<\/p>\n
Gotovo svakodnevno \u010dujemo da ljudi upotrebljavaju re\u010d stres, tako da nam se \u010dini da gotovo svi znaju \u0161ta je to, kako se mo\u017ee prepoznati, kako se mogu spre\u010diti ili ubla\u017eiti njegove \u0161tetne posledice. Pri tom se on neretko do\u017eivljava kao neman, koja nas u dana\u0161nje \u201estresno\u201c vreme vreba na svakom \u0107o\u0161ku. \u010cesto ljudi govore da su pod stresom, pri \u010demu pod pojmom stres podrazumevaju neke spolja\u0161nje \u010dinioce, na koje ne mogu nikako da uti\u010du. \u017dale se na stres na poslu, \u0161koli, kod ku\u0107e, na \u0161alterima, u prodavnici, banci, u saobra\u0107ajnim gu\u017evama, a u isto se vreme ose\u0107aju nemo\u0107nim da bilo \u0161ta preduzmu. <\/span><\/p>\n Me\u0111utim, bitno je da znamo da je stres ne\u0161to \u0161to je u nama. On je subjektivno reagovanje koje osoba do\u017eivljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. To je sklop emocionalnih, fizi\u010dkih, fiziolo\u0161kih reakcija i pona\u0161anja koje se javljaju kada osoba za neki doga\u0111aj proceni da je opasan ili uznemiravaju\u0107i i prevazilazi njene kapacitete no\u0161enja sa postoje\u0107om situacijom. <\/span><\/span><\/p>\n Naravno, ne treba zaboraviti da je stres u svojoj su\u0161tini veoma pozitivan deo \u010dovekove prirode. Ovakva reakcija prvenstveno ima za\u0161titnu ulogu u opasnim situacijama, kada organizam treba da bude spreman da bi se spasao. Tako\u0111e znamo i u narodu prihva\u0107eno mi\u0161ljenje da \u201eono \u0161to nas ne ubije, osna\u017ei nas\u201c. Kad se uspe\u0161no i na pravi na\u010din, izborimo sa pote\u0161ko\u0107ama, velika je verovatno\u0107a da \u0107emo iz te borbe iza\u0107i ja\u010di, iskusniji, mudriji… U skladu sa svim ovom mo\u017eemo govoriti o stresu i kao izazovu, ne\u010demu \u0161to motivi\u0161e i podsti\u010de na razvoj. <\/span><\/p>\n Ipak, kada je stanje stresa dugo, kad je optere\u0107enje veliko i na\u0161e uobi\u010dajene strategije u borbi sa problemima ne daju rezultate, to ima negativne posledice kako na psihi\u010dko, tako i na fizi\u010dko zdravlje, sposobnost, produktivnost, zadovoljstvo i kvalitet \u010dovekovog \u017eivota uop\u0161te.<\/span><\/p>\n Postoji mnogo izvora stresa. Ljudi svakodnevno do\u017eivljavaju stres u svim oblastima svog \u017eivota, u svojoj porodici, u kontaktu sa prijateljima, poznanicima, na javnim mestima, \u0161koli, fakultetu, radnom mestu… <\/span><\/p>\n Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili na\u0161oj okolini na \u0161ta reagujemo stresom. Zato mo\u017eemo da ih podelimo u dve grupe.<\/span> <\/strong><\/span><\/p>\n U \tunutra\u0161nje izvore spadaju oni koji zavise od same osobe<\/strong>. <\/span><\/p>\n Mo\u017ee se re\u0107i da su pod ve\u0107im rizikom ambiciozni ljudi koji sebi postavljaju vrlo visoke ciljeve i imaju nerealna o\u010dekivanja i od sebe, svog rada, okoline. Onda ne uspevaju da se prilagode okolnostima u kojima su, tj. stvarnosti. Rizik je najve\u0107i kod onih koji su skloni perfekcionizmu, ali i onih koji su skloni povla\u0111ivanju autoritetu, pa ne umeju da postave svoje granice.<\/span><\/p>\n Ukoliko \u010doveku njegova uloga, u bilo kojoj oblasti \u017eivota, nije u potpunosti jasna, nije mu jasno \u0161ta drugi od njega o\u010dekuju, on mo\u017ee imati utisak da mora mnogo vi\u0161e da radi kako bi razre\u0161io tu situaciju. Tada problem nezadovoljstva postignu\u0107em postaje sve ve\u0107i i ve\u0107i. <\/span><\/p>\n Problem se produbljuje ukoliko osoba ne ume da postavi prioritete, ukoliko joj je sve podjednako va\u017eno, pa vreme neracionalno tro\u0161i na nebitne stvari. Pritisak se pove\u0107ava i ako neko ne ume da napravi balans izme\u0111u razli\u010ditih oblasti \u017eivota. Na primer, posao mu postane jedini smisao \u017eivota. U isto vreme je sve nezadovoljniji, umorniji, a ose\u0107a se neuspe\u0161nije. <\/span><\/p>\n Ovaj problem zauzima jo\u0161 zna\u010dajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli posao sa svojim kolegama, uku\u0107anima, prijateljima; ukoliko nema poverenja u njih, pa ima utisak da sve mora sama. Tada ima i utisak da je i sva odgovornost njena. <\/span><\/p>\n Izvori stresa, koji spadaju u grupu spolja\u0161njih (iz okoline), mogu biti nepovoljna dru\u0161tvena, materijalna i socijalna situacija.<\/span><\/span><\/strong><\/p>\n Sa ovim mogu tesno biti povezani i izvori koji se odnose na nepostojanje adekvatnih uslova za \u017eivot i rad. U svakom slu\u010daju je verovatno\u0107a da \u010dovek do\u017eivi stres ve\u0107a ukoliko boravi ili radi u neadekvatnoj, nedovoljno zagrejanoj ili prevru\u0107oj, sku\u010denoj prostoriji, ili nema svoj kutak u kojem su ispunjeni uslovi privatnosti. <\/span><\/p>\n Tako\u0111e je veoma bitna da osoba jasno zna \u0161ta je njena uloga, zadatak, \u0161ta se od nje o\u010dekuje, za \u0161ta je ko odgovoran. <\/span><\/p>\n I naravno, neophodno je ista\u0107i zna\u010daj me\u0111uljudskih odnosa. Nije svejedno da li su prisutni stalni konflikti, sumnji\u010davost, podcenjivanje i rivalitet, da li neko trpi \u0161ikaniranja ili vlada atmosfera podr\u0161ke, poverenja i ose\u0107aj pripadnosti i me\u0111usobnog pomaganja.<\/span><\/p>\n Ipak svaki od ovih faktora ne mora nu\u017eno da prouzrokuje pojavu stresa. Me\u0111utim, \u0161to je njihov broj ve\u0107i i \u0161to izlo\u017eenost njima du\u017ee traje to je ve\u0107a verovatno\u0107a za njegovu pojavu.<\/span><\/p>\n Kakve \u0107e biti posledice zavisi\u0107e i od procene va\u017enosti i opasnosti stresora i od procene da li je mogu\u0107e ne\u0161to uraditi u vezi sa tim. Ovo je, nadalje, u skladu i sa tim kako osoba uobi\u010dajeno reaguje u sli\u010dnim situacijama i koje su karakteristike njene li\u010dnosti, ali i od toga kakve su karakteristike njene okoline (postojanje socijalne podr\u0161ke, ograni\u010denje, trajanje doga\u0111aja). <\/span><\/p>\n Znakovi stresa<\/span><\/span><\/strong> <\/span><\/p>\n Prvi pokazatelj da \u010dovekovi uobi\u010dajeni na\u010dini borbe sa stresom ne daju efekta je pojava preteranog entuzijazma. Osoba se ose\u0107a prepunom energije, ima utisak da sve mo\u017ee da uradi, idealizuje i sebe i svoju okolinu. Tada nekriti\u010dno i nerealno \u017eeli da re\u0161i sve postoje\u0107e probleme. Na ovako ne\u0161to okolina uglavnom, ne samo da ne reaguje zabrinuto\u0161\u0107u, nego to i podr\u017eava. To je radnik, supru\u017enik, dete, kom\u0161ija\u2026\u201dkakvog samo po\u017eeleti mo\u017eete\u201d. Me\u0111utim, u isto vreme, ova osoba zanemaruje sopstvene potrebe, jako dugo radi, a preska\u010de odmor i aktivnosti u kojima do\u017eivljava sopstveno zadovoljstvo. Logi\u010dno je pitanje, koliko dugo ovo mo\u017ee da traje?<\/span><\/p>\n S obzirom na to da je broj problema veliki, po\u010dinje da uo\u010dava raskorak izme\u0111u ulo\u017eenog truda i postignu\u0107a, \u0161to dovodi do prvih znakova nezadovoljstva. Veoma brzo se prelazi u fazu u kojoj su sve \u010de\u0161\u0107i razdra\u017eljivost, anksioznost, nesanica, neuobi\u010dajene aritmije, problemi sa koncentracijom, problemi sa organima za varenje. <\/span><\/p>\n Ukoliko osoba ne reaguje tako \u0161to nau\u010di kako da pomogne sebi, kako da odredi prioritete i napravi balans u svom \u017eivotu uz pomo\u0107 njoj bliskih osoba, nastupa faza stagnacije. Neophodno je sa\u010duvati energiju kako bi se kompenzovao stres. Po\u010dinje da sumnja u svoju sposobnost, kompetentnost, pa se ose\u0107a razo\u010darano i isklju\u010deno iz sredine. Emocionalno je ranjiva i povla\u010di se da bi izbegla konfliktne situacije. Ovde dolazi i do emocionalne izolacije, pa se osoba udaljava od ljudi, \u0161to dalje doprinosi do\u017eivljaju besmislenosti da se bilo \u0161ta preduzme. Osoba sve \u0107e\u0161\u0107e kasni sa izvr\u0161avanjem svojih obaveza, odla\u017ee zavr\u0161avanje zapo\u010detog posla, a odbija da prihvati nove zadatke, produ\u017eava len\u010darenje i sl. Stanje se komplikuje i pojavom fizi\u010dkih simptoma u vidu hroni\u010dnog umora, glavobolja, opadanja seksualnih \u017eelja… Ovde je ve\u0107 jako mala verovatno\u0107a da \u0107e osoba sama da prevazi\u0111e novonastalo stanje.<\/span><\/p>\n Ukoliko se ni\u0161ta ne preduzme kao poslednja faza javlja se apatija i gubitak \u017eivotnih interesovalja. Li\u010dni resursi u ovoj fazi su iscrpljeni. Osoba je depresivna. Ne postoji motivacija da se bilo \u0161ta preduzme, kako na poslu tako i u li\u010dnom \u017eivotu. Osoba je cini\u010dna i ravnodu\u0161na prema svojoj okolini, \u017eeli da pobegne kako sa posla tako i od svoje porodice i prijatelja. Smatra da nema pomo\u0107i. Ovo se odra\u017eava i na pad imuniteta, pa su sve \u010de\u0161\u0107e ozbiljne i dugotrajne posledice infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganu\u0107a, posekotine…). Sada joj je ve\u0107 neophodna veoma ozbiljna stru\u010dna pomo\u0107. <\/span><\/p>\n