, mi im uskraćujemo mogućnost da se igraju, istražuju, razmišljaju, da osete zadovoljstva i iskušenja samostalnosti”.
Smanjenje učešća igre u detinjstvu se odražava na dečju sposobnost građenja odnosa sa ljudima kada odrastu. Igra uči decu veštini pregovaranja, rešavanja problema i oslanjanja na sebe. Problem nastaje kada se umešaju odrasli. Oni se nameću kao autoritet i zaštitnici, pa igra prerasta u tužakanje, prenemaganje, a deca se ponašaju manje odgovorno i zrelo u igri. Tako se gubi duh igre, jer igra decu uči veštini pregovaranja, rešavanja problema. Nenadzirana igra je zapravo od ključne važnosti za dečji emocionalni i socijalni razvoj. Odrasli ne bi smeli da deci uskrate ove važne lekcije svojim mešanjem, kaže Grej.
Današnja deca imaju malo prilike da se zaista igraju, bez nadzora odraslih. Ne samo da zbog toga vlada epidemija debljine i depresije kod dece, već je generacija koja odrasta bez mogućnosti da usvoji prave društvene vrednosti.
Dečija igra podrazumeva i igračke. Igračka je sve ono što može zaigrati dete, a to najčešće ne moraju biti skupe igračke za koje smo uvereni da će oduševiti klince.
Najlepše igračke su igračke koje dete pravi sa svojom porodicom – ističe Šuković-Biserčić. Ta igračka ima dvostruki efekat. Ono ne samo da učestvuje, ne samo da je dete gledalo proces njenje izrade, i uživalo u tome, davalo svoje sugestije, možda govorilo od čega bi želelo da se ta igračka napravi, nego je u celom tom procesu bitna emocija, odnosno interakcija između roditelja i dece.
- Igračka
Šta je zapravo igračka za dete?
Svakako je više od običnog predmeta. Igračka je osnova dečje igre, njen pokretač; igračka daje ideju za igru i sadržaj igri. Dete je u igri "oživljava" i svojom maštom preobražava. Nekad je partner, saigrač, ponekad i drug u usamljenosti, često i povod za druženje sa drugom decom ili sredstvo za isprobavanje sopstvenih mogućnosti.
Igračka je predmet koje se koristi u igri. Ovaj pojam se obično vezuje za decu ili kućne ljubimce, mada i odrasle osobe i životinje u prirodi ponekad koriste igračke. One mogu biti napravljene od drveta, plastike, metala i drugih materijala. Pored fabrički proizvedenih igračaka, često se u igri upotrebljavaju i predmeti sa drugom osnovnom namenom.
Igračke su važne za razvoj dece, jer se kroz igru razvija motorike, koordinacije i uče i stiču različite veštine i znanja.
Igračka je predmet koje se koristi u igri. Ovaj pojam se obično vezuje za decu ili kućne ljubimce, mada i odrasle osobe i životinje u prirodi ponekad koriste igračke. One mogu biti napravljene od drveta, plastike, metala i drugih materijala. Pored fabrički proizvedenih igračaka, često se u igri upotrebljavaju i predmeti sa drugom osnovnom namenom.
Igračke su važne za razvoj dece, jer se kroz igru razvija motorike, koordinacije i uče i stiču različite veštine i znanja.
Igračke su korišćene još u praistorijskog doba. To potvrđuju razni predmeti pronađeni tokom arheoloških iskopavanja. U današnje vreme, proizvodnja i prodaja igračaka je važan deo globalne ekonomije i to je razlog za česte kritike na račun kvaliteta dostupnih igračaka i njihove pogodnosti za razvoj dece.
Izvori:
Dr Emil Kamenov, "Dečja igra", Zavod za udžbenike, Beograd, 2006. godina
Leave a Reply