\u201ePolitika\u201c,27.07.2011<\/p>\n
\u010cemu politi\u010dari, kad ljudi imaju mozak od 100 milijardi neurona, pomo\u0107u \u010dije aktivnosti se mo\u017ee ostvariti idealna demokratija?
\nTa zamisao nije utopija. Henri Markram (1962), rukovodilac nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog projekta \u201ePlavi mozak\u201c Polititehni\u010dke \u0161kole u Lozani (EPFL), namerava da realizuje tu zamisao.
\nTaj cilj je sadr\u017ean u jednom od najskupljih projekata EU u 2012. godini, koji je formulisao ovaj nau\u010dnik izraelskog porekla. Markram, kako je objasnio, \u017eeli da stvori ve\u0161ta\u010dki mozak, u kome \u0107e se konstruisati \u0107elija po \u0107elija, molekul po molekul, dok ne nastane superkompjuter sa novim programskim tipovima.
\nAko bi se stvorio ve\u0161ta\u010dki mozak od 100 milijardi neurona, koji bi mogli da se simuliraju, i, zatim, njihove reakcije posmatraju, opisuju i analiziraju, do\u0161lo bi se do novih neslu\u0107enih saznanja i brzometnih re\u0161enja za raznovrsne probleme, smatra Markram. Pozivaju\u0107i se na iskustva i saznanja, do kojih je do\u0161ao u periodu od 2005.do danas, on obja\u0161njava da neuroni reaguju razli\u010dito na prijemne signale,ali medjusobno uskladjuju primljene informacije, preradjuju ih i interpretiraju, stvaraju\u0107i na kraju jedinstvenu sliku sveta. Dakle, proces je sasvim druk\u010diji od onoga koji se odvija u ljudskom dru\u0161tvu, u kojem jedan \u010dlan zajednice tvrdi da je u pravu, dok mu to drugi osporava, objasnio je Markram.
\nZa ovaj novi projekat su se zainteresovali mnogi evropski i vanevropski univerziteti i istrra\u017eiva\u010dki centri, po\u010dev od \u010duvenog nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog centra u nema\u010dkom Jilihu, preko Minhena, Hajdelberga, Pariza i Madrida, do \u0160tokholma, Kembrid\u017ea i Jerusalima…
\nSa Markramom \u0107e saradjivati i roboti\u010dar svetskog glasa Alojz Knol, profesor Univerziteta u Minhenu.
\nIma, dodu\u0161e, i protivnika, medju kojima je najglasniji Neuroinformati\u010dki centar ETH u Cirihu. Njegovi predstavnici Rodni Daglas, Kevan Martin i Rihard Hanloser misle da \u0107e taj projekat ko\u0161tati milijarde, ali \u0107e njegovi efekti biti vrlo skromni.
\nTim povodom se oglasio i nema\u010dki filozof Tomas Metcinger(1958), \u0161ef katedre za teorijsku filozofiju na Univerzitetu u Majncu, koji je stekao svetski ugled svojim obja\u0161njenjima svesti iz neuronau\u010dne perspektive i novom filozofijom Sopstva. I Metcinger je izrazio izvesnu sumnju u pomenuti poduhvat. Ali, uprkos tome, on smatra da \u0107e za desetak godina biti realizovana zamisao o simulaciji mozga. Prema Metcingerovim re\u010dima,na tome rade danas mnogobrojni timovi. Medjutim, neophodno je najpre sabrati i analizirati rezultate svih tih poduhvata i \u201epametnih glava\u201c.
\nOstaje, medjutim, neizvesno \u0161ta se jo\u0161 mo\u017ee (sa)znati, \u0161ta treba \u010diniti i \u010demu se \u010dovek dana\u0161njeg doba mo\u017ee jo\u0161 nadati?
\nJedno je,medjutim, sasvim sigurno: politi\u010dari, koji imaju takodje mozak sa 100 milijardi nervnih \u0107elija, prete\u017eno uspostavljaju i grade onu vrstu veza koje blokiraju i razaraju demokratiju. Podr\u017eavljavljenjem gradjana, \u0161to se posti\u017ee njihovim podredjivanjem odredjenoj politi\u010dkoj opciji i vezivanjem za jednu politi\u010dku partiju, onemogu\u0107ava se o\u010dove\u010denje dr\u017eave. Kada, pri tom, razlika izmedju \u010doveka i \u010doveka nadma\u0161i razliku izmedju psa i \u010doveka, onda se za\u010das stvori more o\u010daja u kome nada brzo potone.
\nBi\u0107e ute\u0161no ako ve\u0161ta\u010dki mozak sve to registruje i oglasi se pozivom: \u201eBolje bajonet u srcu, nego mrlja na savesti!\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cemu politi\u010dari, kad ljudi imaju mozak od 100 milijardi neurona, pomo\u0107u \u010dije aktivnosti se mo\u017ee ostvariti idealna demokratija… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,3,45,6],"tags":[357,184,101],"class_list":["post-3201","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-r-djuric","category-profesori","category-sociologija","category-teme","tag-robot","tag-mozak","tag-covek","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3201"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3201\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3203,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3201\/revisions\/3203"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}