\u201ePolitika\u201c, dodatak Kultura i nauka, 16.07.2011.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Konrad Kun\u0161 i \u0160tefen Kun\u0161 su autori knjige \u201e\u010covek u brojkama\u201c, koja se neprestano dopunjava novim podacima iz biologije, medicine, statistike i sociologije. Na osnovu\u00a0 20.000 podataka, ovi nema\u010dki istra\u017eiva\u010di predo\u010dili su \u201etablicu\u201c ljudskog\u00a0 \u017eivota i sliku \u010doveka dana\u0161njeg doba, iznad \u010dije glave neprestano lebdi \u201epoliti\u010dki zmaj\u201c, koji do\u017eivljava\u00a0 ljudski jad i bedu samo kao \u201emrlju\u201c na plo\u010dniku.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Osnovna mustra u toj knjizi je \u010dovek,Evropljanin, sedamdesetogodi\u0161njak, prose\u010dne visine 175 cm, te\u017eine 80 kg. (Ekstremne utvrdjene vrednosti su: visina u rasponu od 59 cm do 2,72 metra; te\u017eina u rasponu od 3,4 kg. do 615 kg!) U toj prose\u010dnoj\u00a0 te\u017eini Evropljanina, procentualni udeo muskulature je 29 odsto; ko\u017ee 17,4; skeleta\u00a0 11,6; mozga\u00a0 2,3; jetre 2; krvnih\u00a0 tela\u0161ca 1,8; plu\u0107a 1,6;creva 1,4; bubrega\u00a0 0,5; srca 0,4;slezine 0,2; \u017eeluca 0,1.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ljudsko telo sastoji se od 100 biliona \u0107elija.One su razli\u010ditih vrsta,veli\u010dine i du\u017eine. \u017divotni vek \u0107elija zavisi od njihovih funkcija.Medjutim, 90 odsto \u0107elija ljudskog tela menjaju se najmanje\u00a0 jednom godi\u0161nje. Tako, na primer, \u017eivotni vek\u00a0 crvenih\u00a0 krvnih\u00a0 zrnaca je 120 do 130 dana, jetre 10 do 15 dana, belih krvnih 1 do 3 dana, pojedinih delova tankog creva 30 do 35 \u010dasova, dok se 74 odsto tih \u0107elija formiraju iznova u toku dana itd. Tokom \u017eivota izgubi se oko 19 kilograma mrtvih \u0107elija!
\n\u00a0\u00a0\u00a0 Ljudski organizam sadr\u017ei stotinak elemenata. Deset makroelemenata (kiseonik – 63% ugljenik \u2013 19%, vodonik \u2013 9%,\u00a0 azot- 5%,\u00a0 kalcijum \u2013 1%,\u00a0 fosfor \u2013 0,7%,\u00a0 sumpor \u2013 0,64%,\u00a0 natrium \u2013 0,26%,\u00a0 kalijum \u2013 0,22,\u00a0 i hlor \u2013 0,18%)\u00a0 zastupljeno je procentualno sa 99,9 odsto. U malom procentu su zastupljeni mikroelementi \u2013magnezijum,\u00a0 gvo\u017edje, fluor, selen, cink, kalaj, bakar, mangan, nikl, kobalt, bor, brom, jod, arsen, telur, molibden, aluminijum, zlato itd. Ti elementi, koji se mogu direktno dokazati, i ostali, koji se utvrdjuju pomo\u0107u spektografije mase ili na drugi na\u010din, grade razli\u010dita jedinjenja. Procentualno najzastupljenija jedinjenja su\u00a0 voda, belan\u010devine, masti, mineralne soli i ugljeni hidrati.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Organi ljudskog tela imaju razli\u010dite potrebe za koli\u010dinama tih jedinjenja. Na primer,u mozgu, u odnosu na organsku masu, oko 90 odsto je vode, u mi\u0161i\u0107ima je 79 odsto, u jetri je 70 odsto itd. Najmanje vode ima u zubnoj gledji, samo oko 2 odsto.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Knjiga sadr\u017ei razne druge\u00a0 podatke, u rasponu od nokta, koji raste 0,086 mm dnevno (nokti na prstima ruku bili bi tokom 70 godina dugi 28 metara), preko kose, koja raste dnevno izmedju 0,2 do 0,3 mm (du\u017eina kose iznosila bi 50 metara) pa do \u017eene sa\u00a0 najve\u0107im dojkama (obim 220 cm, te\u017eina 50 kg) i mu\u0161karca sa najve\u0107im polnim organom na svetu (47 cm).
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izvor svega toga je oplodjena jajna \u0107elija, \u010dija je te\u017eina 20-ak miligrama. Porede\u0107i\u00a0 jednu \u0107eliju sa jednom ku\u0107om, nau\u010dnici su do\u0161li do zaklju\u010dka da je broj \u0107elija u telu novorodjenog deteta deset puta ve\u0107i od svih gradova i sela na na\u0161oj planeta!
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tokom 70 godina Evropejac pojede 30.000 kg \u017eivotnih namirnica, od toga najvi\u0161e krompira, hleba, mesa i mesnih preradjevina, i popije 25.000 litara raznovrsnih pi\u0107a.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Od toga se iz ljudskog organizma izlu\u010di 40.000 litara urina\u00a0 i 2.900 kg fekalija!
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Moderno doba drasti\u010dno je promenilo na\u010din ljudskog \u017eivota. Autori knjige su saop\u0161tili da\u00a0 prose\u010dni 70-godi\u0161nji\u00a0 Evropejac, koji ostavlja za sobom 35.800 kg sme\u0107a i 8.000 kg raznih kesa i kartona za pakovanje, provede u spavanju 24 godine, 12 godina u gledanju TV, 9 do 11 godina radi, 6 godina \u010disti\u00a0 i uredjuje svoj stan, 2 do 3 godine telefonira, 2 godine vozi\u00a0 auto a 6 meseci \u010deka u zastoju,2 godine i 10 meseci protra\u0107i u brbljanju! Ako je vernik, u molitvi provede samo dve do tri nedelje, koliko pribli\u017eno iznosi i\u00a0 vreme njegove prave i istinske li\u010dne i porodi\u010dne\u00a0 radosti.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali, \u0161to se ti\u010de prave sre\u0107e, ona se meri u \u010dasovima, tvrde istra\u017eiva\u010di. Tokom sedamdeset godina prose\u010dni Evropejac do\u017eivi zvezdane trenutke svoga \u017eivota\u00a0 u trajanju od\u00a0 16 do 28 \u010dasova!
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ti \u010dasovi bili bi mo\u017eda jos kra\u0107i, ako bi se imala u vidu filozofka mudrost: Smisao na\u0161eg \u017eivota je biti sre\u0107an, ali ne unesre\u0107iti pri tom nikoga!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u201ePolitika\u201c, dodatak Kultura i nauka, 16.07.2011.<\/p>\n
Konrad Kun\u0161 i \u0160tefen Kun\u0161 su autori knjige \u201e\u010covek u brojkama\u201c, koja se neprestano dopunjava novim podacima iz biologije, medicine, statistike i sociologije. Na osnovu 20.000 podataka, ovi nema\u010dki istra\u017eiva\u010di predo\u010dili su \u201etablicu\u201c ljudskog \u017eivota i sliku \u010doveka dana\u0161njeg doba, iznad \u010dije glave neprestano . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,3,45,6],"tags":[355,354,101],"class_list":["post-3096","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-r-djuric","category-profesori","category-sociologija","category-teme","tag-sreca","tag-telo","tag-covek","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3096","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3096"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3096\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3097,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3096\/revisions\/3097"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3096"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3096"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3096"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}