<\/p>\n
\u0160ta je kriza?<\/span><\/span><\/strong><\/p>\n Mo\u017eda najadekvatnija definicija krize jeste ona koju je dao Kaplan, a koja glasi da je <\/span>kriza kratka psihi\u010dka pometnja koja se s vremena na vreme doga\u0111a osobama koje se bore sa \u017eivotnim problemima koji u tom trenutku prevazilaze njihove kapacitete. Kriza je stanje nesklada izme\u0111u pritiska koje stvaraju spolja\u0161nji ili unutra\u0161nji zahtevi i trenutne mogu\u0107nosti osobe da na te zahteve adekvatno odgovori.<\/em><\/span> U stanju krize dotada\u0161nji na\u010dini za prevazila\u017eenje i suo\u010davanja sa odre\u0111enim \u017eivotnim situacijama prestaju da budu dovoljno uspe\u0161ni, pa je zato potrebno tragati za novim mehanizmima prilago\u0111avanja koji bi bili adekvatniji datoj situaciji. Kriza je stanje nesklada izme\u0111u pritiska koje stvaraju spolja\u0161nji ili unutra\u0161nji zahtevi i trenutne mogu\u0107nosti osobe da na te zahteve adekvatno odgovori.<\/span><\/span><\/p>\n Pojam krize podrazumeva naglasak na subjektivnoj interpretaciji doga\u0111aja, zna\u010denju koje se daje \u017eivotnom doga\u0111aju. Do krize dovode samo one promene koje sama jedinka procenjuje kao prete\u0107e i ugro\u017eavaju\u0107e. Na kognitivnom planu, kriza se ispoljava kroz poreme\u0107aj ego funkcija, intelektualnu neefikasnost, poreme\u0107aje koncentracije i rasu\u0111ivanja. Na emotivnom planu se javlja primarni strah od napu\u0161tenosti i bespomo\u0107nosti koji delom mo\u017ee da naru\u0161i ose\u0107aj samopo\u0161tovanja i vere u sebe, kao i separacioni, strah od odvajanja i gubitka realnosti. Na planu pona\u0161anja \u010dovek ispoljava stanje krize kroz motoriku, govor, poreme\u0107aje spavanja i seksualnog nagona kao i apetita. Kriza se kao op\u0161ti poreme\u0107aj na\u010dina funkcionisanja pojavljuje na kognitivnom,emotivnom planu i na planu pona\u0161anja.<\/span><\/span><\/p>\n Mogu se razlikovati \u010detiri stepena u razvoju krize: <\/span><\/span><\/p>\n – Osoba prvo poku\u0161ava da razre\u0161i kriznu situaciju koriste\u0107i ranije nau\u010dene na\u010dine ovladavanja problemima.<\/span><\/span><\/p>\n – Ako ovo ne dovede do uspeha javlja se anksioznost, ose\u0107aj bespomo\u0107nosti, dolazi do poreme\u0107aja intelektualnih funkcija i opsednutosti problemom.<\/span><\/span><\/p>\n – U slede\u0107oj fazi javlja se poku\u0161aj novog na\u010dina prila\u017eenja problemu. Modifikuju se na\u010dini re\u0161avanja problema ili se sam problem redefini\u0161e, ali s obzirom da u dotada\u0161njem iskustvu jedinke ne postoje ve\u0107 kori\u0161\u0107eni, adekvatni mehanizmi prevladavanja, ponekad se pribegava i re\u0161avanju putem poku\u0161aja i pogre\u0161aka. Traganje za ovim mehanizmima i testiranje njihove efikasnosti, prema uobi\u010dajenom shvatanju krize, ne bi trebalo da traje du\u017ee od 6 nedelja, nakon kojih bi trebalo da je unutra\u0161nja ravnote\u017ea ponovo uspostavljena<\/span><\/span><\/p>\n – Ukoliko ova faza ne dovede do zadovoljavaju\u0107ih rezultata , dolazi do porasta tenzije do ta\u010dke sloma. U tom smislu, svaka \u017eivotna kriza je prekretnica izme\u0111u zdravlja i bolesti, razvoja i regresije u razvoju.<\/span><\/span><\/p>\n Ponovno uspostavljena ravnote\u017ea mo\u017ee imati tri vida:<\/span><\/span><\/p>\n – Ona mo\u017ee da se zavr\u0161i begom u bolest, tj. da se manifestuje kroz neuroti\u010dno ili psihoti\u010dno stanje pojedinca, pa se tada govori o patolo\u0161kom na\u010dinu prevladavanja.<\/span><\/span><\/p>\n – Druga mogu\u0107nost je povratak na raniji nivo funkcionisanja, dakle upotreba regresivnih mehanizama prevladavanja.<\/span><\/span><\/p>\n – Uspostavljena ravnote\u017ea tako\u0111e mo\u017ee da predstavlja bolju integrisanost i ve\u0107u zrelost onda kad se dogodi kreativni skok.<\/span><\/span><\/p>\n Svaka \u017eivotna kriza je prekretnica izme\u0111u zdravlja i bolesti, razvoja i regresije u razvoju. <\/span><\/span><\/p>\n Na\u010din prevladavanja krize je pokazatelj op\u0161teg psihi\u010dkog stanja pojedinca, ali zavisi od nekoliko bitnih faktora:<\/span><\/span><\/p>\n U prevladavanju kriza lak\u0161e se snalaze oni pojedinci koji su fizi\u010dki zdravi, energi\u010dni, imaju pozitivna uverenja i optimizam.<\/span><\/span><\/p>\n Tako\u0111e, sociokulturni faktori imaju va\u017enu ulogu, pa tako, komunikativni, dru\u0161tveni ljudi, oni koji imaju podr\u0161ku bliskih osoba, odgovaraju\u0107e materijalne mogu\u0107nosti i znanja o su\u0161tini procesa kriznog prevladavanja, imaju ve\u0107e \u0161anse da se uspe\u0161no izbore sa krizom.<\/span><\/span><\/p>\n Od bitnog je zna\u010daja i postojanje adekvatne preventivno terapijske pomo\u0107i u krizi koja obuhvata pravovremeno detektovanje krize, ubla\u017eavanje dramati\u010dnih simptoma medikamentima, ali samo ako je tako ne\u0161to neophodno, zatim, pru\u017eanje kratkotrajne, intenzivne psihoterapijske intervencije koja se fokusira na proces razre\u0161avanja krize.<\/span><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kriza i srodni pojmovi<\/span><\/span><\/span><\/strong> <\/span><\/span><\/p>\n Pojam traume je u Frojdovoj teoriji prvobitno igrala sredi\u0161nju ulogu u razvoju neuroza, pa i kada je napu\u0161teno shvatanje o njenom presudnom zna\u010daju, trauma je ostala jedan od bitnih faktora u razvoju neurotskih struktura. U ovom kontekstu trauma predstavlja do\u017eivljaj koji dovodi do gubitka ravnote\u017ee ega, usled nemogu\u0107nosti ega da u datom trenutku obradi pristiglu koli\u010dinu spolja\u0161njih dra\u017ei.<\/span><\/span><\/p>\n Trauma <\/strong><\/em><\/span>je do\u017eivljaj koji dovodi do gubitka ravnote\u017ee ega<\/span><\/span><\/p>\n Svaki traumatski do\u017eivljaj je potencijalna pretnja za ozbiljno, nekada i trajno naru\u0161avanje mentalnog stanja osobe. Da li \u0107e se neki doga\u0111aj do\u017eiveti kao traumatski, zavisi od objektivnih okolnosti kao \u0161to su intenzitet i trajanje traumatskog doga\u0111aja, ali ono \u0161to je od presudnog zna\u010daja su zapravo li\u010dne karakteristike osobe. Otpornost na traumu je u mnogome konstitucionalna, zavisi od subjektivne procene doga\u0111aja, treutnih psihi\u010dkih kapaciteta osobe i ranijeg iskustva.<\/span><\/span><\/p>\n Stres <\/strong><\/em><\/span>je pojam koji je te\u0161ko definisati jednozna\u010dno i precizno. Re\u010d stres se koristi za opisivanje doga\u0111aja koji deluju stresogeno na osobu, ali i za do\u017eivljaj koji osoba ima usled dejstva odre\u0111enih stresora. Pod stresom se podrazumeva naru\u0161avanje ravnote\u017ee organizma koje je ugro\u017eavaju\u0107e i prete\u0107e po jedinku, ali i ono koje jedinka opa\u017ea kao prijatnu promenu. Najuop\u0161tenija definicija stresa jeste da je to bilo koja promena u sredini ili unutar osobe, koja remeti dotada\u0161nju homeostazu, tj. ravnote\u017eu osobe i koja od nje zahteva menjanje uigranih, automatizovanih na\u010dina reagovanja i adaptaciju na novonastalu situaciju. Stres je bilo koja promena u sredini ili unutar osobe, koja remeti dotada\u0161nju homeostazu<\/span><\/span><\/p>\n Pojmovi krize, traume i stresa su sli\u010dni po tome \u0161to predstavljaju neke grani\u010dne situacije, kada zahtevi sredine u datom trenutku prevazilaze mogu\u0107nosti individue da na njih adekvatno odgovori starim obrascima reagovanja. Trauma i stres imaju prete\u017eno negativno zna\u010denje-ugro\u017eavanje jedinke, rizik i opasnost.<\/span><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kriza kao \u0161ansa<\/span><\/span><\/span><\/strong> <\/span><\/span><\/p>\n Kod krize akcenat je na stvarala\u010dkom potencijalu, na \u0161ansi za rast i pozitivnu razvojnu promenu. Stres shva\u0107en u naj\u0161irem smislu, je ono \u0161to svaka kriza nosi sa sobom ali ne samo to. Sres je \u0161iri pojam koji obuhvata svako odstupanje od rutine koje dovodi do povremenog nesklada i koje je povezano sa svakodnevnim problemima. Kriza se ne odnosi na takva povremena stanja i takozvane dnevne probleme koji se naj\u010de\u0161\u0107e re\u0161avaju u hodu. Kriza se odnosi na one prekretne trenutke u kojima se celokupno dotada\u0161nje funkcionisanje osobe dovodi u pitanje i zahteva sveobuhvatnu promenu.<\/span><\/span><\/p>\n