Педагошке теорије

 1. Основни педагошки трендови

Које педагошке трендове можемо препознати у двадесетом веку?

Крајем XX века нема ниједне општеприхваћене, доминирајуће и оригиналне педагошке концепције и покрета – ни када је реч о педагогији, односно о науци о васпитању, ни када је реч о васпитној пракси – по којима би крај тога века био обeлежен.

Основни трендови педагошког деловања у XX веку би се могли сврстати у

три категорије:

1) наставни дидактицизам,
2) вођење – методичке стратегије и
3) прагматички утилитаризам.

*********************************************************************

Двадесети век нам је пружио необично јасан увид о трендовима образовања на Истоку и Западу.

Видели смо да је на Западу доминирао прагматични модел профе­сионалног сепаратизма и антиинтелектуализма а на Истоку је функционисао колекти­вис­ти­чки модел образовања по поруџбини друштва.

На Западу смо имали „Спутњик шок“ а на Истоку страх од „трулог капитализма“.

Крај двадесетог века дочекали смо са више различитих цивилизација,  mеђу којима постоје значајне разлике у системима васпитања и образовања. Поређење ових система недвос­мислено показује да ће земље које почињу са организованим образовањем имати предност „раног старта“ те на крају XXI века бити доминантне и сврстати се у „владајуће“ нације за разлику од свих осталих популистичких нација. Исто тако, разлике међу цивилизацијама у сфери  образовања су драстичне.

Можемо очекивати да ће на крају XXI века неке цивилизације имати врло развијен и синхро­ни­зован ситем образовања, а да ће неке цивлизације даље заостајати.

***************************************************************

Поглед у будућност нам  говори да ће током XXI века људи имати све више слободног времена, а да ће се обавезни рад све више смањивати. То значи да би школство требало да образује младе људе, поред осталог, за продуктивно коришћење слободног времена. Ово и због тога  јер ће из слободног времена стизати све више доба­ра и услуга потребних за благостање човечанства.

*********************************************************************

Срећа или благостање човечанства у будућности ће све мање зависити од хране и новца, а све више од интер­персоналних односа које људи међусобно успостављају. У савременом друштву данаш­њице препознајемо егоизам, нетолеранцију и искључивост као доминантне друштвене односе испред подршке, сарадње и алтруизма. Да ли у школама можемо развијати ова својства младих када знамо да ће деца чим изађу из школе увидети да та својства не владају у социјалној средини?

 ПРОШИРИТЕ, ПОТВРДИТЕ ИЛИ  ОПОВРГНИТЕ ОВЕ ТВРДЊЕ

                                                                                              Проф. Биљана Вујасин

 2. Идеје, мисли, цитати (педагога):

Упутство за студенте – одаберите и допуните ову листу са најмање три цитата, мисли или изреке из научне педагошке литературе.

„Kada bi svi nastavnici shvatili da je kvalitet duhovnog procesa, a ne proizvodnja tačnih odgovora,  merilo vaspitnog razvitka, onda bi to skoro izazvalo istinsku revoluciju.“ Dž. Djui: Vaspitanje i demokratija

„U ritualu tradicionalne nastave, gdje nastavnik predaje, učenik ponavlja, nastavnik ocjenjuje a učenik odgovara, poučavanje je prije programiranje dječijih umova nego pomoć i podrška u razvijanju kreativnog i fleksibilnog mišljenja. Učenik je tako primoran da sažvaće i trulo voće uz prinudu, pri kojoj mu se ne želi objasniti čemu služi to žvakanje. Onaj ko nas je kao đake pokušavao ubijediti kako nećemo živjeti sretno ako ne budemo znali kvadrirati binom ili jednačinu sa dvije nepoznate, danas kao odrasli znamo, nije bio pošten čovjek. Ishod takve nastave je poslušnost i pokornost. Kome treba ovakvo obrazovanje?“  (Н. Сузић, Педагогија за 21. вијек))