Ericha Fromma<\/a>. On je došao do zaklju\u010dka da Nilova osnovna poruka nije ništa drugo do ljubav prema \u017eivotu. From ka\u017ee da je savremeni privredni sistem prilago\u0111en proizvodnji konformista, potroša\u010da sa standardizovanim ukusima, ljudi kojima se lako mo\u017ee manipulisati. Takvi ljudi su teskobni, usamljeni, dosadno im je, nemaju uverenja i ne raduju se \u017eivotu. \u010covek koji se ne raduje \u017eivotu pristupa svemu, pa i drugim ljudima, kao mrtvim stvarima, privla\u010di ga materijlno bogatstvo. From ka\u017ee da je jedini Nilov cilj taj da odgoji decu koja vole \u017eivot, koja \u0107e biti aktivni u\u010desnici a ne pasivni posmatra\u010di \u017eivota, što je upravo ono s \u010dim se kriti\u010dari Samerhila ne mogu slo\u017eiti. Oni ne mogu prihvatiti ideju da ljudi trebaju \u017eiveti zbog \u017eivota samog, a ne zbog postizanja materijalnog bogatstva i slave. From je dao kriti\u010dku primedbu u predgovoru, koja se odnosi na to da je Nil previše naglasio zna\u010daj seksualnosti, slede\u0107i Frojda. Kad je Nil praktikovao svoju metodu i napisao knjigu, društveni stav prema seksualnosti je bio potpuno druga\u010diji od današnjeg. To je u svakodnevnom \u017eivotu bila tabu tema, o njoj se u porodicama, a ni šire, nije smelo govoriti. Danas je druga\u010dije, ali nije mnogo bolje. Danas je seksualnost izašla iz ilegale, ali je umesto slobode postala raspusna i neodgovorna. Nil je u ono vreme skidaju\u0107i tabu sa teme seksualnosti time sprovodio terapeutski efekat prema deci, što danas više nema zna\u010daja.<\/p>\n John Culkin Samerhil smatra sretnim mestom. Za njega je Samerhil sveta knjiga nabijena mudroš\u0107u i ljubavlju. John Culkin isti\u010de da mnoga ameri\u010dka deca ve\u0107inu vremena provode pred televizijom, televizija je najbolje sredstvo pomo\u0107u kojeg roditelji u\u0107utkuju svoju decu. Savremeni u\u010denici \u017eive u sredini totalnih medija. On smatra da škole moraju po\u0107i od u\u010denika, a ne od nastavnog programa, nastavnika, administracije, sistema testiranja ili bilo kojeg drugog neu\u010deni\u010dkog sastojka obrazovne sredine. Smatra da su škole za u\u010denike, sve ostalo su samo sredstva za ostvarivanje cilja koja \u0107e biti ili ne\u0107e biti upotrebljena u zavisnosti od toga slu\u017ee li razvoju u\u010denika ili ne. On odaje priznanje Nilovoj brizi za sveukupni saznajni i ose\u0107ajni razvoj deteta. Neke od Culkinovih odrednica po kojima bi trebalo podsticati decu da se razvijaju su: smisao o sebi – smatra da je uloga nastavnika podsticanje tog delikatnog procesa uz uklanjanje svih prepreka razvoju i obezbe\u0111ivanju konteksta ljubavi, poštovanja, kompetentnosti i snage; smisao za smisao – u\u010denike treba podsticati da unutar sebe otkrivaju unutrašnji smisao za ispravno i pogrešno, istinito i la\u017eno; smisao za besmisao – prirodnim putem.<\/p>\n
Ashley Montegue smatra da je Samerhil pomogao ljudima da razumeju nekoliko osnovnih istina: neophodnost ljubavi, jedina zdrava disciplina je ona nad samim sobom – samodisciplina, sloboda je velika odgovornost, dobar nastavnik podu\u010dava decu u ovim specifi\u010dnim istinama, a tako\u0111e ih u\u010di kako da sama sebe u\u010de. Navodi da tradicionalno obrazovanje ve\u0107inom osuje\u0107uje jedinstvenost i kreativnost. Škole naziva fabrikama koje u decu ubacuju velike koli\u010dine nabubanih \u010dinjenica, i zatim se u odre\u0111enom periodu kroz razli\u010dite metode ( npr.ispit) tra\u017ei od njega da izbacuje te nabubane \u010dinjenice.<\/p>\n
John Holt voli razgovarati sa malom decom i slišati ih kako govore. Ne smatra da su njihov pogled na \u017eivot ili njihova shvatanja o \u017eivotu banalna zato što se zasnivaju na malom iskustvu. On zaklju\u010duje da decu moramo uzimati za ozbiljno i da prema njima postupamo s poštovanjem, decu ne treba obasipati novcem kao što \u010dini ve\u0107ina ljudi. Prema njegovom zaklju\u010dku deca u Samerhilu ozdravljuju i rastu zahvaljuju\u0107i slobodi, podršci i poštovanju koje im on ukazuje i upravo te uslove treba stvoriti i u drugim školama ako \u017eelimo da deca budu zdrava i napredna.<\/p>\n
Bruno Bettelheim navodi da je osnovna Nilova filozofija naivna, rusoovska i dr\u017ei da se dete ra\u0111a s uro\u0111enom dobrotom. Kada bi zlo društvo, naro\u010dito njegovi loši roditelji dopustili detetu da prirodno raste bez ose\u0107anja teskobe i inhibicija ono bi sasvim sazrelo u najveli\u010danstvenije ljudsko bi\u0107e. Što se ti\u010de same psihoanalize Nil je iz nje preuzeo jedino stav da je potiskivanje loše i da seksualne inhibicije stvaraju neuroze.<\/p>\n
Michael Rossman smatra da je Nil u Samerhilu izgradio jednu usko ozna\u010denu obrazovnu zajednicu koja je bila organizovana oko osloba\u0111aju\u0107eg autoriteta samouprave. Opisuje mnoge pojave zdravog razvoja li\u010dnosti. Sve one zavise od razvitka jednog alternativnog stila autoriteta koji se deli, on je demokratski i elasti\u010dan, a \u010dija se mo\u0107 primenjuje putem primera, a ne prinude. Prema njemu takav autoritet više oja\u010dava nego što slabi one koji su mu podvrgnuti.<\/p>\n
Sylvia Ashton zamera Nilu što je za njega alat va\u017eniji od knjige, knjige za njega nemaju vrednost. U njegovoj školi u\u010denici ne moraju dolaziti na nastavu i mogu sami odlu\u010diti kada \u0107e nau\u010diti \u010ditati. Ona smatra da \u010ditanje samo po sebi ima svojstvo isceljenja, pri tome je va\u017eno da \u010dovek ne treba samo da nau\u010di da \u010dita, ve\u0107 treba i da \u017eeli da \u010dita.<\/p>\n
Paul Goodman je poznat kao jedan od najoštrijih kriti\u010dara savremenog društva. U\u017eiva veliki ugled me\u0111u studentima na koje sna\u017eno uti\u010de. Objavio je preko dvadeset knjiga i predavao na sedam ameri\u010dkih univerziteta. On smatra da: uzgredno obrazovanje (uzimanje u\u010deš\u0107a u teku\u0107im društvenim aktivnostima) treba biti glavni na\u010din u\u010denja; prema njegovom mišljenju ve\u0107inu srednjih škola treba ukinuti, društvene funkcije srednjih škola trebaju preuzeti druge vrste omladiskih zajednica; obuka na koled\u017eima uglavnom treba usmeravati u pojedine profesije, a ne prethoditi; cilj elementarne pedagogije završno sa dvanaestom godinom trebalo bi biti zaštita i nega slobodnog rasta deteta s obzirom na to da roditelji i okolina vrše pritisak na dete.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2012\/01\/collecting_data_for_against_12196069-300x220.jpg\")
<\/a><\/p>\n Knjiga A. Nila Slobodna deca Samerhila do\u017eivela je i pohvale i kritike. Oni koji je kritikuju smatraju da on zanemaruje društvo kao jedan od najzna\u010dajnijih \u010dinilaca u formiranju mladog \u010doveka, u izgradnji i razvijanju školskog sistema, odnosno škole kao institucije. Za njega je postoje\u0107a škola loša, isti su takvi i nastavnici i roditelji i on izlaz tra\u017ei u jednoj novoj školi \u010diji je cilj potpuna sloboda u\u010denika i njihova sre\u0107a. Me\u0111utim, poput mnogih nezadovoljnika nije u zamenu za ono što je hteo da sruši ponudio nešto novo. On odbacuje sve društvene obi\u010daje, norme i zakone, celokupni društveni sistem i kao da veruje da \u0107e sre\u0107a njegovim u\u010denicima biti obezbe\u0111ena samo ako ostanu verni potpunoj slobodi koja vlada u Samerhilu. Problem je u tome što se oni u daljem \u017eivotu ne\u0107e mo\u0107i tako lako prilagoditi društvenim normama iz koje su otišli, a kojima \u0107e se posle vratiti. On govori o sre\u0107i koja vlada u Samerhilu i o sre\u0107nim u\u010denicima, ali ne objašnjava kakav je to sretan u\u010denik. S druge strane, dobra strana Samerhila je nu\u0111enje mogu\u010dnosti da se u\u010ditelji i roditelji preispitaju u svojim postupcima i pokušaju promeniti ih na bolje. <\/p>\n
Literatura: Samerhil za i protiv <\/em>(1982.), zbornik priloga o Samerhilu, Beograd, Prosveta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Godine 1970. u Americi je izašao zbornik priloga o Samerhilu, pod nazivom "Samerhil za i protiv". U deset priloga iz zbornika nalazimo razli\u010dita mišljenja o Nilovom modelu obrazovanja.<\/p>\n
\n
Max Rafferty jedan je od njegovih \u017eeš\u0107ih kriti\u010dara. On smatra da u ovako razvijenom i civilizovanom društvu prirodno obrazovanje nema . . . <\/p>\n","protected":false},"author":47,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[379,5,9,378,4,6],"tags":[],"class_list":["post-3470","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-i-milunov","category-predmeti","category-racunariuvoradu","category-samerhil","category-studenti","category-teme","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3470","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/47"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3470"}],"version-history":[{"count":26,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3470\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3509,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3470\/revisions\/3509"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3470"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3470"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3470"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2012\/01\/41S3WNQOSaL__SL500_AA300_.jpg\")
<\/a><\/p>\n