Dok jo\u0161 nisu po\u010dela da govore, deca posredstvom slikovnica usvajaju re\u010di i vezuju ih za pojmove. Stalnim ponavljanjem, postepeno usvajaju pravilan izgovor re\u010di. Prvo usvoje da poka\u017eu na odre\u0111enu ilustraciju kada je roditelji imenuju, a potom i sama izgovaraju re\u010di kada ih roditelji pitaju \u0161ta je naslikano u slikovnici. S obzirom na to da je kod dvogodi\u0161njaka i trogodi\u0161njaka posebno visok nivo zaboravljanja, stalnim pri\u010danjem i \u010ditanjem sadr\u017eaja slikovnica, oni zapravo ponavljaju nau\u010dene re\u010di i usvajaju nove. Ovde je va\u017eno ista\u0107i da roditelji \u010dim primete da je dete savladalo sve pojmove date u slikovnici, trebaju kupiti druga\u010diju, sa sasvim novim pojmovima.
\nOsim pojmova i njihovog imenovanja, mali\u0161ani usvajaju i boje, pericipiraju oblike, prostorne odnose, veli\u010dine. Kako odrastaju, tako se i pro\u0161iruje dijapazon usvojenih znanja pomo\u0107u de\u010dije literature koja je roditeljima tada jedno od osnovnih sredstava za podu\u010davanje i razvijanje spoznajne ili kognitivne sfere li\u010dnosti.
\nSlu\u0161anjem bajki, deca se uvode u svet ma\u0161te gde se de\u0161avaju nezamislivi doga\u0111aji, javljaju neobi\u010dni likovi i pojave. Po\u0161to u tom razvojnim periodu jo\u0161 uvek nemaju izgra\u0111enu predstavu o ovom svetu i realnosti, za njih bajke predstavljaju izvrsno sredstvo za u\u017eivljavanje u neobi\u010dan, imaginaran svijet. Neretko i sama po\u010dinju da izmi\u0161ljaju svoje bajke, likove i sl. Kao \u0161to bajke imaju prednosti (razvijanje de\u010dije ma\u0161te, imaginacije, pou\u010dnost) tako imaju i nedostatke jer prekomerno u\u017eivljavanje dece u irealan svet moglo bi kasnije imati posledice u snala\u017eenju u konkretnim \u017eivotnim situacijama, prihvatanju realnosti, rastrganosti izme\u0111u stvarnog i idealnog (koje se u bajkama uglavnom preferira) i sl. Devoj\u010dice koje \u010ditaju bajke o lepim princezama, po svaku cenu \u017eele da se poistovete sa tim likom.
\nPoznato je da bajke uglavnom imaju sre\u0107an kraj tako da deca \u017eivot do\u017eivljavaju kao ne\u0161to jednostavno, bez nesporazuma i sukoba, pote\u0161ko\u0107a i isku\u0161enja. Takve bajke se uglavnom baziraju na pri\u010di da siroma\u0161ni ili nesre\u0107ni na kraju pri\u010de postaju sre\u0107i i tako ostaju do kraja \u017eivota. Pozitvna strana takvog pristupa jeste pouka i poruka deci da ne smeju gubiti nadu u bolje sutra, ne smeju biti pesimisti\u010dni. Me\u0111utim, stalno isticanje happy end-a mo\u017ee imati i negativne konotacije. Princezi iz bajke koja je u \u017eivotu patila, sa dolaskom princa na belom konju, sva \u017eivotna pitanja bivaju re\u0161ena i njih dvoje \u017eive sre\u0107no do kraja \u017eivota. No, da li je tako i u stvarnom \u017eivotu? Deci je potrebna ma\u0161ta (s ciljem da se razvija kreativnost), ali im je jo\u0161 potrebnija realnost! Treba im se objasniti da dvoje ljudi u svom zajedni\u010dkom \u017eivotu mogu imati i problema, te decu nau\u010diti kako da se sa njima nose i re\u0161avaju ih. Dakle, zadatak roditelja nije samo da pro\u010ditaju detetu \u0161tivo, nego da ga zajedno sa njim prokomentari\u0161u i objasne ga, odnosno preslikaju u realan svet.
\nPutem de\u010dije literature, najmla\u0111i mogu da usvoje i razli\u010dite oblike pona\u0161anja, manire, kulturne i higijenske navike, ali i da nau\u010de kako da steknu pozitivne osobine li\u010dnosti (po\u017ertvovanost, izdr\u017eljivost, strpljenje, hrabrost, istinoljubivost i sl), a zanemare one negativne osobine, ali i emocije (zavist, ljubomora, la\u017e, pohlepa, \u0161krtost i dr.). Razumevanje i izgra\u0111ivanje emocionalne ili afektivne sfere li\u010dnosti deteta posredstvom de\u010dije knji\u017eevnosti posebno je izra\u017eeno u institucionalnom vaspitno-obrazovnom procesu. Na \u010dasovima knji\u017eevnosti na kojima se me\u0111u ostalim \u010ditaju zanimljive pri\u010de, deca po\u010dinju u\u010diti o ose\u0107anjima likova. Likovi iz pri\u010da su neizbe\u017eno sre\u0107ni, prestra\u0161eni, ljubomorni i tako dalje, i deca mogu primetiti i ono zbog \u010dega se ti likovi ose\u0107aju kako se ose\u0107aju, te kako se likovi nose s ose\u0107anjima. Takvo u\u010denje traje kroz celo obrazovanje i kako pri\u010de postaju slo\u017eenije, tako postaje slo\u017eenije i emocionalno u\u010denje.\u00a0 Knji\u017eevnost je verovatno prvi dom emocionalne inteligencije.
\nMoralna na\u010dela, odnosno razlikovanje dobra od zla i naklonjenost Dobru, deca najlak\u0161e mogu da nau\u010de kroz de\u010diju knji\u017eevnost jer se u\u017eivljavaju u situaciju, zami\u0161ljaju je i tako lak\u0161e shvataju, jer je jezik i stil tog \u0161tiva prilago\u0111en njihovom uzrastu i intelektualnim sposobnostima. Osim toga, radi se o konkretnim primerima koje deca mogu da shvate, za razliku od suvoparnih lekcija, punih apstrakcija, koje im roditelji \u010desto daju i koje stalnim ponavljanjem, na kraju, izgube svoj efekat.
\nZbog toga je potrebno razumevati uzrasne karakteristike i potrebe dece, njihove psiho-socijalne sposobnosti, na\u010din razmi\u0161ljanja i zaklju\u010divanja, da bi se vaspitne vrednosti znale preneti na adekvatan na\u010din prilago\u0111en deci.<\/p>\n
IZVOR: De\u010dja psihologija, Smiljani\u0107 \u010colarevi\u0107 Vera, Beograd; Od individue do li\u010dnosti, Dom \u0161tampe, Zenica; Emocionalni razvoj i emocionalna inteligencija- Pedago\u0161ke implikacije, Educa, Zagreb.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dok jo\u0161 nisu po\u010dela da govore, deca posredstvom slikovnica usvajaju… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[41,5,9,4,40,6],"tags":[55,59],"class_list":["post-278","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-knjizevnostzadecu","category-predmeti","category-racunariuvoradu","category-studenti","category-t-jeremic","category-teme","tag-dete","tag-knjizevnost","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/278","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=278"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/278\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":329,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/278\/revisions\/329"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=278"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=278"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=278"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}