Rajko Djuri\u0107, \u201ePolitika\u201c, Nedelja, 27.mart 2011.,str.09. – „Od evro- rokera do konzervativaca“<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Materijalisti\u010dki dru\u0161tveni karakter, sa prete\u017eno konzervativnim shvatanjem i te\u017enjama, vladaju\u0107i je dru\u0161tveni karakter u Evropskoj uniji, koju \u010dine 27 zemalja sa oko 500 miliona stanovnika. Jezgro strukture tog karaktera \u010dine materijalna dobra i vrednosti, potro\u0161a\u010dki mentalitet i, uglavnom, tradicionalna shvatanja i te\u017enje.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 To je jedan od glavnih zaklju\u010daka dugogogodi\u0161njih nau\u010dnih istra\u017eivanja, koja su izvr\u0161ena u 15 evropskih zemalja, sa ciljem da se dodje do\u00a0 saznanja o osnovnim evropskim mentalitetima i glavnim socio-kulturnim tipovima i modelima u Evropi.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nakon analize obimnog materijala, francuski istra\u017eiva\u010dki centar (CCA), na \u010dijem je \u010delu\u00a0 ekspert za socio- kulturne stilove i modele, sociolog Bernar Katla, saop\u0161tio je da\u00a0 u Evropi preovladjuju\u00a0 \u010detiri mentaliteta: 1.mentalitet \u201ebez korena\u201c, 2. mentalitet odan pravilima, 3.tragala\u010dki mentalitet, 4. tradicionalisti\u010dki mentalitet. U okviru tih identifikovanih mentaliteta pojavljuju\u00a0 se razli\u010diti socio-kulturni stilovi, koji su\u00a0 na osnovu odredjenih zajedni\u010dkih\u00a0 karakteristika, grupisani\u00a0 u 14.tipova.Ti socio-kulturni stilovi, kako dokazuju istra\u017eiva\u010di, posledica su brzog me\u0161anja i preplitanja kultura naroda i zemalja Evropske unije.\u00a0
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dru\u0161tvena grupa, kojoj se pripisuje mentalitet \u201ebez korena\u201c, neprestano je u pokretu, te\u017ei novom i druga\u010dijem, impulsivna je, sklona frustracijama i revoltu. Ljudi do 40-te godine \u017eivota \u010dine ve\u0107inu u toj grupi.Oni\u00a0 \u017eive u manjim ili ve\u0107im gradovima, imaju osrednje prihode i, po pravilu, su\u00a0 individualisti. Njihova je glavna te\u017enja –\u00a0 do\u017eiveti \u201elep\u0161u stranu\u201c \u017eivota. Anga\u017eovani su i spremni da preuzmu dru\u0161tvenu odgovornost.Preipadnici te grupe su takodje\u00a0 mnogi mladi\u0107i i devojke, koji nisu jo\u0161 u\u0161li u 20-tu godinu.Oni nalaze smisao \u017eivota prete\u017eno u stvarima koje ih ispunjavaju zadovoljstvom i u zabavi.Dela su\u00a0 za njih mnogo va\u017enija od ideologije.To je, reklo bi se, tip me\u0161avine evro-dendija i evro-rokera, koji u pro\u0161irenoj Evropi nalazi brzo i lako\u00a0 razli\u010dita zadovoljstva i razloge za optimizam. Istra\u017eivanja pokazuju da je to\u00a0 svojvsteno i\u00a0 delu evropske omladine, koja je jo\u0161 bez stalnog zaposlenja, ali je u neprestanoj potrazi za novim potro\u0161nim dobrima,.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Drugoj dru\u0161tvenoj grupi, \u010diji je mentalitet satkan od pravila, daju pe\u010dat evro-biznismeni i karijeristi.Ve\u0107inu \u010dine osobe mladje od 40 godina, mnogi od njih nisu u braku, obrazovani su, imaju visoke prihode i iracionalan odnos prema kupovini. Deo te grupe su i\u00a0 tzv. slobodni mislioci, koji\u00a0 norme i pravila pretvaraju u odredjene strategije i pseudoidelogiju, kao, recimo, \u201elegalisti\u201c, \u201esveci\u201c, \u201eheroji\u201c i \u201emoralisti\u201c.Tako u stvari oni\u00a0 \u0161tite svoje li\u010dne interese ili interese svoje klike.Oni su obi\u010dno \u201eglasnogovornici\u201c i \u201edu\u0161ebri\u017enici\u201c nacije, dr\u017eave ili\u00a0 partije ili odredjenih mo\u0107nih institucija i ustanova.Slikovito kazano, oni uvek stoje na \u201emerdevini\u201c, naro\u010dito\u00a0 u\u00a0 kriznim situacijama. Ali,\u010dim zadovolje li\u010dne ambicije i dokopaju se va\u017enijih\u00a0 pozicija, njihov radikalizam spla\u0161njava kao sapunica.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Najheterogenija je tre\u0107a dru\u0161tvena grupa, kojoj daju pe\u010dat ljudi inovatorskog duha i idealnih predstava o \u017eivotu, ali medju kojima su vrlo brojni oni koji \u017eive u\u00a0 virtuelnoj\u00a0 stvarnosti. Njen prvi deo su tzv. moderatori,\u00a0 ljudi srednjeg doba, sa originalnim idejama i humanisti\u010dkim te\u017enjama. Drugi deo \u010dine tzv. formalisti, stariji od 50 godina, sa srednjim i \u00a0vi\u0161im prihodima.Tre\u0107i deo predstavljaju tzv. arhitekti, izmedju 40-te\u00a0 i 60-te godine \u017eivota, koji su\u00a0 visokoobrazovani i od svih vrednosti najvi\u0161e cene slobodu.\u010cetvrti deo su tzv. sudije, bra\u010dni parovi, koji pridaju zna\u010daj principima i toleranciji.I, najzad, to su \u201ebesprekorni\u201c, uglavnom starci i starice.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Grupa, kojoj se pripisuje tradicionalisti\u010dki mentalitet, \u0161to zna\u010di privr\u017eena je tradiciji,\u00a0 starim vrednostima i pridaje najve\u0107i zna\u010daj sigurnosti, sastavljena je takodje od vi\u0161e tipova.Ve\u0107inu \u010dine 55- godi\u0161njaci, ljudi jednostavnog\u00a0 obrazovanja i niskih prinadle\u017enosti, \u010diji je glavni \u201eprozor u svet\u201c televizor.To su, zatim, \u201eve\u010dni stra\u017eari\u201c, \u010detrdesetogodi\u0161njaci, tzv. evro-prudenti, \u010dija je tipi\u010dna odlika nepoverljivost.Tre\u0107i deo ove grupe predstavljaju penzioneri, tzv. izolovani Evropljani.I najzad, \u010detvrti deo predstavljaju tzv. evro-vigilanti, koji su\u00a0 nepoverljivi do krajnjih granica i vrlo konzervativni.Takvih je najvi\u0161e u zemljama severoisto\u010dne Evrope – Estonija,Letonija i\u00a0 Litvanija.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ljudi protesta i tzv. evro-pioniri, koji su emancipovani, svesni svoje okoline, kreativni i spontani predstavljaju najmalobrojniju grupu u dana\u0161njoj Evropi.Oni su ina\u010de\u00a0 najbrojniji u zemljama jugozapadne Evrope \u2013 \u0160panija i Portugal.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Po\u0161to su u kapitalizmu klju\u010dni odnosi materijalni i ideolo\u0161ki, jedno od vrlo zna\u010dajnih pitanja ti\u010de se integracije ljudi u gradjansko dru\u0161tvo i odr\u017eanje vladaju\u0107eg poretka. Kapitalizam, koji neprestano razara \u017eivotne i dru\u0161tvene procese, primoran je da, pored prinudnih i institucionalnih , koristi i razna\u00a0 druga sredstva i \u201elepila\u201c. Marketing-karakter koji je , pomo\u0107u manipulativnih sredstava, postao\u00a0 dominatan dru\u0161tveni karakter, pokazao se kao vrlo uspe\u0161an \u0161tit i vrlo efikasno narkoti\u010dko sredstvo.Na taj na\u010din prazni se ne samo ljudski d\u017eep, ve\u0107 se mo\u017ee neopa\u017eeno isprazniti glava i srce ljudi i obuzdati njihova volja.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posmatrano sa tog stanovi\u0161ta, istra\u017eivanja pokazuju\u00a0 paradoksalnu, a u nekom smislu \u010dak apsurdnu situaciju. Naime,ljudi iz dru\u0161tvenih grupa, koji imaju\u00a0 kriti\u010dko mi\u0161ljenje i stavove prema kapitalizmu i \u010dije su vrednosti vrlo udaljene od vladaju\u0107ih ili su \u010dak u nepomirljivom odnosu sa njima, predstavljaju najve\u0107i li\u010dni resurs kapitalizma, tj. najve\u0107i su potro\u0161a\u010di njegovih ekonomskih, socijalnih i kulturnih\u00a0 roba i usluga.Nasuprot njima su ljudi iz dru\u0161tvenih grupa, koji srcem i glavom pripadaju kapitalizmu, ali su sa vrlo malim li\u010dnim resursima, tj. njihove potrebe su vrlo male za kapitalisti\u010dka dobra i usluge.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dodu\u0161e, ti paradoksi i apsurdi su najbolje predstavljeni i opisani u knji\u017eevnosti, a jedna lapidarna formuliacija glasi: Kapitalizam je uzajamna neprijateljska suprotnost, svi stradaju, ali se ne zna pouzdano dan sahrane!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Materijalisti\u010dki dru\u0161tveni karakter, sa prete\u017eno konzervativnim shvatanjem i te\u017enjama, vladaju\u0107i je dru\u0161tveni karakter u Evropskoj uniji… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,3,45,6],"tags":[79,78,80],"class_list":["post-490","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-r-djuric","category-profesori","category-sociologija","category-teme","tag-kapitalizam","tag-konzervativno","tag-materijalno","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/490","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=490"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/490\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":494,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/490\/revisions\/494"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=490"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=490"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=490"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}