Kada sto ljudi živi u određenoj blizini i pritom im se putevi i život prepliću oko pola godine, da bi opstali moraju stvarati neraskidive socijalne veze i odnose, stvarajući atmosferu koja je i više nego dobra. Samerhil ih uslovljava na to samom činjenicom da svi predstavljaju jednake članove zajednice. Međutim, rad na neautoritativnosti i prevelika sloboda veoma lako mogu preći u anarhiju. To predstavlja veliki problem, jer je i jedan od ciljeva vaspitanja naučiti kako vladati sobom i svojim prohtevima, kako im se suprotstavljati i upravljati ih onako kako zdrav razum nalaže. To deca nisu u stanju i potreban im je vodič, autoritet koji je taj put već prošao. Autoritet ne znači strahovladu, to se ne postiže batinama i galamom, već na mudar i lep način, probuđivanjem radoznalosti kod vaspitanika i pre svega ličnim primerom. Prisila je ponekad nužna, pogotovo kod male dece, ako vidimo da nešto ide direktno na njihovu štetu.
Samerhil nema za cilj da proizvede specifične vrste mladih ljudi, ali obezbeđuje okruženje u kome deca mogu da se definišu ko su i šta žele da budu. Cela škola se zasniva na demokratskim principima. U Samerhilu deca žive u zajednici koja ih podržava i za koju su i sami odgovorni, u kojoj imaju slobodu i moć da promene život u zajednici kroz demokratski proces. Svi pojedinci kreiraju svoj sistem vrednosti zasnovanog na zajednici u kojoj žive. Problemi se razmatraju i rešavaju kroz otvorenost, demokratiju i društvene akcije. Svi članovi zajednice, odrasli i deca, bez obzira na starost, jednaki su u ovom procesu. – Samerhil, izjava o politici.
Leave a Reply