{"id":3309,"date":"2011-09-16T08:23:15","date_gmt":"2011-09-16T08:23:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3309"},"modified":"2011-09-16T08:23:15","modified_gmt":"2011-09-16T08:23:15","slug":"ucestvovanje-u-igri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3309","title":{"rendered":"U\u010destvovanje u igri"},"content":{"rendered":"

 “Društvo koje zaboravi kako se igra, jeste društvo koje \u010dine sebi\u010dni pojedinci ” – ka\u017ee Grej, osvr\u0107u\u0107i se na trenutnu ekonomsku krizu. Igra je, iznad svega, izraz slobode. Ona je sve samo ne obaveza, moranje. Onaj ko se igra, ne samo da to \u010dini slobodne volje, ve\u0107 prihvata pravila koja nastaju kao rezultat dogovora. U tim situacijama sva deca su ravnopravna i o svemu zajedno odlu\u010duju, što je veoma va\u017eno, moraju da poštuju prava drugih ukoliko \u017eele da u\u010destvuju. Zato u u\u010destvuvonju u igri mora da postoji ravnopravnost.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Deca koja se sama me\u0111usobno igraju, ne pola\u017eu toliko na pobe\u0111ivanje koliko na me\u0111usobnu saradnju. Ali, zato prisustvo odraslih vodi de\u010dju igru u takmi\u010denje, a onda to nije više igra. Najva\u017enija društvena veština je veština usaglasiti se sa drugom decom, praviti kompromise. Deca moraju da nau\u010de da se stave u poziciju drugih. Sna\u017ean nagon za igranjem koji postoji kod dece, nije prosta potreba za razonodom. To je nagon za pre\u017eivljavanjem, jer je kroz istoriju ljudske vrste igra bila osnovni na\u010din da deca steknu veštine, vrednosti i znanja koja su im potrebna. Igra za decu je na\u010din da proniknu u realnost \u017eivota i da sa njima iza\u0111u na kraj, kako fizi\u010dki, tako i intelektualno i emocionalno. Posebno mesto kod dece ima humor. Koristi se da bi se prekinule sva\u0111e i oslobodila društvena napetost.<\/span><\/span><\/div>\n
 Obi\u010dna, NE takmi\u010darska igra je klju\u010dna za razvijanje ose\u0107anja za druge. Slobodne igre koje nisu organizovali odrasli, uklju\u010duje decu svih uzrasta i nema takmi\u010darske osobine. Tako\u0111e, nema ništa zajedni\u010dko sa igranjem video igrica, gledanjem televizije ili raznim organizovanim vanškolskim de\u010djim aktivnostima, kao što je sport.<\/span><\/span><\/div>\n
 Piter Grej,<\/a> ka\u017ee da je to jednostavno shvatiti: “Svaki put kada dodamo još jedan sat vremenu koje deca moraju da provedu u školi ili rade\u0107i doma\u0107i, svaki put kada ih prisiljavamo ili ube\u0111ujemo da se posvete još jednoj vanškolskoj aktivnosti koju organizuju odrasli, mi im uskra\u0107ujemo mogu\u0107nost da se igraju, istra\u017euju, razmišljaju, da osete zadovoljstva i iskušenja samostalnosti”.<\/span><\/span><\/div>\n
Smanjenje u\u010deš\u0107a igre u detinjstvu se odra\u017eava na de\u010dju sposobnost gra\u0111enja odnosa sa ljudima kada odrastu. Igra u\u010di decu veštini pregovaranja, rešavanja problema i oslanjanja na sebe. Problem nastaje kada se umešaju odrasli. Oni se name\u0107u kao autoritet i zaštitnici, pa igra prerasta u tu\u017eakanje, prenemaganje, a deca se ponašaju manje odgovorno i zrelo u igri. Tako se gubi duh igre, jer igra decu u\u010di veštini pregovaranja, rešavanja problema. Nenadzirana igra je zapravo od klju\u010dne va\u017enosti za de\u010dji emocionalni i socijalni razvoj. Odrasli ne bi smeli da deci uskrate ove va\u017ene lekcije svojim mešanjem, ka\u017ee Grej.<\/span><\/span><\/div>\n
Današnja deca imaju malo prilike da se zaista igraju, bez nadzora odraslih. Ne samo da zbog toga vlada epidemija debljine i depresije kod dece, ve\u0107 je generacija koja odrasta bez mogu\u0107nosti da usvoji prave društvene vrednosti.<\/span><\/span><\/div>\n
 De\u010dija igra podrazumeva i igra\u010dke. Igra\u010dka je sve ono što mo\u017ee zaigrati dete, a to naj\u010deš\u0107e ne moraju biti skupe igra\u010dke za koje smo uvereni da \u0107e oduševiti klince.<\/span><\/span><\/div>\n
 Najlepše igra\u010dke su igra\u010dke koje dete pravi sa svojom porodicom – isti\u010de Šukovi\u0107-Biser\u010di\u0107. Ta igra\u010dka ima dvostruki efekat. Ono ne samo da u\u010destvuje, ne samo da je dete gledalo proces njenje izrade, i u\u017eivalo u tome, davalo svoje sugestije, mo\u017eda govorilo od \u010dega bi \u017eelelo da se ta igra\u010dka napravi, nego je u celom tom procesu bitna emocija, odnosno interakcija izme\u0111u roditelja i dece.<\/span><\/span><\/div>\n
 <\/div>\n
\n