Neka deca se identifikuju sa svojim roditeljima alkoholi\u010darima te i sama postaju zavisnici alkohola, a ona kojoj roditelji alkoholi\u010dari daju da piju alkohol, na neki na\u010din ih imitiraju, te i sama kasnije postaju alkoholi\u010dari.<\/p>\n
http:\/\/zdravlje.krstarica.com\/l\/tegobe\/deca-i-alkohol-posledice\/<\/a><\/p>\n Za decu alkoholi\u010dara ni\u0161ta nije tako bolno kao stalna opredeljivanja: \u010das za jednog, \u010das za drugog roditelja, jer se ona do\u017eivljavaju kao realna mogu\u0107nost za gubitak oba. Od dece roditelji prikrivaju mnoge sukobe, ali samo delimi\u010dno, pa se time jo\u0161 vi\u0161e produbljuju ose\u0107anje nesigurnosti i straha, u\u010dvr\u0161\u0107ena u najranijem detinjstvu.<\/p>\n Najizrazitiji poreme\u0107aji navika u pred\u0161kolskom uzrastu su<\/strong>: no\u0107ni strah, enureza<\/a>, gri\u017eenje noktiju, problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi nekontrolisanog besa, a veoma su rasprostranjene i fobi\u010dne neuroti\u010dne reakcije.<\/p>\n Stalna izlo\u017eenost dece protivre\u010dnim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi do hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholi\u010dara se povla\u010de u sebe, ma\u0161taju, postaju preosetljiva i zbog toga se kasnije u \u017eivotu te\u017ee prilago\u0111avaju i snalaze. Nesre\u0107no detinjstvo doprinosi njihovoj psihi\u010dkoj neuravnote\u017eenosti, nesamostalnosti i nepoverljivosti prema ostalim ljudima.<\/p>\n Redovno \u0161kolovanje i budu\u0107nost dece alkoholi\u010dara dovedeni su u pitanje. Oni obi\u010dno pru\u017eaju otpor prema u\u010denju i \u0161koli, koji se mo\u017ee interpretirati kao manifestacija generalizovanog odbacivanja autoriteta, mada je znatno \u010de\u0161\u0107e posledica neadekvatne edukacije i nerazvijenih radnih navika. Posti\u017eu slab uspeh u \u0161koli, jer su zapla\u0161ena, nesigurna u sebe i nemaju osnovnih uslova za rad. Nemogu\u0107nost koncentracije, pa\u017enje, gubitak interesovanja za \u0161kolu i dr. su \u010desti pratioci problema u u\u010denju. Oni ne razvijaju dovoljno ne samo svoje intelektualne potencijale, ve\u0107 ni socijalno prihvatljive norme svoje sredine, posebno pozitivan stav prema dru\u0161tvenim obavezama. Otuda je neuspe\u0161no \u0161kolovanje, buntovno reagovanje, ometanje normalne \u0161kolske nastave, suprotstavljanje nastavnicima\u00a0 i negativno herojstvo zna\u010dajan indikator poreme\u0107enog pona\u0161anja kod de\u010daka, dok se devoj\u010dice obi\u010dno povla\u010de u sebe, poti\u0161tene su, ose\u0107aju se kao da nekom smetaju.<\/p>\n De\u0161ava se da deca alkoholi\u010dara be\u017ee iz roditeljskog doma da bi izbegli mu\u010dnu, napetu atmosferu gde su ugro\u017eena, gde nemaju topline, materijalne i psihi\u010dke sigurnosti. Tra\u017ee dru\u0161tvo na ulici. Tra\u017ee autoritete, jer to njihovi roditelji vi\u0161e nisu. Takvoj deci ulica postaje uto\u010di\u0161te.<\/p>\n \u0160ta \u0107e od deteta postati, delikvent ili stabilna i pozitivna li\u010dnost, to ne zavisi samo od uticaja alkoholi\u010dara i porodice. Mnogo zavisi i od toga koje predispozicije i koju frustracionu toleranciju je dete sa ro\u0111enjem donelo sa sobom. Ako su pozitivni uticaji porodi\u010dne sredine (majka, baba, deda, starija bra\u0107a i sestre) kao i savesnog pedagoga doraslog ovoj delikatnoj situaciji dovoljno jaki, dete se mo\u017ee razviti u stabilnu i pozitivnu li\u010dnost.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2011\/05\/alkoholizam-1-300x214.jpg\")
<\/a><\/p>\n