{"id":2895,"date":"2011-06-20T20:44:00","date_gmt":"2011-06-20T20:44:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=2895"},"modified":"2011-06-21T19:24:55","modified_gmt":"2011-06-21T19:24:55","slug":"sumrak-klasicne-porodice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=2895","title":{"rendered":"Sumrak klasi\u010dne porodice"},"content":{"rendered":"

Postoji jo\u0161 nekoliko isku\u0161enja i problema u porodici, porodi\u010dnim odnosima i odnosima porodice i njenog okru\u017eenja u dana\u0161nje vreme. Oni sve ubedljivije ukazuju da je klasi\u010dna porodica u stanju duboke krize, da se odvija proces njene transformacije i promene mesta, uloge i zna\u010daja u savremenom dru\u0161tvu. Ovde \u0107u ukazati na nekoliko elemenata i pojava u savremenom svetu koji \u201catakuju\u201d na klasi\u010dnu, posebno patrijarhalnu porodicu sa namerom da je \u201cdemistifikuju\u201d i postepeno (nesvesno ili namerno) potiskuju.<\/p>\n

Prethodno je bilo re\u010di o nesrazmeri u broju \u010dlanova i bogastvu i ukupnom stanju i polo\u017eaju porodica koje postoji izme\u0111u razvijenog i nerazvijenog dela sveta. Porodice u ekonomski razvijenim sredinama imaju visok standard i sve uslove za normalan razvoj, ali je to pra\u0107eno sve kar\u0107im vremenom i manjom brigom koju roditelji mnogu da posvete deci zbog stalne trke za poslom i zaradom. U ekonomski nerazvijenim sredinama porodice su brojne, standard nizak, uslovi lo\u0161i, siroma\u0161tvo preti. Prethodnih godina uo\u010dava se pojava kontinuiranog dodira, posredne povezanosti i pomo\u0107i koju ove porodice pru\u017eaju jedne drugima. Razvija se neka vrsta \u201ctransnacionalizacije\u201d savremene porodice, ili \u201cglobalizacije porodi\u010dne brige i emocija<\/strong>\u201d (Erli Rasel Hoh\u0161ild, 2003.). Naime, majke iz azijskih porodica ostavljaju privremeno svoju porodicu i decu i odlaze da rade u porodicama u SAD, Kanadi i Evropi. One se tamo brinu o deci u tim porodicama i obavljaju sve poslove doma\u0107ice, dobijaju za to platu koju \u0161alju svojim porodicama za izdr\u017eavanje, \u010dak za taj novac mogu da plate i slu\u0161kinju koja \u0107e paziti njihovu decu i pomagati u doma\u0107instvu. Tako se formira trostepeni \u201clanac brige\u201d i upu\u0107enosti porodica jednih na druge. Kao \u0161to se odvija ekonomska i tehnolo\u0161ka globalizacija, tako se odvija i globalizacija porodice i porodi\u010dnih odnosa kao specifi\u010dna vrsta njene transformacije. Ova pojava mo\u017ee se nazvati nekom vrstom kompenzacije, transformacije i transnacionalizacije maj\u010dinske ljubavi.<\/strong> Istina, i ovde su porodice iz razvijenih zemalja u izvesnoj prednosti: koriste pa\u017enju, brigu i emocije majki iz nerazvijenih sredina da bi oslobodili vreme ptrebno za uve\u0107anje svog bogastva i odr\u017eanje porodice.<\/p>\n

Prethodna pojava mo\u017ee se nazvati nekom vrstom globalizacije porodice i uzajamnom uslovljenosti i pomo\u0107i medu porodicama razli\u010ditog ekonomskog i kulturnog nivoa. Me\u0111utim, postoje i pojave koje su sve izra\u017eenije u savremenom trenutku a koje predstavljaju zna\u010dajan elemenat u procesu negacije, kako klasi\u010dne porodice, tako i porodice uop\u0161te. Jedna od njih je i pojava brakova istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova). Ovaj problem postaje izra\u017een jo\u0161 vi\u0161e sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu i tako formiraju \u201cprave\u201d porodice. Bi\u0107e veoma zna\u010dajno za psihologe i sociologe istra\u017eivanje \u017eivota takvih porodica, pona\u0161anje dece u okru\u017eenju, njihove potrebe, senzibilnoet, sklinosti, odnos sredine prema njima. Ovom problemu treba dodoati i budu\u0107e probleme koji bi mogli nastati kloniranjem kao instrumentom \u201creprodukcije\u201d porodice (bilo klasi\u010dne ili \u201cmonoseksulne\u201d).<\/p>\n

Savremena porodica<\/strong> se susre\u0107e i sa sve izra\u017eenijim problemom me\u0161ovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju du\u017ei period prilago\u0111avanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili kulturnoj \u201c\u010distoti\u201d. Na kraju, mo\u017ee se pomenuti i problem kohabitacije(\u017eivot u zajednici bez formalnog sklapanja braka) za koju neki teoreti\u010dari smatrju da predstavlja \u201cbudu\u0107nost\u201d bra\u010dnih zajednica i modalitet porodi\u010dnih odnosa, ima slobodu kretanja partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno ograni\u010dena, zasniva se na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu du\u017eeg ili kra\u0107eg trajanja, mo\u017ee da prerasta iz emotivno-ljubavnih, bra\u010dnih u prijateljske, poslovne, saradni\u010dke odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa u \u201cprave\u201d bra\u010dne odnose. Ovde \u0107e se postaviti pitanje budu\u0107eg neophodnog prilago\u0111avanja dru\u0161tvenih institucija za takav vid funkcionisanja porodica i brakova.<\/p>\n

Izvor: Op\u0161ta pedagogija-Grandi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoji jo\u0161 nekoliko isku\u0161enja i problema u porodici, porodi\u010dnim odnosima i odnosima porodice i njenog okru\u017eenja u dana\u0161nje vreme. Oni sve ubedljivije ukazuju da je klasi\u010dna porodica u stanju duboke krize, da se odvija proces njene transformacije i promene mesta, uloge i zna\u010daja u savremenom dru\u0161tvu. Ovde \u0107u ukazati na nekoliko elemenata i pojava . . . <\/p>\n","protected":false},"author":20,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[307,221,5,9,4,6],"tags":[210],"class_list":["post-2895","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-m-kostic","category-porodica-teme","category-predmeti","category-racunariuvoradu","category-studenti","category-teme","tag-porodica","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/20"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2895"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2895\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3055,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2895\/revisions\/3055"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}