{"id":3715,"date":"2013-04-08T15:36:46","date_gmt":"2013-04-08T15:36:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3715"},"modified":"2013-04-08T15:40:02","modified_gmt":"2013-04-08T15:40:02","slug":"o-komunikaciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=3715","title":{"rendered":"O komunikaciji"},"content":{"rendered":"
Aleksandra Mitrovi\u0107<\/span><\/div>\n
 <\/div>\n
Komunikacija je uspostavljanje veze izme\u0111u jedinki putem nekih znakova. Znak <\/i>je dra\u017e koja zamenjuje nešto, upu\u0107uju\u0107i na neki objekat, osobu, stanje i podrazumeva odre\u0111eno zna\u010denje. Re\u010d „u\u010denik” (napisana ili izgovorena) jeste jedan znak, ali je i znak osmeh (jer zna\u010di zadovoljstvo), namrštene obrve (jer mogu ozna\u010davati bes ili ljutnju).  Ako se na lave\u017e psa skupe ili razbe\u017ee neke \u017eivotinje, mo\u017ee se re\u0107i da su one reagovale na lave\u017e kao na znak (npr. da dolazi opasnost).<\/span><\/div>\n
Ponekad se razlikuju dve vrste znakova- simboli <\/i>i signali. <\/i>Simoboli su znakovi kojima se namerno drugim osobama saopštava neko zna\u010denje. To su, u prvom redu, govorni ili pisani jezik. Simbolima se slu\u017ei \u010dovek. Signali su nemamerno proizvedeni znaci koji tako\u0111e upu\u0107uju na neko zna\u010denje. Smeh, grimasa na licu, pla\u010d – jesu takvi signali kojima se sponatano izra\u017eavaju odre\u0111ena stanja i koje druge osobe tuma\u010de kao izraz stanja i raspolo\u017eenja. O komunikaciji se \u010desto govori u okviru šire problematike socijalne interakcije. <\/i>Socijalna interakcija je neposredno uticanje jedne ili više osoba na ponašanje druge osobe ili grupe osoba. Interakcija \u010desto podrazumeva me\u0111usobno <\/i>delovanje koje se odvija neposredno u datom trenutku. Takva je, na primer, zajedni\u010dki rad, me\u0111usobna rasporava i sli\u010dno. Ako se ima sve to u vidu, me\u017ee se re\u0107i da je komunikacija, s jedne strane, vid socijalne komunikacije (pošto se komunikacija mo\u017ee odvijati i prakti\u010dno a ne samo simboli\u010dno), a sa druge, da je komunikacija uslov i komponenta socijalne interakcije.<\/span><\/div>\n
 <\/div>\n
Komunikacioni proces<\/span><\/b><\/div>\n
U komunikaciji razlikujemo nekoliko najbitnijih elemenata:<\/span><\/div>\n
·        <\/span><\/span>pošiljalac<\/span><\/i> poruke <\/span><\/i>– inicijator ili pokreta\u010d komunikacije, komunikator, izvor poruke;<\/span><\/div>\n
·        <\/span><\/span> primalac poruke – <\/span><\/i>jedinka \u010dovek ili grupa koja prima poruku i tuma\u010di njeno zna\u010denje;<\/span><\/div>\n
·        <\/span><\/span> poruka – <\/span><\/i>informacija ili zna\u010denje koje se znakom ili sistemom znakova prenosi od pošiljalaca do primaoca; poruka ima sadr\u017eaj <\/i>(npr. izraz ose\u0107anja, apel, zahtev, konstataciju) i  formu  <\/i>(usmena ili pisana, gestovna, paralingvisti\u010dka).<\/span><\/div>\n
 Komunikacija mo\u017ee da bude jednosmerna i uzajamna <\/i>ili dvosmerna.<\/i> Jednosmernu komunikaciju obi\u010dno obavljaju novine, a i o\u010davamo je i u grupama sa direktinim ili autoritarnim vo\u0111enjem. Prava uzajamna komunikacija je razgovor prijatelja, gde se svako istovremeno nalazi i u ulozi pošiljaoca i u ulozi primaoca poruke. Odnos proizvo\u0111a\u010dkih firmi prema potroša\u010dima dugo vremena se odr\u017eavao kao odnos jednosmerne komunikacije (npr. upu\u0107ivanje propagandnih poruka) ali se vremenom zaklju\u010dilo da su nu\u017ene i povratne informacije o potrebama, \u017eeljama ili primedbama potroša\u010da. Tako se danas obavlja vrlo slo\u017eena istra\u017eiva\u010dka i ukupna aktivnost u okviru koncepta „tr\u017eišnih komunikacija”.<\/span><\/div>\n
Verbalna komunikacija je osnovna i najva\u017enija komunikacija me\u0111u ljudima. Zasnovana je na sposobnosti \u010doveka da proizvodi glasove (foneme) i da te glasove kombinuje u re\u010di, a re\u010di u re\u010denice sa odre\u0111enim zna\u010denjem. Posebnim simbolima (slovima) glasovi i re\u010di se pretvaraju u system pisanih znakova – pisani jezik. Verbalana komunikacija me\u0111u \u010dlanovima jedne zajednice je mogu\u0107a jer ti \u010dlanovi procesom u\u010denja usvajaju odre\u0111en jezik kao sistem simbola, odnosno re\u010dima prepisuju isto zna\u010denje i slu\u017ee se istim istim pravilima (istom gramatikom) povezivanja re\u010di u re\u010denice. Jezik je deo kulture i sredstvo za usvajanje i odr\u017eavanje kulture. Dete se ra\u0111a sa sposobnoš\u0107u govora, a u toku razvoja, putem razli\u010ditih oblika u\u010denja (uslovljavanje, mehani\u010dko u\u010denje, oponašanje), usvaja terminologiju i na\u010din formulisanja misli i ideja. <\/span><\/div>\n
Neverbalna komunikacija je komunikacija pomo\u0107u neverbalnih znakova. Takvi znakovi su razli\u010diti pokreti miši\u0107a lica (mimika ili facijala ekspresija) i pokreti ruku ili delova dela. Osim ovih kinezioloških <\/i>znakova, va\u017eni su i prostorni <\/i>ili proksemi\u010dki <\/i>znakovi (blizina, raspored i ponašanje u prostoru).<\/span><\/div>\n
Kada je upitanju jezik razlikuje se \u010desto tzv. denotativno <\/i>i konotativno <\/i>zna\u010denje. Denotativno zna\u010denje je osnovno zna\u010denje koje je obi\u010dno sadr\u017eano u re\u010denicama, i ono trebalo da bude isto za sve \u010dlanove jedne zajednice koja koristi isti jezik. Konotativno zna\u010denje je pridodato zna\u010denje. \u010cesto je izraz specifi\u010dnog iskustva, potom stavova i emocionalnog odnosa prema onome na šta se znak odnosi. Zato se ono razlikuje od pojedinca do pojednica, od grupe do grupe, a pokazuje promenljivost i u vremenskoj dimenziji. Denotativno zna\u010denje re\u010di „srce” je vrlo jasno (telesni organ sa karakteristi\u010dnom funkcijom), ali su mu pesnici, koriste\u0107i proširene pogrešne prestave, pridali specifi\u010dno konotativno zna\u010denje.  <\/i><\/span><\/div>\n
 <\/div>\n
Koriš\u0107ena literature:<\/span><\/b><\/span><\/div>\n
·       <\/span>Kuzmanovi\u0107, B., Štajnberger, I. (2000). Psiholigija<\/i>. Zavod za udzbenike i nastavna srestva, Beograd.<\/span><\/span><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Saznajte vi\u0161e… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[388,387],"tags":[],"class_list":["post-3715","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-tanja-nedimovic","category-projektivsv","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3715"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3715\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3717,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3715\/revisions\/3717"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}