Aspergerov sindrom je oblik autizma. To nije mentalna bolest i nije uslovljena lo\u0161im vaspitanjem. U te\u017eim oblicima remeti detetov normalan \u017eivot i razvoj. U bla\u017eim oblicima predstavlja izra\u017eenu razli\u010ditost od drugih. Aspergerov sindrom je razvojni poreme\u0107aj obele\u017een nesposobno\u0161\u0107u razumevanja – kako se pona\u0161ati u dru\u0161tvu. Druge karakteristike su: nespretnost i neuskla\u0111eni pokreti, poreme\u0107aj dru\u0161tvenog kontakta s ekstremnom usmereno\u0161\u0107u ka sebi(egocentri\u010dnost), ograni\u010denim interesovanjima i\/ili neuobi\u010dajenim interesovanjima, ponavljanim rutinama i ritualima, naro\u010dito govora i jezika i neverbalnim problemima u komunikaciji. Uop\u0161teno, deca sa Aspergerovim sindromom pokazuju vrlo malo izraza lica osim ljutnje i \u017ealosti. Te\u0161ko\u0107e su u oblasti finih socijalnih odnosa, spontanog interesovanja da se podeli zadovoljstvo ili otkri\u0107a sa drugima. Mnoga deca imaju izvrsnu memoriju i talentovani su za umetnost (muzika, slikarstvo, knji\u017eevnost) pa ih zanimaju jedno ili dva podru\u010dja. Mogu nadugo i na\u0161iroko razgovarati o omiljenoj stvari i ponavljati re\u010d ili frazu jako puno puta. Deca sa Aspergerovim sindromom sklona su boravku u „sopstvenom svetu“ i zaokupljena sobom i svojim rasporedom. Njihova \u010dula su intenzivnija, sna\u017enije ose\u0107aju povr\u0161ine, temperaturu i ukus, a misli su im usmerenije. Aspergerov sindrom se obi\u010dno prime\u0107uje u tre\u0107oj godini. Ve\u0107ina osoba sa Aspergerovim sindromom ima prose\u010dnu ili natprose\u010dnu inteligenciju.<\/p>\n
Uzrok nastanka Dijagnoza<\/strong> Le\u010denje Prognoza Literatura: http:\/\/www.anima.autentik.net\/poremecaj_psihomotorike.php<\/a> Aspergerov sindrom je oblik autizma. To nije mentalna bolest i nije uslovljena lo\u0161im vaspitanjem… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,21,26,5,3,28,4,6],"tags":[31,24],"class_list":["post-530","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drtnedimovic","category-mentalnozdravlje","category-nekapitanja","category-predmeti","category-profesori","category-skolarik","category-studenti","category-teme","tag-autizam","tag-mentalno-zdravlje","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/530","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=530"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/530\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":532,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/530\/revisions\/532"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=530"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=530"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=530"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n<\/strong>Niko ne zna \u0161ta uzrokuje pojavu AS, iako mnogi nau\u010dnici prepoznaju genetske faktore. Sprovode se brojna istra\u017eivanja \u010dija je svrha pove\u0107anje razumevanja ovih bolesti i nala\u017eenje na\u010dina za njihovo le\u010denje i spre\u010davanje.<\/p>\n
\nNedostaci uzrokovani Aspergerovim sindromom ne uo\u010de se uvek lako, pogotovu u bla\u017eim oblicima. Dete je obi\u010dno prose\u010dne ili natprose\u010dne inteligencije, ali nema uobi\u010dajene potrebe za drugom decom.<\/p>\n
\n<\/strong>Ne postoji specifi\u010dno le\u010denje za Aspergerov sindrom. Le\u010denje je simptomatsko i rehabilitaciono i uklju\u010duje psiho-socijalne i psiho-farmakolo\u0161ke intervencije kao \u0161to su: psihoterapija, edukacija roditelja, promena pona\u0161anja, ve\u017ebanje dru\u0161tvenih ve\u0161tina, edukacija i\/ili primena lekova (psihostimulansi, antidepresivi, beta blokatori). Specijalizovani terapeuti za autisti\u010dne poreme\u0107aje postoje, ali u ve\u0107ini slu\u010dajeva, roditelji su ti koji moraju najvi\u0161e da se anga\u017euju. Roditelji moraju da popune praznine u nedostatku odgovaraju\u0107ih programa rade\u0107i kod ku\u0107e sa decom.Terapija lekovima preporu\u010duje se samo u slu\u010dajevima ekstremnog pona\u0161anja koje se mora kontrolisati. Ali ti lekovi ne le\u010de uzroke ovog sindroma. Iako se neki simptomi mogu ukloniti lekovima, glavni problem jo\u0161 uvek ostaje.<\/p>\n
\n<\/strong>Deca s Aspergerovim sindromom imaju bolju prognozu od ostalih oblika razvojnih poreme\u0107aja i imaju ve\u0107u verovatno\u0107u adekvatnog odrastanja i nezavisnog samostalnog funkcionisanja. Ipak \u0107e ove osobe u ve\u0107ini slu\u010dajeva i dalje pokazivati blage poreme\u0107aje pri dru\u0161tvenim kontaktima. Tako\u0111e je pove\u0107an rizik za razvoj psihoza (mentalni poreme\u0107aj) i\/ili poreme\u0107aja raspolo\u017eenja kao \u0161to je depresija u kasnijim godinama. Iako odrasli s AS imaju uspe\u0161ne karijere i zanimljive \u017eivote, uvek \u0107e ih smatrati neobi\u010dnim ljudima.<\/p>\n
\nhttp:\/\/www.stetoskop.info\/Aspergerov-sindrom-874-c31-sickness.htm<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"