Rajko Djuri\u0107, \u201ePolitika\u201c, Nedelja 13.mart 2011 (str.09)<\/p>\n
\u00a0DVESTA LA\u017dI DNEVNO<\/p>\n
Petar \u0160tignic, profesor iz Be\u010da, utemeljio je mentiologiju, koja se danas studira u okviru sociologije na vi\u0161e evropskih univerziteta Iako ima \u201ekrtake noge\u201c, pouzdano se zna da la\u017e mo\u017ee sti\u0107i i svuda, i daleko. Od nedavno, la\u017e je, verovali ili ne, postala deo programa univerzitetskih studija i predmet posebne nau\u010dne discipline, mentiologije,tj.nauke o la\u017ei. Zahvaljuju\u0107i tome, sada se neko mo\u017ee podi\u010diti i titulom \u201edoktor la\u017ei\u201c. Jer, to \u0161to je takore\u0107i do ju\u010de va\u017eilo kao velika uvreda \u2013 (takav sud je,recimo, 80 -ih godina izrekao javno akademik Dobrica \u0106osi\u0107 o jednom publicisti) – danas bi se , u doba gotovo svakodnevne \u201eparade\u201c zla i la\u017ei, moglo smatrati pohvalom, pa \u010dak i vrlinom.
\nPetar \u0160tignic, profesor Be\u010dkog univerziteta, zvani\u010dni je utemeljitelj mentiologije, koja se tretira kao grana sociologije.\u0160tignic, poreklom iz Budimpe\u0161te, koji je stekao svetski ugled kao ekspert za la\u017ei, postavio je nau\u010dni osnov toj novoj akademskoj disciplini, \u010diji je predmet la\u017e, fenomen star koliko i samo \u010dove\u010danstvo.U studiji \u201eLa\u017e ,so \u017eivota\u201c, \u010diji je moto \u201ePostupajmo sa la\u017eima iskreno\u201c, \u0160tignic obja\u0161njava koliko je taj fenomen u stvari slo\u017een i koja su sve znanja neophodna da bi se objasnio.
\nLa\u017e, \u010diji je slikovit naziv \u201eplava sova\u201c , izlazi sve \u010de\u0161\u0107e iz usta \u010doveka dana\u0161njeg doba. Prema rezultatima savremenih istra\u017eivanja, \u010dovek dana\u0161njice izgovori prose\u010dno 200 la\u017ei dnevno! Vi\u0161e od 41 odsto ispitanika koristi la\u017e da bi u\u0161parali ljutnju ili potisnuli ose\u0107anje li\u010dne odgovornosti, oko 14 odsto zbog okolnosti, 8 odsto da bi se dopali ili bili voljeni, dok 31 odsto ispitanika nema uop\u0161te obja\u0161njenje za\u0161to se slu\u017ei la\u017eima.Tome su mnogo skloniji mu\u0161karci nego \u017eene.Naime, prema rezultatima ankete, mu\u0161karci najvi\u0161e pribegavaju la\u017eima zbog posla,auta, partnerstva,raznih interesa,medju kojima su glavni poslovni i politi\u010dki, dok \u017eene naj\u010de\u0161\u0107e govore la\u017eno o svojoj telesnoj te\u017eini, starosti, partnerstvu, kori\u0161\u0107enju raznih proizvoda i potro\u0161nji.Na osnovu toga, ispada da su \u017eene \u2013( u proseku oko 20 odsto)- iskrenije i da bolje akceptiraju stvarnost od mu\u0161karaca.
\n\u0160ta se jo\u0161 ustanovilo pomo\u0107u nau\u010dnih istra\u017eivanja?
\nSavremena neurobiologija,reklo bi se, potvrduje mi\u0161ljenje nema\u010dkog filozofa Imanuela Kanta,koji je smatrao da je la\u017e \u201etrula fleka u ljudskoj prirodi\u201c.Jer, nau\u010dnici su ustanovili promene u strukturi mozga kod patolo\u0161kih la\u017eova. Naime, oni imaju vi\u0161ak bele mase u prefrontalnom korteksu, \u010dija je uloga da prima i predaje informacije, koje zatim preradjuje siva supstanca.
\nPolaze\u0107i od tih i mnogih drugih saznanja, sociologe interesuje pona\u0161anje i delanje \u010doveka u odredjenim dru\u010dtvenim i kulturnim uslovima.Na osnovu toga, do\u0161lo se do uvida da mnogi ljudi la\u017eu veruju\u0107i da \u0107e tako za\u0161titi sebe i svoje li\u010dne interese, ili \u010dlanove svoje porodice ili drugih grupa kojima pripadaju, npr. svoju politi\u010dku partiju itd. Vodjeni tim ciljem, oni grade svoju \u201estrategiju la\u017ei\u201c.
\nDrugu grupu \u010dine oni koji su po\u010dinili neko nedozvoljeno ili ka\u017enjivo delo ili izvr\u0161ili zlo\u010din. Njihove su la\u017ei deo tzv. strategije delanja.
\nPredstavnici tre\u0107e grupe prave od la\u017ei pseudoidelogiju. Medju njima je najvi\u0161e du\u0161evno obolelih ili onih koji se dugo bave politikom ili nekom srodnom delatno\u0161\u0107u.Medjutim, za razliku od bolesnika, kod kojih je la\u017e posledica raznih uzroka i stanja, ovi drugi predstavljaju mnogo ve\u0107u opasnost, jer zahvaljuju\u0107i svojoj ulozi i mo\u0107i, oni doprinose institualizaciji i reprodukciji la\u017ei, tvrde nau\u010dnici.
\nPrema \u0160tignicovoj klasifikaciji, postoji la\u017e kao samobmana, direktno laganje drugoga i kolektivne la\u017e, koja se koristi za obmanjivanje gradjana, koji se tako pretvaraju u masu..Ova poslednja postala je, tvrde nau\u010dnici, na\u0161a svakodnevica.Kolektivna la\u017e se artikuli\u0161e na razli\u010dite na\u010dine, a zahvaljuju\u0107i sredstvima masovne komunikacije, \u010dovek nije vi\u0161e u stanju da joj se odupre. Usled toga, on po\u010dinje da se la\u017ei prilgodjava, postaje \u010dovek la\u017ei ili je indifirentan.
\nTe nove mogu\u0107nosti \u201ename\u0161tanja glave\u201c omogu\u0107avaju lov na ljudske du\u0161e, koji je sve unosniji i uspe\u0161niji, dok \u017eivot,tvrde nau\u010dnici, tone sve dublje u la\u017e.
\nKad la\u017e postane princip, kako glasi naslov jedne druge knjige nema\u010dkog sociologa, onda je sve upropa\u0161\u0107eno i svet ostaje bez nade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Petar \u0160tignic, profesor iz Be\u010da, utemeljio je mentiologiju, koja se danas studira u okviru sociologije… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,3,45,6],"tags":[47,48,49],"class_list":["post-311","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-r-djuric","category-profesori","category-sociologija","category-teme","tag-laz","tag-sociologija-2","tag-stignic","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/311","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=311"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/311\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":313,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/311\/revisions\/313"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=311"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=311"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=311"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}