{"id":3336,"date":"2011-12-10T22:44:21","date_gmt":"2011-12-10T22:44:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3336"},"modified":"2011-12-10T22:44:21","modified_gmt":"2011-12-10T22:44:21","slug":"ophrvani-samocom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3336","title":{"rendered":"Ophrvani samo\u0107om"},"content":{"rendered":"
 <\/div>\n
Politika,NIT, 5.oktobar 2011.<\/div>\n
 <\/div>\n
 <\/div>\n
Hans – Ulrih Vithen, direktor Instituta za klini\u010dku psihologiju Drezdenskog univerziteta, ustanovio je sa svojim nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkim timom, da blizu 40 odsto stanovnika dr\u017eava- \u010dlanica Evropske unije, zatim Švajcarske, Norveške i Islanda boluje od psihi\u010dkih bolesti! Oko 14 odsto Evropljana pati od smetnji izazvanih strahom, 7 odsto od nesanice ili teške depresije, više od 4 odsto su zavisnici od alkohola ili droge, dok se kod 5 odsto mladih (do 17 godina) manifestuje ADHS sindrom, koji je posledica genetskog nasledja ili nedovoljne socijalne brige i ljudske pa\u017enje.<\/div>\n
Nakon šestogodišnjeg nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog rada i analiza mnogih studija i podataka, Vithen je sa svojim saradnicima došao, dakle, do rezultata o psihi\u010dkom stanju 164 miliona ljudi iz 30 evropskih zemalja. Ti rezultati mogli bi se izraziti re\u010dima iz „Li\u010dnih zapisa“ameri\u010dkog knji\u017eevnika \u017dilijena Grina (1900 – 1998): “Mi piljimo u ogromnu mra\u010dnu provaliju koja se otvara pod nama. I plašimo se.“<\/div>\n
Prema Vithenovim re\u010dima, psihi\u010dke bolesti su najve\u0107i izazov evropskom zdravstvenom sistemu u 21. veku!<\/div>\n
Od ogromnog broja bolesnika, samo jedna tre\u0107ina se le\u010di. Medjutim, \u010dak su i oni primorani da godinama \u010dekaju na pravu terapiju, jer veliki broj lekara koristi još uvek zastarele metode u dijagnostici i terapiji. S druge strane, u mnogim zemljama nije još promenjen odnos prema psihi\u010dki obolelim licima. Naime, oni se i dalje marginalizuju i stigmatiziraju. Najzad, mada ne i poslednje, prošireno neznanje o psihi\u010dkim bolestima i loša politika zdravlja umno\u017eavaju pomenute i razne druge probleme.<\/div>\n
Vithenovi saradnici upozoravaju da se danas psihi\u010dke bolesti \u010desto javljaju u mladjem uzrastu. Zbog toga, ukoliko izostane blagovremeno i adekvatno le\u010denje, posledice mogu biti sve ve\u0107e, ponekad \u010dak fatalne. Ovi stru\u010dnjaci nisu zanemarili ni troškove, koji su najva\u017enija „molitva“ kapitalizma: samo 2005. troškovi le\u010denja psihi\u010dkih bolesnika iznosili su 386 miijardi evra. Pod uslovom da su ostali isti, od tada do danas troškovi su 2 biliona i 316 milijardi evra!<\/div>\n
Ljudi su iskusili i, u nedavnoj prošlosti, \u017eivotom platili saznanje da se zvi\u017edanjem u mraku ne stvara svetlost. Tron mra\u010dnih bogova je osiguran sve dok strah ima sjajnu budu\u0107nost. I, po svemu sude\u0107i, uve\u0107ava\u0107e se broj ljudi koji su ophrvani ose\u0107anjem usamljenosti i bezna\u010dajnosti. Jer, od „ljudi-Ništa“, koji – kazano pesni\u010dkim jezikom – „imaju sve, Zemlju i Nebo, \u010dak i glave dve“, uzaludno je o\u010dekivati odgovor na pitanje šta da se \u010dini i gde je mesto za kojim \u010dovekova duša \u010dezne.<\/div>\n
Internacionalni nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki tim iz Barselone, specijalizovan za regenerativnu medicinu, objavio je vest da je pomo\u0107u nove metode uspeo prvi put da izoluje ljudske \u0107elije iz tkiva debelog creva i da ih laboratorijski odgaji. Imunolog i molekularni geneti\u010dar Hans Klever iz Utrehta u Holandiji i njegov kolega Petar Jung smatraju da se time otvaraju nove mogu\u0107nosti za le\u010denje raka debelog creva, Kronove bolesti i raznih drugih obolenja digestivnog trakta.<\/div>\n
Iako je regenerativna medicina, relativno nova grana biomedicine, i njena mladja „sestra“, translacionalna medicina, ve\u0107 dosegle mnogobrojne rezultate, koji su uspešno primenjeni, „neverne Tome“ smatraju da je u njima više snova, nego što odista mogu da ispune o\u010dekivanja i nade ljudi. Jer, jednostavno kazano, ljudsko telo i organizam se razlikuju od laboratorije, odnosno „modeli“ in vitro <\/i>nisu podudarni sa „modelima“ in vivo.<\/i><\/div>\n
Evo, najzad, vesti sa ameri\u010dkom univerziteta u Floridi: rešena je zagonetka o razli\u010ditoj du\u017eini domalog prsta i ka\u017eiprsta na muškoj i \u017eenskoj šaci.<\/div>\n
Martin Kon i \u017dengui \u017deng su eksperimentalno dokazali da je to posledica muškog i \u017eenskog hormona, što se dogadja ve\u0107 u embrionalnoj fazi. Usled delovanja testosterona, domali prst je du\u017ei od ka\u017eiprsta. Kod \u017eena je obrnuto, estrogen doprinosi da je ka\u017eiprst ve\u0107i od domalog prsta.<\/div>\n
Du\u017eina tih prstiju je svojevrsni biomarker. Prema tome, stara izreka: „Poka\u017ei mi svoje prste, i ja \u0107u ti re\u0107i, ko si“ ima sada nau\u010dnu osnovu i opravdanje.<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Hans \u2013 Ulrih Vithen, direktor Instituta za klini\u010dku psihologiju Drezdenskog univerziteta, ustanovio je sa svojim nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkim timom… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,3,45,6],"tags":[374,292],"class_list":["post-3336","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-r-djuric","category-profesori","category-sociologija","category-teme","tag-evropa","tag-psihicki-poremecaji","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3336","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3336"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3336\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3338,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3336\/revisions\/3338"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3336"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3336"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3336"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}