{"id":423,"date":"2011-03-24T20:19:10","date_gmt":"2011-03-24T20:19:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=423"},"modified":"2011-03-24T20:19:10","modified_gmt":"2011-03-24T20:19:10","slug":"anksioznost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=423","title":{"rendered":"Anksioznost"},"content":{"rendered":"

ANKSIOZNOST<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Anksioznost<\/em> se najop\u0161tije defini\u0161e kao odgovor ljudskog organizma na opasnost ili pretnju u budu\u0107nosti. Prema teorijama kognitivno-bihejvioralnih terapija, anskioznost, kao emocionalni poreme\u0107aj nastaje kada osoba stalno procenjuje opasnost situacije i\/ili podcenjuje svoju sposobnost da se izbori sa zahtevima ugro\u017eavaju\u0107e situacije. Specifi\u010dnije se mo\u017ee definisati kao ose\u0107anje zebnje koji se javlja kao odgovor na znak pretnje nekoj vrednosti koju osoba smatra od su\u0161tinskog zna\u010daja za svoju egzistenciju. Pretnja mo\u017ee biti u odnosu na fizi\u010dku egzistenciju, psiholo\u0161ku egzistenciju ili specifi\u010dne vrednosti osobe. Re\u010d anksioznost poti\u010de od latinske re\u010di anxietas<\/em>, \u0161to zna\u010di \u2013 nespokojstvo, briga, zebnja, strepnja.<\/em><\/p>\n

<\/em>Anksioznost mo\u017ee izazvati fizi\u010dke i emocionalne simptome. Specifi\u010dna situacija straha mo\u017ee dovesti do nekih ili svih ovih simptoma za kratko vreme. Kada se situacija smiri, simptomi obi\u010dno nestanu.<\/p>\n

Fizi\u010dki simptomi anksioznosti <\/span>su<\/span>:
\n– Drhtavica i gr\u010denje;
\n– Ose\u0107aj puno\u0107e u grlu ili grudima;
\n– Ostanak bez daha ili ubrzano lupanje srca;
\n– Ose\u0107anje vrtoglavice;
\n– Znojenje ili ose\u0107aj hladno\u0107e, hladno-vla\u017ene ruke;
\n– Prenagla\u0161eni refleksi;
\n– Napetost u mi\u0161i\u0107ima, bol ili mu\u010dnina (mialgija);
\n– Zamor;
\n– Problemi sa spavanjem, kao sto je nemogu\u0107nost da se zaspi ili da se ostane budan, rano bu\u0111enje ili nemiran, nezadovoljavaju\u0107i san.<\/p>\n

Emocionalni simptomi anksioznosti<\/span>:
\n– Nemir, razdra\u017eljivost ili ose\u0107anje kao da ste \u201ena ivici\u201c ili uzbu\u0111eni;
\n– Preterana zabrinutost;
\n– Strah od toga da \u0107e se dogoditi ne\u0161to lo\u0161e, ose\u0107aj predstoje\u0107e propasti;
\n– Nemogu\u0107nost koncentracije;
\n– Konstantno ose\u0107anje tuge.<\/p>\n

Uloga\/svrha anksioznosti je kod ve\u0107ine autora obja\u0161njena evolucionom teorijom (Warren & Zgourides, 1991; Beck & Emery, 1995). Smatra se da je anskioznost proizvod evolucije ljudske vrste. Tokom evolucije ljudske vrste anksioznost je normalno slu\u017eila da pripremi organizam za borbu ili be\u017eanje u potencijalno prete\u0107im situacijama. Svrha normalne anksioznosti je da u takvoj situaciji obezbedi za\u0161titu osobe ili organizma.<\/p>\n

Prema kategorijalnom modelu sistematizacije poreme\u0107aja anksioznosti postoji vi\u0161e razli\u010ditih homogenih grupa u okviru ove \u0161iroke kategorije (generalizovani poreme\u0107aj anksioznosti, pani\u010dni poreme\u0107aj, agorafobija, specifi\u010dna fobija, socijalna fobija, opsesivno-kompulzivni poreme\u0107aj, postraumatski stresni poreme\u0107aj, akutni stresni poreme\u0107a<\/em>j). Prema savremenijem, dimenzionalnom modelu poreme\u0107aja anksioznosti, individualna simptologija\u00a0 zna\u010dajno odstupa od simptoma u gore navedenim kategorijama. Tako, neki od psiholo\u0161kih simptoma su manje-vi\u0161e prisutni kod bilo kog gore spomenutog anksioznog poreme\u0107aja. To su strah od straha, strah od toga da \u0107e nas na\u0161a okolina u bilo kom smislu negativno proceniti ili neprihvatiti, hipohondri\u010dni strah, pani\u010dni napad, briga, izbegavanje odre\u0111enih \u017eivotnih situacija, opsesivno ponavljanje odre\u0111enih misli ili prisilno izvo\u0111enje nekih radnji, sumnja u sebe i stalno negativno razmi\u0161ljanje o odre\u0111enim situacijama (ruminiranje).<\/em><\/p>\n

* Pani\u010dni poreme\u0107aj<\/strong><\/p>\n

Pani\u010dni poreme\u0107aj<\/em> je poreme\u0107aj u pona\u0161anju koji se karakteri\u0161e periodi\u010dnim i iznenadnim pani\u010dnim napadima. Da bi se moglo govoriti o pani\u010dnom poreme\u0107aju potrebno je prisustvo najmanje jednog pani\u010dnog napada u jednom mesecu, a napadi moraju biti prisutni vi\u0161e meseci uzastopno. Neki istra\u017eiva\u010di smatraju da jedan pani\u010dni napad ne predstavlja prisustvo oboljenja, nego je tek pojava dva pani\u010dna napada dovoljno za postavljanje dijagnoze. Pani\u010dni poreme\u0107aj se karakteri\u0161e stalnim nemirom oko pojave novog napada, zatim nemira zbog mogu\u0107ih posledica usled napada ili promenama koje dovode do uobi\u010dajenog pona\u0161anja (izbegavanje radnih ili \u0161kolskih obaveza). Uz to, pani\u010dni napadi ne bi trebalo da se javljaju zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, lekova ili zbog neke poznate organske bolesti (hipertiroidizam, vestibularna disfunkcija). Tako\u0111e, ovi napadi se ne mogu objasniti drugim mentalnim poreme\u0107ajima (kao \u0161to je socijalna fobija za napade koji se javljaju samo u socijalnim situacijama).<\/p>\n

* Fobije<\/strong><\/p>\n

Fobija<\/em> je izra\u017een i uporan strah od specifi\u010dnog objekta ili situacije (insekti, \u017eivotinje, visine, ubod igle i ranjavanje, otvoreni ili zatvoreni prostor, ljudi, mrak, letenje, itd<\/em>.) koji je pra\u0107en izbegavanjem tih objekata ili situacija.<\/p>\n

Agorafobija<\/em> je vrsta fobije koja za razliku od specifi\u010dne fobije nije strah od specifi\u010dnih stvari i situacija, nego se osoba napadima panike pla\u0161i samog napada panike i\/ili anksioznosti u toj situaciji, ali se ne pla\u0161i same situacije. Struktura straha kod specifi\u010dne fobije obi\u010dno sadr\u017ei katastrofiziranje<\/em>, ne samo oko potencijalne opasnosti koja dolazi od objekta, ve\u0107 i katastrofiziranje oko opasnosti koja dolazi od sopstvene rakcije.<\/p>\n

Izbegavaju\u0107e pona\u0161anje<\/em> ima za svrhu da ubla\u017ei ili elemini\u0161e potencijalnu opasnost koja dolazi od samog objekta straha ili da se kontroli\u0161e anksioznost ili pani\u010dni strah od zastra\u0161uju\u0107eg objekta ili situacije.<\/p>\n

Izvor straha kod specigfi\u010dnih fobija su preuveli\u010davanje opasnosti, preuveli\u010davanje verovatno\u0107e de\u0161avanja opasnosti, potcenjivanje sopstvenih sposobnosti za izlazak na kraj sa pretpostavljenom opasno\u0161\u0107u, potcenjivanje pomo\u0107i sa strane<\/em><\/strong>.<\/p>\n

IZVORI:<\/p>\n