{"id":1046,"date":"2011-05-16T10:32:04","date_gmt":"2011-05-16T10:32:04","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=1046"},"modified":"2011-05-29T21:03:46","modified_gmt":"2011-05-29T21:03:46","slug":"rana-identifikacija-darovitih-motorni-razvoj-i-razvoj-govora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=1046","title":{"rendered":"Rana identifikacija darovitih (motorni razvoj i razvoj govora)"},"content":{"rendered":"

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Vi\u0161a \u0161kola za obrazovanje vaspita\u010da i Nastavno odeljenje u\u010diteljskog fakulteta iz Beograda, tako\u0111e u Vr\u0161cu, anga\u017eovali su se na ostvarivanju zadatka projekta fundamentalnog istra\u017eivanja pod naslovom \u201ePROJECT FOR AN EARLY<\/strong> IDENTIFICATION OF GIFTED PUPILS\u201c<\/strong><\/span>– \u201eHUERTA DEL REY\u201c-<\/span><\/strong> Center specialized in the study of giftedness- Spain.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Predlog <\/span>da se na\u0161e institucije uklju\u010de u ovaj projekat potekao je iz Instituta za pedago\u0161ka istra\u017eivanja iz Beograda.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

MOTORNI RAZVOJ<\/span><\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Puzanje<\/strong> se ne smatra neophodnom fazom kroz koju prolazi maturacija u hodu ka prvom koraku. Kod posmatranih se upravo tako i javljalo, kod nekih pre prvog koraka, a kod drugih i posle ove ve\u0161tine. Kod neke dece se nije ni javljalo(oko 100 slu\u010dajeva). Puzanje se nagove\u0161tava ve\u0107 u \u010detvrtom mesecu, da bi se vrhunac manifestovao izme\u0111u sedmog i devetog meseca. Puzanje ne usporava pojavu uspravnog hoda, ono ga samo zamenjuje.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Hodanje<\/strong>, koje ima izuzetaan zna\u010daj za celokupan kasniji razvoj \u010doveka ima u osnovi sazrevanje, te je ovo uzrok homogenosti koja je karakteristi\u010dna za distribuciju ove motorne radnje. Prose\u010dna vrednost vremena kada posmatrani prohodaju je oko 12 meseci.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>U ve\u0107ini kultura mala pa\u017enja pridaje se vremenu u kome dete prohoda. Ideja o trudu, potrebnom da se potpomogne detetov motorni razvoj smatra se zapadnja\u010dkom novotarijom. Ta ideja temelji se na dvema pretpostavkama prihva\u0107enim u savremenim kulturama Zapada. Prva od njih ima su\u0161tinu u tvrdnji da motori\u010dko iskustvo u periodu odoj\u010deta vodi ranijoj motori\u010dkoj razvijenosti; druga smatra da se razvojna postignu\u0107a ne mogu izgubiti, nego vremenom akumuliraju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Eksperimentalne studije kod velikih grupa beba pokazale su da prose\u010dno vreme kad beba mo\u017ee da hoda uz pridr\u017eavanje iznosi oko godinu dana. Sa 14 meseci dve tre\u0107ine beba ve\u0107 hoda bez pridr\u017eavanja, a sa 18 meseci prose\u010dna beba ve\u0107 hoda kao odrasli.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Ideja o koristi koja nastaje prisustvom odraslog koji podu\u010dava dete je prihva\u0107ena u ve\u0107ini civilizovanih dru\u0161tava. Tako i pedijatri u svojim bele\u0161kama kada govore o stupnjevima razvoja na kojima se deca nalaze, \u010desto koriste izraze \u201esedi uz pomo\u0107, stoji uz pomo\u0107, hoda uz pomo\u0107…\u201c.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Se\u010denje makazama<\/strong> se kao motorna ve\u0161tina distribuira na posmatranom uzorku skoro normalno. Prose\u010dno vreme ovladavanja ovom aktivno\u0161\u0107u je oko tre\u0107e godine (oko tre\u0107ina dece u ovom periodu uspeva u ovome). <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Nije lako odrediti kolika je uloga onoga koji podu\u010dava u u\u010denju motornih ve\u0161tina. S jedne strane, ukoliko ne postoji prilika da se odre\u0111ena ve\u0161tina nau\u010di, tada se ona ne mo\u017ee nau\u010diti, a sa druge strane, postojanje same prilike \u0107e \u010desto dovoditi do sticanja ve\u0161tine, \u010dak i kada nema formalnog u\u010denja. Mada se mnoge ve\u0161tine sti\u010du- slu\u010dajem, ipak je tek proces formalnog podu\u010davanja ono \u0161to pru\u017ea\u00a0 <\/span>osnovni podsticaj na\u0161em u\u010denju; on uti\u010de kako na to koje vrste ve\u0161tina \u0107e biti nau\u010dene, i na to u kojoj \u0107e meri biti nau\u010dene.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Razvoj formiranja slova<\/strong> ima slede\u0107i hodogram:<\/span><\/span><\/span><\/p>\n