Rod i mentalno zdravlje: da li vi\u0161e psihopatolo\u0161kih fenomena pokazuju \u017eene ili mu\u0161karci i za\u0161to\u00a0<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jedna od najdubljih socijalnih podela u na\u0161oj kulturi je ona koju pravimo po rodu. Ova podela uti\u010de na kompletan \u017eivot jedne individue: oblikuje njene \u017eivotne izbore, odnose sa drugima, o\u010dekivanja koji drugi imaju od nje itd., te iz ovoga jasno sledi da ta podela uti\u010de na na\u0161a unutra\u0161nja stanja, psiholo\u0161ka i emotivna. Ovo su jo\u0161 neke od statistika SZO:<\/p>\n
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mnogi psiholozi i teoreti\u010dari bavili su se ovakvim pitanjima i poku\u0161avali da ustanove kako se podela po rodu odra\u017eava na unutra\u0161nji \u017eivot mu\u0161karca\/\u017eene, kao i koji se problemi \u010de\u0161\u0107e javljaju kao posledica ove podele. Ve\u0107ina teoreti\u010dara se sla\u017ee da nema razlika u op\u0161tim stopama psihopatologije kod oba pola, ali tipovi<\/em> <\/strong>psihopatologija se razlikuju: \u017eene pokazuju vi\u0161e stope depresivnosti i anksioznosti (za koje se ka\u017ee da su \u201einternalizuju\u0107i\u201c poreme\u0107aji), dok mu\u0161karci pokazuju vi\u0161e stope zloupotrebe supstanci i antisocijalnih poreme\u0107aja (koji se nazivaju \u201eeksternalizuju\u0107i\u201c poreme\u0107aji).
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za\u0161to je sve to tako mo\u017ee se objasniti razmatranjem tzv. ‘mu\u0161kih’ i ‘\u017eenskih’ poslova i odgovornosti. Naime, u na\u0161em dru\u0161tvu (ali i mnogim drugim dru\u0161tvima) i dalje postoji zastupljenost patrijarhalne porodice (iako izmenjena, neka obele\u017eja su i dalje primetna), u kojoj je mu\u0161karac glava porodice i ujedno njen ‘vo\u0111a’, hranitelj, onaj koji zara\u0111uje i od koga ekonomski status porodice direktno zavisi, \u0161to postavlja \u017eenu u inferioran polo\u017eaj, jer je ona po tradicionalnim shvatanjima vezana za ku\u0107u i staranje o deci. Sam taj nedostatak mo\u0107i, stvara u \u017eeni ose\u0107aj manje vrednosti i podre\u0111enosti mu\u017eu \u0161to mo\u017ee bitno uticati na njenu sliku o sebi i sklonost ka depresivnim poreme\u0107ajima.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada su modernije porodice u pitanju, u kojima su i \u017eene zaposlene, tako\u0111e postoji sklonost ka depresiji (jedan od razloga mo\u017ee biti to \u0161to \u017eena u mnogo slu\u010dajeva manje zara\u0111uje od mu\u0161karca) ili anksioznosti, jer \u017eena pored obaveza na poslu ima obaveze i u ku\u0107i i oko staranja o deci, \u010dime se udvostru\u010dava broj njenih obaveza i stvara ve\u0107i stres i napetost.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za razliku od \u017eena, mu\u0161karci su skloniji tome da stoi\u010dki podnose probleme, kako na poslu tako i u domu jer kao hranitelji porodice smatraju da je njihova du\u017enost da ostanu stabilni i sposobni i da ne poka\u017eu slabosti. Postoji istra\u017eivanje Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) u kojem je ustanovljeno da \u017eene mnogo \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee pomo\u0107 psihologa, psihijatra ili drugog stru\u010dnog lica za razliku od mu\u0161karaca. Stoga se zaklju\u010duje da mu\u0161karci vi\u0161e trpe ili ignori\u0161u postojanje problema sve dok on ne postane kriti\u010dan. Oni i vi\u0161e i \u010de\u0161\u0107e konzumiraju preterane koli\u010dine alkohola i droga. Oni \u010de\u0161\u0107e do\u017eivljavaju ekstremne fizi\u010dke posledice dejstva zloupotrebljenih supstanci \u2013 \u201eprekidi filma\u201c, halucinacije, delirijum. Mnogi psiholozi smatraju da je ovo jedan od na\u010dina na koji ‘be\u017ee’ od problema; zato su mu\u0161karci podlo\u017eniji da izgrade zavisnost od ovih supstanci. Na osnovu istra\u017eivanja SZO, otkriveno je da neki mu\u0161karci nakon ve\u0107e \u017eivotne traume, kao \u0161to je gubitak posla, ekonomska kriza, razvod itd., imaju ve\u0107e sklonosti da razviju bolest zavisnosti od \u017eena.
\nMe\u0111utim, kada su te\u017ea psihopatolo\u0161ka stanja u pitanju, kao \u0161to je \u0161izofrenija ili bipolarni poreme\u0107aj (koji zahvataju manje od 2 % populacije), ne postoji dokaz o uslovljenosti rodom, dakle zahvata jednako mu\u0161karce i \u017eene.<\/p>\n\n