Za ovakvo stanje zna\u010dajna je i \u010dinjenica \u0161to je kreativnost kao fenomen vrlo slo\u017een za istra\u017eivanje. Kreativnost predstavlja ne\u0161to \u0161to je novo, druga\u010dije, neuobi\u010dajeno, raznovrsno i \u0161to se, u razli\u010ditim stepenima, razlikuje od postoje\u0107eg, od o\u010dekivanog. Upravo to predstavlja glavnu te\u0161ko\u0107u u procenjivanju kreativnosti i izmi\u010de normiranju (normama) koje se primenjuju u proceni intelektualnih sposobnosti. Iz tih razloga, rezultati koji su se dobijali u najve\u0107em broju istra\u017eivanja su heterogeni, pa \u010dak i protivre\u010dni.<\/p>\n
Ovaj \u010dlanak \u0107e se pre svega baviti odnosom izme\u0111u intelektualnih sposobnosti (inteligencije) i kreativnosti.<\/p>\n
Prvi rezultati (na uzorku od 1528 ispitanika kalifornijske dece, prose\u010dnog uzrasta od 11 godina, i prose\u010dnog postignu\u0107a 151) pokazali su superiornost ove grupe nadarene dece u odnosu na razli\u010dite grupe sa kojima su pore\u0111eni i to prema svim registrovanim karakteristikama. Visoko inteligentna deca superiorna su i u pogledu fizi\u010dkog zdravlja i konstitucije, emocionalne stabilnosti i socijalne zrelost, imaju \u0161ira i raznovrsnija interesovanja, a po \u0161kolskom znanju su bar 2-3 godine ispred svojih vr\u0161njaka. S malim brojem izuzetaka, pokazalo se da odrastaju u izuzetno inteligentne i uspe\u0161ne osobe. Naime, studija je ukazala na postojanost inteligencije (merene testovima) i pokazala je vezu izme\u0111u izuzetno visoke inteligencije u detinjstvu, s jedne strane, i visoke inteligencije i uspe\u0161nosti u odraslom dobu (izra\u017eene \u0161kolskim\/akademskim uspehom, profesionalnim uspehom, adaptirano\u0161\u0107u, poseduju ve\u0107u emocionalnu samokontrolu, imaju ve\u0107e samopuzdanje, istrajniji su i usmereniji ka cilju, imaju solidno fizi\u010dko zdravlje itd.)<\/p>\n Ova studija je otvorila mnoga zna\u010dajna pitanja koja se ti\u010du: odnosa visoke inteligencije i stvarala\u0161tva, kao i na zna\u010daj nekognitivnih faktora za razvijanje i ispoljavanje (visokih) sposobnosti, pre svega motivacije odnosno motiva postignu\u0107a i self-koncepta. Tako\u0111e, podstakla je i mnoga druga istra\u017eivanja o zna\u010daju nekognitivnih faktora za uspe\u0161nost i visoka postignu\u0107a.<\/p>\n Gilford<\/a> i njegovi saradnici su smatrali da treba i\u0107i dalje od granice IQ ako se \u017eeli prou\u010davati oblast kreativnosti. On je dao dokaze koji su u stanju da procene druga svojstva u kojima se budi kreativna inteligencija. <\/a>Gilford je utvrdio dva bitna faktora kreativnosti, a to su fluentnost i fleksibilnost, od kojih svaka sadr\u017ei vi\u0161e aspekata. (Fluentnost je sposobnost da se daju razli\u010dita re\u0161enja na ponu\u0111ene zadatke; fleksibilnost je lako\u0107a u nala\u017eenju razli\u010ditih odgovora, re\u0161enja i razlikuje se od pojedinca do pojedinca). Daljim istra\u017eivanjem, on je zaklju\u010dio da postoje dva oblika mi\u0161ljenja, konvergentno i divergentno. Konvergentno mi\u0161ljenje je ono koje mudro napreduje i koje se orijenti\u0161e ka o\u010dekivanim odgovorima i predstalvja inteligenciju logi\u010dkog tipa. Nasuprot ovom, divergentno mi\u0161ljenje ide u vi\u0161e pravaca u tra\u017eenju novih re\u0161enja nalaze\u0107i neo\u010dekivane odgovore, ponekad i rizike, a to je ono \u0161to karakteri\u0161e kreativnost. Prema shvatanju Gilfordove grupe, kreativne mogu\u0107nosti su sastavljene od mnogih komponenata a njihova kompozicija zavisi od toga gde se one nalaze. Tako\u0111e, on je polazio od pretpostavke da je odnos izme\u0111u inteligencije i kreativnosti nizak, i to kreativnosti koja je predstavljena merom divergentnog mi\u0161ljenja.<\/p>\n Zna\u010dajna istra\u017eivanja u oblasti kreativnosti obavili su Gecels i D\u017eekson. Za grupu koja je ispitana, IQ je bio 132 sa standardnom devijacijom 15. Svi u\u010denici (292 de\u010daka i 241 devoj\u010dica) bili su ispitani jednim od tri testa inteligencije. Testovi kreativnosti su sadr\u017eali mogu\u0107nosti da se upotrebe verbalni i numeri\u010dki sistemi simbola, kao i odnosi predmeta u prostoru: 1. asocijacije re\u010di; 2. upotreba stvari; 3. skrivalice (sposobnost da se prona\u0111u skrivene geometrijske figure u okviru kompleksnih oblika); 4. \u010detiri pri\u010de u kojima nedostaju zadnji redovi i subjekt treba da sastavi tri razli\u010dita zavr\u0161etka za svaku pri\u010du; a) moralisti\u010dki; b) \u0161aljiv; c) \u017ealostan; 5. sastavljanje problema. U\u010denici su bili grupisani u slede\u0107e dve grupe: 1. visoko kreativna grupa (srednja IQ 150) i 2. visoko inteligentna grupa (srednji IQ 150).<\/p>\n Ova ispitivanja su pokazala da su svih pet testova kreativnosti zna\u010dajno povezani sa IQ de\u010daka i \u010detiri od pet testova kreativnosti zna\u010dajno povezani sa IQ devoj\u010dica. Pored toga, na osnovu brojnih podataka autori su zaklju\u010dili da u\u010denici visokih sposobnosti pokazuju tendenciju u korist \u201ekonvergentnog\u201c na\u010dina mi\u0161ljenja, a visoko kreativni, u korist \u201edivergentnog\u201c na\u010dina mi\u0161ljenja.<\/p>\n Rezultati nekih studija ukazuju na to da su inteligencija i kreativnost tesno povezani, tj. da su visoko inteligentni u\u010denici, naj\u010de\u0161\u0107e i visoko kreativni.<\/p>\n Razvoj de\u010djeg stvarala\u0161tva prou\u010davala je Sandra Marjanovi\u0107 (1965) na uzorku od 258 u\u010denika V-VIII razreda osnovne \u0161kole (10-14 godina). Ona je utvrdila da je procenat zajedni\u010dkih \u010dinilaca u re\u0161avanju zadataka na testu op\u0161tih sposobnosti i testovima kreativnosti 15,21%. Ona je utvrdila da samo mali broj sposobnosti u\u010destvuje i u stvarala\u010dkim sposobnostima. Njen zaklju\u010dak glasi: inteligencija i stvarala\u0161tvo su dve relativno nezavisne dimenzije, koje su malo ili umereno me\u0111usobno povezane.<\/p>\n Za one koji se bave vaspitanjem dece i mladih (vaspita\u010de, u\u010ditelje i dr.), zna\u010dajan je nalaz Smita. U ovom istra\u017eivanju su prou\u010davani sredinski faktori koji su povezani kreativnom produkcijom dece razli\u010ditih socio-ekonomskih nivoa. Uzorak su \u010dinili 395 crne i 244 bele dece, u\u010denika V razreda. U istra\u017eivanju su bili upotrebljeni razli\u010diti instrumenti. Nalazi Smita ukazuju na zna\u010dajne razlike u kreativnom mi\u0161ljenju a koje su povezane sa socio-ekonomskim uslovima u\u010denika. Smit je tvrdio da su u\u010denici vi\u0161eg nivoa pokazali bolje rezultate u verbalnoj oblasti, a u\u010denici ni\u017eeg socio-ekonomskog nivoa u neverbalnoj. Ovi nalazi o\u010digledno upu\u0107uju na opreznost kada se razmatra i procenjuje kreativnost dece iz razli\u010ditih socio-ekonomskih uslova (sredina).<\/p>\n Izneseni i brojni drugi nalazi i podaci o odnosu inteligencije i kreativnosti su razli\u010diti i heterogeni. Ipak, mi\u0161ljenje koje preovladava jeste da postoji pozitivna, ali niska korelacija me\u0111u njima. Ispitivanja su, tako\u0111e, pokazala da su za utvr\u0111ivanje odnosa inteligencije i kreativnosti od zna\u010daja vrste zadataka i njihova struktura.<\/p>\n Za one koji rade s decom nije glavno pitanje da li je i koliko kreativnost povezana sa inteligencijom, ve\u0107 kako prepoznati kreativne pojedince, kako podr\u017eati i dalje razvijati ovo dragoceno \u010dovekovo svojstvo. Pri tome se mora imati u vidu da se kreativnost manifestuje u vrlo razli\u010ditim oblastima: verbalnoj, likovnoj, muzi\u010dkoj, telesno-kinesteti\u010dkoj, tehni\u010dkoj, socijalnim spretnostima i vo\u0111stvu itd. Stoga je va\u017eno da se obezbedi klima, atmosfera u kojoj se kod dece neguje i podr\u017eava spontanost, radoznalost, sloboda manifestovanja razli\u010ditih kreativnih potencijala, podr\u0161ka u traganju za druga\u010dijim putevima i razli\u010ditim novim prilazima u tra\u017eenju re\u0161enja. To podrazumeva pravo da se u tim traganjima i manifestovanju ideja bude razli\u010dit u odnosu na druge. Sve to mo\u017ee da doprinese da kreativni pojedinci budu uvereni da su prihva\u0107eni i cenjeni od svoje okoline (vr\u0161njaka, nastavnika, roditelja i drugih). To je onaj put koji \u0107e dovesti do bogatstva raznovrsnosti za koje su sposobni ljudi i ljudska priroda.<\/p>\n <\/p>\n Izvori:<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2011\/05\/Terman.jpg\")
<\/a>Od prvih poku\u0161aja da se prona\u0111e i ustanovi neka \u201e\u010dvrsta\u201d mera inteligencije nalik konstantama u drugim naukama, postoji trend u psiholo\u0161koj nauci da se intelektualna nadarenost povezuje sa visokim IQ-om ostvarenim na testovima. Temelje ovakvog shvatanja postavio je Terman<\/a> daju\u0107i prvu statisti\u010dku definiciju nadarenosti. Tako se po\u010detak sistematskog bavljenja nadarenima vezuje za Termanovu longitudinalnu studiju zapo\u010detu 20-tih godina XX veka, koja jo\u0161 uvek traje.<\/p>\n