{"id":3262,"date":"2011-09-11T08:24:32","date_gmt":"2011-09-11T08:24:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3262"},"modified":"2011-09-11T08:32:46","modified_gmt":"2011-09-11T08:32:46","slug":"igra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3262","title":{"rendered":"Igra"},"content":{"rendered":"

O retko kojoj psihološkoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija de\u010dje igre koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglašavaju ga i postaju jednostrane teorije. Razvojem društva i promenom društvenih odnosa i na\u010dina \u017eivota igra je ostala sastavni deo \u017eivota deteta, menjao se samo njen sadr\u017eaj i oblici.<\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Igra <\/b>je rekreativna aktivnost koja uklju\u010duje jednog ili više u\u010desnika (igra\u010da).<\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Definisana je ciljem koji igra\u010di pokušavaju da postignu i nekim skupom pravila koji odre\u0111uje šta igra\u010di mogu da rade.<\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Igra je najizrazitiji oblik de\u010dije aktivnosti, <\/b><\/span>spontana je i dobrovoljna, a njen zna\u010daj le\u017ei u fizi\u010dkom, spoznajnom i socijalno-emotivnom razvoju deteta. U igri se izra\u017eavaju radoznalost, osetljivost, fizi\u010dka aktivnost i potreba za saradnjom i zajedništvom me\u0111u u\u010desnicima. Dete se kroz igru afirmiše, vlastitom aktivnoš\u0107u sti\u010de nove spoznaje o sebi i ljudima uopste, prera\u0111uju\u0107i, predstavljaju\u0107i ili zamišljanjem svog iskustva. <\/span><\/span><\/p>\n

Doprinos igre je tome što ona ispunjava funkcije igra\u010da, osloba\u0111a od napetosti, olakšava frustracijske situacije, rešava konflikte i zadovoljava de\u010dije \u017eelje i potrebu da se ose\u0107a odraslim.<\/span> <\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Igra je izvanredno komplesksna ljudska aktivnost i mo\u017ee se posmatrati iz mnogo aspekata. Ona je opšti pojam, a veliki broj aktivnosti. Svojstvo igre, koje se navodi kao jedan od najbitnijih, je njega neponovljivost.<\/i> Igre se  primarno igraju iz u\u017eivanja i zabave, ali mogu imati i edukativnu i stimulativnu ulogu. Ona je podru\u010dje na kome se objasnjavaju teorije razvoja. <\/span><\/span><\/p>\n

 <\/i><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Filozof Dejvid Keli, definiše koncept “igre” kao formu rekreacije uspostavljene pravila koja preciziraju šta se treba posti\u0107i i dozvoljena sredstva kako bi se ovo postiglo.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ova definicija obuhvata ve<\/span>\u0107i deo igara<\/span>, ali se ne uklapa najbolje u igre poput radnih igara i sportova, koji se \u010desto praktikuju ne radi zabave  ve\u0107 kako bi se razvile veštine.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

U filozofskim razmatranjima, filozof Ludving Vetgenstajn<\/a> je tvrdio da koncept “igre” ne mo\u017ee imati bilo kakvu jedinstvenu definiciju, ve\u0107 da se ona mora posmatrati kao serija definicija koja me\u0111usobno dele “porodi\u010dnu sli\u010dnost”. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U druga\u010dijem kontekstu, Stefan Linart je rekao, “Ljudi ka\u017eu da morate da birate izme\u0111u  igara i stvarnog \u017eivota. Mislim da je ova tvrdnja da postoji dihotomija veoma opasna”.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Igre mogu uklju\u010divati jednog igra\u010da koji radi sam, ali \u010deš\u0107e uklju\u010duju takmi\u010denje izme\u0111u dva ili više igra\u010da. Preduzimanje neke akcije koja ne spade u pravila igre generalno \u010dini faul ili varanje.<\/span> <\/span><\/span><\/p>\n

Igra se odvija uglavnom zbog zadovoljstva koje pru\u017ea. Prihvatamo je iz vlastitih potreba, bez neke spoljašnje prisile. Dete se u igri ose\u0107a nesputano i otvoreno, sledi svoju koncepciju i zamišljeni tok igre stoga je nije potrebno prekidati nepo\u017eeljnim intervencijama. <\/span><\/span><\/p>\n

Dete igru do\u017eivljava kao nešto ozbiljno jer u njoj zapravo istra\u017euje, kombinuje, isprobava i koristi razli\u010dite strategije, a odrasli mo\u017ee biti po\u017eeljan saigra\u010d ako i sam tako do\u017eivljava igru te uva\u017eava zamisli i ideje deteta i nenametljivo mu nudi nove mogu\u0107nosti.<\/span><\/span><\/p>\n

Kroz celu ljudsku istoriju, ljudi su igrali igre da zabave sebe i druge, postoji ogromna lepeza  tipova igara. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Postoje dva aspekta igre:<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

– Kognitivni<\/a>, <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 – Razvojni.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Za kognitivne teorije de<\/span>\u010d<\/span>je igre karakteristi\u010dno je da igru posmatraju kao specifi\u010dnu  saznajnu delatnost, koja je od najve\u0107eg zna\u010daja za razvoj simboli\u010dnih funkcija. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Izvori:<\/p>\n

www.porodicnivodic.rs<\/a><\/p>\n

Dr Emil Kamenov, "De\u010dja igra", Zavod za ud\u017ebenike, Beograd, 2006. godina<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O retko kojoj psihološkoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija de\u010dje igre koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglašavaju ga i postaju jednostrane teorije. Razvojem društva i promenom društvenih odnosa i na\u010dina \u017eivota igra je ostala sastavni deo \u017eivota deteta, menjao se samo njen sadr\u017eaj i oblici.<\/p>\n

. . . <\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[124,5,9,4,6,369],"tags":[55,426,365],"class_list":["post-3262","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-igra","category-predmeti","category-racunariuvoradu","category-studenti","category-teme","category-z-tomasevic","tag-dete","tag-igra","tag-igrac","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3262","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3262"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3262\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3282,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3262\/revisions\/3282"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3262"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3262"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3262"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}