Ophrvani samoćom

 

Politika,NIT, 5.oktobar 2011.

 

 

Hans – Ulrih Vithen, direktor Instituta za kliničku psihologiju Drezdenskog univerziteta, ustanovio je sa svojim naučno-istraživačkim timom, da blizu 40 odsto stanovnika država- članica Evropske unije, zatim Švajcarske, Norveške i Islanda boluje od psihičkih bolesti! Oko 14 odsto Evropljana pati od smetnji izazvanih strahom, 7 odsto od nesanice ili teške depresije, više od 4 odsto su zavisnici od alkohola ili droge, dok se kod 5 odsto mladih (do 17 godina) manifestuje ADHS sindrom, koji je posledica genetskog nasledja ili nedovoljne socijalne brige i ljudske pažnje.

Nakon šestogodišnjeg naučno-istraživačkog rada i analiza mnogih studija i podataka, Vithen je sa svojim saradnicima došao, dakle, do rezultata o psihičkom stanju 164 miliona ljudi iz 30 evropskih zemalja. Ti rezultati mogli bi se izraziti rečima iz „Ličnih zapisa“američkog književnika Žilijena Grina (1900 – 1998): “Mi piljimo u ogromnu mračnu provaliju koja se otvara pod nama. I plašimo se.“

Prema Vithenovim rečima, psihičke bolesti su najveći izazov evropskom zdravstvenom sistemu u 21. veku!

Od ogromnog broja bolesnika, samo jedna trećina se leči. Medjutim, čak su i oni primorani da godinama čekaju na pravu terapiju, jer veliki broj lekara koristi još uvek zastarele metode u dijagnostici i terapiji. S druge strane, u mnogim zemljama nije još promenjen odnos prema psihički obolelim licima. Naime, oni se i dalje marginalizuju i stigmatiziraju. Najzad, mada ne i poslednje, prošireno neznanje o psihičkim bolestima i loša politika zdravlja umnožavaju pomenute i razne druge probleme.

Vithenovi saradnici upozoravaju da se danas psihičke bolesti često javljaju u mladjem uzrastu. Zbog toga, ukoliko izostane blagovremeno i adekvatno lečenje, posledice mogu biti sve veće, ponekad čak fatalne. Ovi stručnjaci nisu zanemarili ni troškove, koji su najvažnija „molitva“ kapitalizma: samo 2005. troškovi lečenja psihičkih bolesnika iznosili su 386 miijardi evra. Pod uslovom da su ostali isti, od tada do danas troškovi su 2 biliona i 316 milijardi evra!

Ljudi su iskusili i, u nedavnoj prošlosti, životom platili saznanje da se zviždanjem u mraku ne stvara svetlost. Tron mračnih bogova je osiguran sve dok strah ima sjajnu budućnost. I, po svemu sudeći, uvećavaće se broj ljudi koji su ophrvani osećanjem usamljenosti i beznačajnosti. Jer, od „ljudi-Ništa“, koji – kazano pesničkim jezikom – „imaju sve, Zemlju i Nebo, čak i glave dve“, uzaludno je očekivati odgovor na pitanje šta da se čini i gde je mesto za kojim čovekova duša čezne.

Internacionalni naučno-istraživački tim iz Barselone, specijalizovan za regenerativnu medicinu, objavio je vest da je pomoću nove metode uspeo prvi put da izoluje ljudske ćelije iz tkiva debelog creva i da ih laboratorijski odgaji. Imunolog i molekularni genetičar Hans Klever iz Utrehta u Holandiji i njegov kolega Petar Jung smatraju da se time otvaraju nove mogućnosti za lečenje raka debelog creva, Kronove bolesti i raznih drugih obolenja digestivnog trakta.

Iako je regenerativna medicina, relativno nova grana biomedicine, i njena mladja „sestra“, translacionalna medicina, već dosegle mnogobrojne rezultate, koji su uspešno primenjeni, „neverne Tome“ smatraju da je u njima više snova, nego što odista mogu da ispune očekivanja i nade ljudi. Jer, jednostavno kazano, ljudsko telo i organizam se razlikuju od laboratorije, odnosno „modeli“ in vitro nisu podudarni sa „modelima“ in vivo.

Evo, najzad, vesti sa američkom univerziteta u Floridi: rešena je zagonetka o različitoj dužini domalog prsta i kažiprsta na muškoj i ženskoj šaci.

Martin Kon i Žengui Ženg su eksperimentalno dokazali da je to posledica muškog i ženskog hormona, što se dogadja već u embrionalnoj fazi. Usled delovanja testosterona, domali prst je duži od kažiprsta. Kod žena je obrnuto, estrogen doprinosi da je kažiprst veći od domalog prsta.

Dužina tih prstiju je svojevrsni biomarker. Prema tome, stara izreka: „Pokaži mi svoje prste, i ja ću ti reći, ko si“ ima sada naučnu osnovu i opravdanje.