Narodna knji\u017eevnost se ne zove tako samo zato \u0161to je stvorio narod, ve\u0107 i zato \u0161to izra\u017eava kako je narod \u017eiveo, \u0161ta ga je sve pratilo kroz \u017eivot, o \u010demu je razmi\u0161ljao, \u010dega se pla\u0161ilo, \u0161ta su voleli, zbog \u010dega su tugovali i patili.<\/p>\n
Narodna knji\u017eevnost se delu na:<\/p>\n
–\u00a0 poeziju i<\/p>\n
–\u00a0 prozu.<\/p>\n
Prema obra\u0111enim doga\u0111ajima i temama narodna proza se deli na:<\/p>\n
Bajke. Najstarija vrsta narodne proze. Pune su \u010dudesnog, neverovatnog i nadprirodnog. \u010covek u njima ima \u010dudesne mo\u0107i, pojavljuju se nestvarna bi\u0107a: vilje, zmajevi, \u010darobnjaci, voda koja o\u017eivljava mrtve. Uvek imaju sre\u0107an zavr\u0161etak i dobro pobe\u0111uje zlo. Najpoznatije narodne bajke: Biber\u010de<\/a>, A\u017edaja i carev sin<\/a>, \u010cardak ni na nebu ni na zemlji<\/a>, Devojka br\u017ea od konja<\/a>…<\/p>\n Legende. Veoma su sli\u010dne bajkama, jer i u njima ima dosta \u010dudesnog, neverovatnog i nadprirodnog. U njima se govori o izuzetno neobi\u010dnim li\u010dnostima: Sveti Sava, Marko Kraljevi\u0107, Car Trojan ili o nastanku nekih sela, gradova ili \u017eivotinja. Najpoznatije legende su: U Cara Trojana kozije u\u0161i<\/a>, Sveti Sava i neradne \u017eene<\/a>…<\/p>\n Narodne pri\u010de. Govore o odnosima me\u0111u ljudima, porodici i dru\u0161tvu. Imaju nameru da pou\u010de i usmere kako da se \u017eivi i da se bori protiv svake vrste ugnjetavanja. Najpoznatije su: Sveti Sava i \u0111avo<\/a>, Devojka cara nadmudrila<\/a>…<\/p>\n Narodne pripovetke. U njima se pri\u010da o snala\u017eljivosti pojedinca u razli\u010ditim \u017eivotnim situacijama, o podvalama i manama, o tome da uvek delo i nedelo izlaze na videlo i da uvek se dobro nagra\u0111uje, a zlo ka\u017enjava. Poznate su: Starac pobe\u0111uje divove, Ero i Tur\u010din<\/a>…<\/p>\n Narodne basne. U njima se preko likova \u017eivotinja, biljaka, predmeta otkrivaju osobine ljudi i ukazuje se na njihove nedostatke i mane kao razumnih bi\u0107a. Pojedine \u017eivotinje uvek ozna\u010davaju odre\u0111ene osobine ljudi: vuk je zao i krvolo\u010dan, medved je trapav i glup, lav je sna\u017ean i nezavisan, lisica je lukava i prepredena, zec je pla\u0161ljiv, a mrav vredan i neumoran. U sebi sadr\u017ee pouku. Najpoznatije su: Kornja\u010da i zec<\/a>, Zumbul i karanfil…<\/p>\n Anegdote. Ima ih i u narodnoj i u umetni\u010dkoj knji\u017eevnosti, vezuju se za poznate li\u010dnosti, kao iz na\u0161e pro\u0161losti tako i iz ovog vremena. U njima je sve svedeno na najmanju meru: sam doga\u0111aj, opis, dijalog, a sve u nameri da njen kraj bude \u0161to efikasniji, uspe\u0161niji i blistaviji. Poznate su: Ero s onoga sveta<\/a>, Otac, sin i njihov magarac<\/a>…<\/p>\n Poslovice. Umne i slikovite pouke iskazane jednom re\u010denicom nazivaju se poslovice. Primeri: Ljubav je kao \u0161ah, uvek se dama zaljubi u konja. U zdravom telu, zdrav duh…<\/p>\n Zagonetke. Igre re\u010dima bez zala\u017eenja u \u017eivotne probleme. Sastoje se iz dva dela, iz postavljanja pitanja, zadatka, zagonetke i odgovora na to pitanje ili re\u0161enja zagonetke. Primeri zagonetki<\/a>.<\/p>\n