\u017dan \u017dak Ruso<\/p>\n
,,Mi ne razumemo na\u0161u decu i \u0161to se vi\u0161e dr\u017eimo pogre\u0161nih ideja koje gajimo o njima, to vi\u0161e lutamo.“<\/p>\n
,,Svak napreduje slabije ili ja\u010de prema svojim prirodnim sposobnostima, prema svojim sklonostima, prema svojim potrebama, prema svome talentu, prema svojoj revnosti u radu i prema prilikama koje mu se pru\u017eaju da se obrazuje“.<\/p>\n
Imanuel Kant<\/p>\n
-Detetu, od najranijeg detinjstva, treba dati potpunu slobodu, osim tamo gde bi ona \u0161tetila;<\/p>\n
-Treba mu pokazati da svoje ciljeve mo\u017ee posti\u0107i samo ako dopusti da ih i drugi ostvaruju, a to zna\u010di da sloboda jednog \u010doveka ne sme ugro\u017eavati slobodu drugih ljudi.<\/p>\n
-Treba detetu pokazati da ga disciplina vodi njegovoj sopstvenoj slobodi, da se na taj na\u010din ono kultivira, kako bi jednom moglo da bude slobodan, tj. nezavistan \u010dovek od drugih ljudi.<\/p>\n
Isidora Sekuli\u0107<\/p>\n
„\u017dalosna je slika dana\u0161njeg dru\u0161tva, a bedna su deca moderne civilizacije i dana\u0161njeg rahiti\u010dnog vaspitanja. Glavni tipovi su nervozno telo uz praznu glavu sa mnogo egzemplara imu\u0107nog \u017eenskinja i tipova nervoznog tela uz praznu glavu koji se u nebrojanim varijantama ponavljaju“.<\/p>\n
Elena Kej<\/p>\n
„\u010covek najpre mora biti individua da bi mogao biti \u017eiva \u0107elija koja sudeluje u gradnji \u017eivih oblika celine. Prema tome da bi se promenilo na\u0161e dru\u0161tvo treba najpre majke da na nov na\u010din vaspitavaju mladi nara\u0161taj. Tek kada se stvori savr\u0161en pojedina\u010dni \u010dovek, kada zavlada svest toga \u010doveka, bi\u0107e mogu\u0107e stvoriti novo dru\u0161tvo. U tome vaspitanje i \u017eene kao majke i vaspita\u010dice ima presudnu ulogu.“<\/p>\n
„Najve\u0107a je zabluda vaspita\u010deva uprkos svega novog govora o individualnosti deteta-\u0161to sa njim postupa po apstraktnom pojmu \u017edjete. Dete je uvek konkretno i individua za sebe. Tako mu vaspita\u010d mora i prilaziti. Treba ja\u010dati detinju odva\u017enost da postane individualni \u010dovek. Ne smeju se deca ni na koji na\u010din dresirati da budu ista. Treba ih pustiti da se razlikuju od drugih“<\/p>\n
„Gu\u0161iti de\u010dji prirodu ne samo da nije vaspitanje, ve\u0107 je pedago\u0161ki zlo\u010din. Tek kada se to shvati onda \u0107e vaspitanje postati nauka, ve\u0161tina. Vaspitanje se mo\u017ee odvijati samo u lepom svetu,\u00a0 lepom u spolja\u0161njem i unutra\u0161njem smislu u kome \u0107e dete da raste, pustiti ga da se u njemu slobodno kre\u0107e sve dok ne dirne u naprikosnovenu granicu prava drugih Deca gre\u0161e, ali ne treba sve gre\u0161ke odmah\u00a0videti i popravljati. Daleko je bolje da vaspita\u010d upravi svoju pa\u017enju na obrazovanje okoline, u kojoj dete raste i na vaspitanje koje \u010dovek sam sebi daje-to je ve\u0161tina prirodnog vaspitanja.“<\/p>\n
LITERATURA:<\/p>\n
1. Potkonjak M.\u00a0N., (2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade…\u00a0XXI vek Novi Sad, Savez pedago\u0161kih dru\u0161tava Vojvodine.<\/p>\n
2.\u017divkovi\u0107 S. D., Petrovi\u0107 R. (2008): Filozofija vaspitanja i obrazovanja Vr\u0161ac, Visoka \u0161kola strukovnih studija za obrazovanje vaspita\u010da.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017dan \u017dak Ruso<\/p>\n
,,Mi ne razumemo na\u0161u decu i \u0161to se vi\u0161e dr\u017eimo pogre\u0161nih ideja koje gajimo o njima, to vi\u0161e lutamo.“<\/p>\n
,,Svak napreduje slabije ili ja\u010de prema svojim prirodnim sposobnostima, prema svojim sklonostima, prema svojim potrebama, prema svome talentu, prema svojoj revnosti u radu i prema prilikama koje mu se pru\u017eaju da se obrazuje“.<\/p>\n
. . . <\/p>\n","protected":false},"author":29,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[138,198,139,137,6],"tags":[427],"class_list":["post-1480","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-b-vujasin","category-n-stojanovic","category-pedagogija","category-pedagoske-teorije","category-teme","tag-pedagogija","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1480","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/29"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1480"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1480\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1515,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1480\/revisions\/1515"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}