{"id":1041,"date":"2011-05-16T14:03:53","date_gmt":"2011-05-16T14:03:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=1041"},"modified":"2011-05-18T19:31:16","modified_gmt":"2011-05-18T19:31:16","slug":"osnovni-pedagoski-trendovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=1041","title":{"rendered":"Osnovni pedago\u0161ki trendovi"},"content":{"rendered":"

Osnovni trendovi u XX veku<\/strong>, podeljeni u tri kategorije, ukazuju nam na pedago\u0161ko delovanje u tom periodu. Ukratku o njima mo\u017ee se re\u010di slede\u0107e, da je:<\/p>\n\n\n<\/col>\n<\/col>\n<\/colgroup>\n\n\n\n\n
Nastavni didakticizam<\/td>\nTrend u kome <\/span>je dete podre\u0111eno nastavniku i njegovoj evaluaciji. Nastava se odvija po krutom planu i programu.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Vo\u0111enje \u2013 metodi\u010dke strategije<\/td>\nOva strategija se oslanja na <\/span>pedago\u0161ko vo\u0111enje, koje ima neki cilj (polaganje prijemnog ispita i sl.). U njoj jedan nastavnik radi sa jednim u\u010denikom ili sa vi\u0161e njih. <\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Pragmati\u010dki utilitarizam<\/td>\nIli prakti\u010dno-korisno u\u010denje<\/span>. Nastavni kadar ima malo pedago\u0161kog znanja i improvizuju vlastite metode koje kopiraju iz arhai\u010dkog se\u0107anja na vlastite nastavne uzore. Ovaj pravac je prepoznat kao antiintelektualizam.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Mo\u017eemo videti da su nau\u010dna dostignu\u0107a iz pedagogije u XX veku, bila deleko manja od o\u010dekivanog, ali i pored toga, postavljena je solidna osnova za slede\u0107i \u2013 novi korak u njenom razvoju. Ovi navedeni trendovi pedago\u0161kog delovanja, mogu biti dobri pokreta\u0107i za dalje napredovanje. Razumljivo, sve to pod uslovom da se prevazi\u0111u njihove slabosti, koje su dovele do toga da se pedagogija sporije razvijala od drugih humanih nauka u XX veku.(Potkonjak, N. 2003)<\/p>\n

———————————————————————————————————————–<\/p>\n

Iako postoje zna\u010dajne razlike u sistemima vaspitanja i obrazovanja <\/strong>kod Isto\u010dne i Zapade pedagogije, prime\u0107uje se te\u017enja, da se putem globalizacije, ove dve pedago\u0161ki suprotne strane obrazovanja, u skorije vreme i pomire. Na to nam ukazuje i rast globalnog informati\u010dkog dru\u0161tva, koji nam pru\u017ea sredstvo za dostizanje dru\u0161tva znanja. Kakvo je to dru\u0161tvo znanja?<\/p>\n

U dru\u0161tvima znanja svako mora da bude u mogu\u0107nosti da se sa lako\u0107om kre\u0107e kroz obilje informacija, da ima razvijene sposobnosti kriti\u010dkog mi\u0161ljenja kako bi razlikovao \u201ekorisne\u201c od \u201ebeskorisnih\u201c informacija, jer tek smisleno usvajanje informacija u procesima u\u010denja i primene, omogu\u0107ava da informacija postane znanje. Prem tome, mo\u017eemo zaklju\u010diti, da \u0107e znanje u vremenu koji sledi, biti jedan od glavnih kapitala pojedinca i nacije \u2013 dr\u017eave (Milutinovi\u0107, J. 2008).<\/p>\n

A to, da li \u0107e neke civilizacije posti\u0107i sinhronizovanije sisteme obrazovanje ili zaostajati, zavisi \u0107e, ba\u0161 kao i u pro\u0161losti, od onih koji upravljaju znanjem tj. od njihove socijalne vizije koja sa jedne strane, mo\u017ee da obuhvata: pluralizam, socijalno uklju\u010divanje, solidarnost i participaciju, a sa druge: nejednakost, dru\u0161tveno isklju\u010divanje i socijalne konflikte. Krajnji rezultat, napredovanje ili zaostajanje, pokazat \u0107e, koji je od te dve strane vode\u0107a u na\u0161em dru\u0161tvenom sistemu.<\/p>\n

———————————————————————————————————————–<\/span><\/p>\n

Slobodno vreme <\/strong><\/span>je veoma slo\u017eena dru\u0161tvena pojava i rasprostranjena je u vi\u0161e istra\u017eiva\u010dkih podru\u010dja razli\u010ditih nauka (filozofija, sociologija, psihologija…). Sredinom dvadesetog veka otpo\u010deo je proces konstituisanja jedne nove pedago\u0161ke nau\u010dne discipline pod nazivom <\/span>pedagogija slobodnog vremena. <\/em><\/span>Slede\u0107om definicijom mo\u017eemo odrediti da je ona ta: \u201ekoja prou\u010dava zakonitosti procesa vaspitanja (samovaspitanja) u slobodnom vremenu, kao i zakonitosti procesa vaspitanja ( samovaspitanja) za kori\u0161\u0107enje slobodnog vremena\u201c. (Grandi\u0107, Leti\u0107 2008)<\/span><\/p>\n

Iz navedene definicije izilazi, da se njen predmet prou\u010davanja sastoji iz dve bitne komponente:<\/span><\/p>\n

    \n
  1. vaspitanje <\/span>u <\/strong><\/span>slobodnom vremenu<\/span><\/li>\n
  2. vaspitanje <\/span>za<\/strong><\/span> slobodno vreme.<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    Otuda je \u0161kola dobila jedan novi zadatak: vaspitanje <\/span>za<\/strong><\/span> slobodno vreme, u kome \u0107e mladi ljudi da se obrazuju za produktivno kori\u0161\u0107enje slobodnog vremena.<\/span><\/p>\n

    Tragaju\u0107i za odgovorima na pitanja slobodnog vremena, u pedagogiji je nastala i subjektivisti\u010dka koncepija slobodnog vremena, prema kojoj odlu\u010duju\u0107i uticaj na kori\u0161\u0107enje slobodnog vremena nema njegov obim, ve\u0107 subjekt (li\u010dnost) koji koristi to vreme. Prema tome, slobodno vreme mo\u017ee biti vrlo va\u017ean faktor svestranog razvoja \u010doveka, koji \u0107e pojedincu omogu\u0107iti da postane ono \u0161to \u201etreba\u201c ili \u0161to \u201eho\u0107e\u201c da bude, da bi kona\u010dno, prestao da bude ono \u0161to \u201emora\u201c biti. To je istovremeno put do svestranog \u010doveka koji \u0107e uspeti da se najvi\u0161e potvrdi u onome \u0161to je njegova su\u0161tina i njegova kreativnost..(Brankovi\u0107, Ili\u0107 2003).<\/span><\/p>\n

    ———————————————————————————————————————–<\/span><\/p>\n

    Komformizam ili protiv struje!<\/strong><\/p>\n

    \u010cinjenica je da neki ljudi danas smatraju normalnim odre\u0111ene na\u010dine pona\u0161anja koji su u pro\u0161losti smatrani nemoralnim, to ne zna\u010di da je do\u0161lo do promene moralnog zakona, ve\u0107 suprotno potvr\u0111uje da je na\u0161e dru\u0161tvo izgubilo ose\u0107aj za pravi moralni zakon. Mediji, kao i \u0161irenje odre\u0111ane kulture, u \u010dovekovu svest su na jedan perfidan na\u010din, usadili stil \u017eivota, koji je sve dalji od normalnog. Tome se nadodala i rastu\u0107a svest o slobodi pojedinaca, \u0161to se tuma\u010di na taj na\u010din da dovodi do odbacivanja bilo kakvog autoriteta. Jedino je tako mogu\u0107e objasniti kako to da su mnoge osobe prihvatile na\u010din \u017eivljenja koji bismo mogli definisati kao \u201e svi tako \u010dine\u201c, koji se zasniva na li\u010dnoj koristi i netoleranciji.<\/p>\n

    Ova vrlo negativna pojava govori u prilog tome, da je u \u0161kolama potrebno i neophodno razvijati pozitivna svojstva kao \u0161to su podr\u0161ka, saradnja i altruizam. \u0160kola kao poslednje uto\u010di\u0161te ne sme odustati od nastojanja da vaspita omladinu.Ali ne smemo se zadovoljiti samo prou\u010davanjem tih svojstava, ve\u0107 je potrebno i primenjivati ih u svakodnevnom \u017eivotu, kako bi to preraslo u stil \u017eivota svakog pojedinca.<\/p>\n

    ———————————————————————————————————————-<\/p>\n

    LITERATURA:<\/span><\/p>\n

      \n
    1. Brankovi\u0107, D., Ili\u0107, M. (2003), <\/span>Osnovi pedagogije<\/em><\/span>, Banja Luka: Comesgrafika.<\/span><\/li>\n
    2. Grandi\u0107, R., Leti\u0107, M. (2008), <\/span>Prilozi pedagogiji slobodnog vremena,<\/em><\/span> Novi Sad: Savez pedago\u0161kih dru\u0161tava Vojvodine.<\/span><\/li>\n
    3. Milutinovi\u0107, J. (2008), <\/span>Ciljevi obrazovanja i u\u010denja u svetlu dominantnih teorija vaspitanja XX veka, <\/em><\/span>Novi Sad: Savez pedago\u0161kih dru\u0161tava Vojvodine.<\/span><\/li>\n
    4. \n

      Potkonjak, N. (2003), <\/span>XX vek: ni \u201evek deteta\u201c ni vek pedagogije. Ima nade…XXI vek<\/em><\/span>,Novi Sad: Savez pedago\u0161kih dru\u0161tava Vojvodine.<\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Osnovni trendovi u XX veku, podeljeni u tri kategorije, ukazuju nam na pedago\u0161ko delovanje u tom periodu… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[138,34,137,5,4],"tags":[146,427,147],"class_list":["post-1041","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-b-vujasin","category-g-kalman-kis","category-pedagoske-teorije","category-predmeti","category-studenti","tag-didakticizam","tag-pedagogija","tag-utilitarizam","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1041","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1041"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1041\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1196,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1041\/revisions\/1196"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1041"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1041"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1041"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}