{"id":644,"date":"2011-04-08T10:47:37","date_gmt":"2011-04-08T10:47:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=644"},"modified":"2011-04-08T10:50:46","modified_gmt":"2011-04-08T10:50:46","slug":"autizam-ii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=644","title":{"rendered":"Autizam II"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Me\u0111unarodna oznaka za autizam<\/em><\/p>\n

\u0160ta je autizam?<\/h3>\n

Autizam je slo\u017eeni razvojni poreme\u0107aj koji se obi\u010dno javlja tokom prve tri godine \u017eivota. Autizam je posledica o\u0161te\u0107enja mozga i ispoljava se kroz probleme u \u010dulnom opa\u017eanju, govoru, mi\u0161ljenju i razumevanju socijalnih situacija, zbog \u010dega se pona\u0161anje i odnos sa spoljnim svetom razvija druga\u010dije.<\/p>\n

Kako se postavlja dijagnoza?<\/h3>\n

Dijagnoza autizma se postavlja na osnovu posmatranja pona\u0161anja. Ukoliko su u pona\u0161anju prisutna slede\u0107a tri elementa…<\/p>\n

1. problemi u komunikaciji \u0161to podrazumeva te\u0161ko\u0107e u razumevanju i usvajanju svih oblika komunikacije (izraz lica, gest, razvoj govor);<\/p>\n

2. problemi u socijalnim odnosima koji podrazumevaju pote\u0161ko\u0107e u uspostavljanju veza sa drugim ljudima i nemogu\u0107nost prilago\u0111avanja zahtevima sredine;<\/p>\n

3. ograni\u010deni i ponavljaju\u0107i oblici pona\u0161anja koji se manifestuju kroz ponavljanje istih pokreta, radnji, re\u010di i interesovanja i kroz te\u017enju ka istovetnosti i otporu prema promenama:<\/p>\n

…onda se sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017ee re\u0107i da se radi o autizmu.<\/p>\n

Uzroci autizma?<\/h3>\n

Mnogi stru\u010dnjaci veruju da ovaj slo\u017eeni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica razli\u010ditih faktora koji uti\u010du na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje.<\/p>\n

\u0160ta autizam nije?<\/strong><\/p>\n

Danas se sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017ee re\u0107i da:<\/p>\n

– autizam nije mentalna bolest,<\/p>\n

– deca sa autizmom nisu nevaspitana deca sa problemima u pona\u0161anju,<\/p>\n

– autizam ne nastaje zbog „hladnih“ roditelja koji nedovoljno obra\u0107aju pa\u017enju na svoju decu,<\/p>\n

– autizam ne nastaje zbog emocionalne li\u0161enosti i stresa.<\/p>\n

Ta\u010dno je…<\/h3>\n

– da su osobe sa autizmom ose\u0107ajne (emotivne)<\/p>\n

– da osobe sa autizmom \u017eele komunikaciju<\/p>\n

– da osobe sa autizmom mogu da se obrazuju<\/p>\n

– da osobe sa autizmom mogu da rade<\/p>\n

Da li postoji lek?<\/h3>\n

Lek za autizam nije prona\u0111en. Deca sa autizmom odrastaju u odrasle osobe sa autizmom. Mnogima od njih \u0107e biti potrebna briga i staranje tokom celog \u017eivota.<\/p>\n

Kako pomo\u0107i?<\/h3>\n

Postoji mnogo programa za pomo\u0107 i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da u\u010destvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to mogu\u0107e, roditelji, \u010dlanovi porodice, medicinsko osoblje, terapeuti i anga\u017eovani stru\u010dnjaci.<\/p>\n

Va\u017eno je znati…<\/h3>\n

Rana dijagnostika, tretman i uklju\u010divanje u obrazovni proces su klju\u010dni za decu sa autizmom. Tako im se mo\u017ee pomo\u0107i da razviju svoje socijalne i komunikativne ve\u0161tine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji \u017eivot.<\/p>\n

Karakteristi<\/strong>\u010d<\/strong>ne odlike pona\u0161anja dece sa autisti<\/strong>\u010d<\/strong>nim spektrom<\/strong><\/p>\n

NEZAINTERESOVANOST, PRILAZE DRUGIMA UZ POMO\u0106 I PODR\u0160KU ODRASLIH, KADA IM SE NEKO OBRA\u0106A NE REAGUJU, KORISTE RUKU ODRASLOG DA DO\u0110U DO ONOG \u0160TO \u017dELE, SMANJENA MOGU\u0106NOST ZA IMITATIVNU KREATIVNU IGRU, PREDMETIMA SE BAVE NA STEREOTIPAN NA\u010cIN, OKRE\u0106U IH,RE\u0110AJU…, PONAVLJAJU RE\u010cI ONAKO KAKO IH \u010cUJU, NEMAJU INTERESOVANJE ZA DRUGU DECU, GOVORE TAKO \u0160TO \u010cESTO PONAVLJAJU ISTI SADR\u017dAJ, PONA\u0160AJU SE JEDNOLI\u010cNO, NE USPOSTAVLJAJU KONTAKT POGLEDOM, IMAJU NEOBI\u010cNE POKRETE, POVREMENO SE SMEJU BEZ VIDLJIVOG RAZLOGA, MOGU DA RADE NEKE STVARI JAKO DOBRO I BRZO ALI NE I ONE KOJE PODRAZUMEVAJU RAZUMEVANJE SOCIJALNIH ODNOSA…<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

U\u010destalost slaganja objekata mo\u017ee ukazivati na autizam<\/em><\/p>\n

U<\/strong>\u010d<\/strong>estalost javljanja…<\/strong><\/p>\n

Prema najnovijim podacima autizam se javlja kod 20-60 dece na 10 000 ro\u0111enih. U\u010destalost autizma je ista u svim sredinama bez obzira na rasnu, nacionalnu ili etni\u010dku pripadnost, socijalni ili ekonomski status. Nedavna istra\u017eivanja pokazuju da je u\u010destalost autizma od jedan do dva slu\u010daja na 1000 dece. Broj obolelih dramati\u010dno raste poslednjih 30 godina, ali ako se uzme u obzir da je u ovom periodu kvalitet dijagnostike obolelih od autizma unapre\u0111en ne mo\u017ee se potpuno ta\u010dno re\u0107i da nije to mo\u017eda razlog porasta broja dece sa ovim poreme\u0107ajem. Ve\u0107em riziku od autizma izlo\u017eeni su de\u010daci za razliku od devoj\u010dica. Odnos izme\u0111u polova za ASD iznosi 4.3:1 i on je u mnogome prilago\u0111en kognitivnom o\u0161te\u0107enju, dok je kod mentalne retardacije odnos bli\u017ei na 2:1, a bez nje na 5.5:1 Niko ne zna koliko ta\u010dno ljudi boluje od ove bolesti, ali po podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u Srbiji ima oko 2.000 osoba sa autizmom, od \u010dega je oko 800 dece.<\/p>\n

\"\"<\/a>U\u010destalost autizma po godini na 1000dece\/do 2005.godine<\/em><\/p>\n

Iskustvo roditelja i vaspita<\/em><\/strong>\u010da <\/em><\/strong>autisti<\/em><\/strong>\u010d<\/em><\/strong>nog deteta\/<\/em><\/strong> <\/em><\/strong>CITATI PREUZETI SA FORUMA<\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201e…Ovo je jedna od mnogih sli\u010dnih, ili \u010dak istovetnih pri\u010da, roditelja \u010dije dete ima autizam.\u00a0Moj sin Filip je ro\u0111en jedne lepe prole\u0107ne ve\u010deri 2000.godine, sa bratom Vladimirom, njegovim blizancem. Poro\u0111aj je obavljen carskim rezom, i dva preslatka zdrava de\u010daka su ugledala ovaj svet 31.marta uve\u010de.\u00a0Tad jo\u0161 nismo znali da \u0107emo za njegov drugi ro\u0111endan saznati da Filip ima\u00a0autizam.. Ve\u0107ina roditelja koji imaju ovakav problem, mogu da se sete zaostatka ranog razvoja. Ali kada se ja setim ovih godina, \u0161to objektivnije, mogu da razumem za\u0161to smo odbijali da priznamo da ne\u0161to nije u redu, i mogu da oprostim sebi \u0161to nisam primetila znake pogor\u0161anja. Kada smo Filipa prvi put odveli kod psihologa i logopeda u na\u0161em domu zdravlja, bili smo potpuno nepripremljeni za rezultate. Volela bih da se setim imena doktorke koja je testirala Filipa, zato \u0161to joj mnogo dugujem. Bila je ljubazna, ali nije birala re\u010di dok nam je saop\u0161tavala da je Filip mnogo zaostao u pogledu jezika, i da verovatno ima druge razvojne probleme. Pri\u010dala je o drugim problemima koje mi nismo primetili. Dodala je, dok je posmatrala \u010ditavu grupu dece, Filip je jedini odudarao od svih njih. Nije obra\u0107ao pa\u017enju na aktivnosti koje su zabavljale drugu decu. Predlo\u017eila nam je da odmah odvedemo Filipa na RAZVRSTAVANJE. Bila sam tako \u0161okirana, da sam prestala da je slu\u0161am i bila sam krajnje gruba. Nekoliko dana kasnije nazvala sam je da bih se izvinula za grubost, i da bih je zamolila za pomo\u0107.\u00a0Tako je po\u010dela frustriraju\u0107a serija doga\u0111anja, toliko poznata svakoj porodici sa bolesnim detetom. Kada smo na\u0161eg pedijatra pitali da li on misli da je Filip autisti\u010dan odgovorio je da ne zna. Niko nije \u017eeleo da bude prvi koji \u0107e da nam ka\u017ee da na\u0161e dete ima\u00a0vrlo ozbiljne probleme. Bilo nam je sve jasnije da Filip svojim govorom stra\u0161no zaostaje za svojim vr\u0161njacima. Njegov brat blizanac Vlada je, nasuprot Filipu, pri\u010dao za obojicu. Po\u010detkom leta, odlu\u010dili smo da ispi\u0161emo Filipa iz obdani\u0161ta, pre nego \u0161to su nas „ljubazno zamolili“ da to uradimo, jer smo videli da \u0107e to biti neizbe\u017eno.\u00a0Bilo je jasno da nije imao koristi od programa tog obdani\u0161ta, i da je imao lo\u0161 uticaj na drugu decu.\u00a0Filipov brat blizanac Vladimir je ostao da poha\u0111a normalno obdani\u0161te, dok smo Filipa upisali u ,,specijalno obdani\u0161te“. On je nastavljao da zaostaje u jeziku, i po\u010deo da pokazuje druga problemati\u010dna pona\u0161anja. Razvio je kompleks\u00a0stereotipija, postao je skoro sasvim\u00a0neosetljiv na bol, i po\u010deo da koristi\u00a0periferni vid, pre nego da gleda predmeta iz centra svog vida. Po\u010deli smo terapiju za govor na Institutu za poreme\u0107aj govora i autizam.\u00a0Filipovo pona\u0161anje je postalo nemogu\u0107e. Postao je stra\u0161no agresivan. Dobijao je ,,napade besa\u2019\u2019 ako nismo parkirali kola tamo gde je on \u017eeleo, ili ako ne bismo seli tamo gde je on hteo da sedne.Filip je svojim pona\u0161anjem upravljao nama i na\u0161om ku\u0107om. I brat Vladimir je morao u svemu da mu popu\u0161ta. \u010citala sam sve \u0161to sam mogla da na\u0111em o autizmu.Tako sam saznala preko interneta za\u00a0dijetu bez glutena i kazeina.<\/em>
\nOdmah sam izbacila svu p\u0161enicu i mleko iz Filipove ishrane.Posle nekoliko meseci kori\u0161\u0107enja ove dijete, Filip, naravno, jo\u0161 uvek nije izle\u010den.\u00a0Jo\u0161 uvek ima povremene napade besa. Ipak, u\u010destalost i ja\u010dina toga su se frapantno smanjili.Po\u010deli smo da vidimo i druga pobolj\u0161anja. Po prvi put mo\u017ee da nas gleda pravo u o\u010di dok mu ne\u0161to pri\u010damo, i neke stereotipije su potpuno nestale.Ne koristi vi\u0161e ni periferni vid, a ne vri\u0161ti ni kad ne parkiramo kola na mesto koje on \u017eeli. Izgleda mnogo sre\u0107nije i opu\u0161tenije. Moram da priznam da veoma veliku nadu pola\u017eemo u period puberteta,zato \u0161to tad kre\u0107e u organizmu nagli razvoj nervnog sistema i hormona,i postoji velika \u0161ansa da se i Filipu dovr\u0161i razvoj nervnih \u0107elija u mozgu.Ako negde postoji prekid, mo\u017eda se tad premosti.<\/em>
\nAli, \u0161ta god da se desi, mi \u0107emo ga voleti zbog njega samog…\u201cku\u0107e\u00a0za negu dece koja pate od autizma moraju biti pod najintenzivnijim okriljem dr\u017eave. U Srbiji ovo i jeste i nije slu\u010daj. Ina\u010de, revolucionarni pomak u tretiranju problema autizma, osamdesetih i devedesetih pro\u0161log veka, ostvarili su sami roditelji, hrabro\u0161\u0107u i uporno\u0161\u0107u da se izbore za prava ove dece da na najdelatniji mogu\u0107i na\u010din budu integrisana u dru\u0161tvo…\u201c<\/em><\/p>\n

\u00a0\u201e…Kao vaspita\u010d-terapeut dece koja pate od neistra\u017eenog poreme\u0107aja u strukturi dnk, \u0161to se potom manifestuje kao autizam, samo da napomenem da postoje razni stepeni autizma – od bla\u017eih, koje gotovo svako od nas mo\u017ee prepoznati u svom pona\u0161anju, do izuzetno o\u0161trih. U ranijim slu\u010dajevima integracija je mogu\u0107a ukoliko se autizam prepozna na vreme. U potonjim je po\u017eeljno da deca budu negovana profesionalno, u zasebnim institucijama sa profesionalnim kadrom koji \u0107e se starati o njima. Naravno, mo\u017eemo sada o tome u kakvom su stanju institucije ovog tipa u Srbiji, ali u praksi je potrebno da takve institucije postoje, i da se roditelji ne ustru\u010davaju da decu sa te\u017eim oblikom autizma prepuste na negu ovakvim institucijama. Kriterijum za zapo\u0161ljavanje u ovakvim institucijama mora biti izuzetno visok, a same<\/em>\u00a0<\/em>ku\u0107e<\/em>\u00a0<\/em>za negu dece koja pate od autizma moraju biti pod najintenzivnijim okriljem dr\u017eave. U Srbiji ovo i jeste i nije slu\u010daj. Ina\u010de, revolucionarni pomak u tretiranju problema autizma, osamdesetih i devedesetih pro\u0161log veka, ostvarili su sami roditelji, hrabro\u0161\u0107u i uporno\u0161\u0107u da se izbore za prava ove dece da na najdelatniji mogu\u0107i na\u010din budu integrisana u dru\u0161tvo…\u201c<\/em><\/p>\n

LITERATURA:<\/span><\/p>\n

    \n
  1. http:\/\/autizam.org.rs\/autizam.htm<\/a><\/li>\n
  2. http:\/\/www.stetoskop.info\/Autizam-669-c31-sickness.htm<\/a><\/li>\n
  3. http:\/\/www.medicina.hr\/clanci\/Autizam.htm<\/a><\/li>\n
  4. http:\/\/www.autizam.info\/<\/a><\/li>\n
  5. http:\/\/www.alternativa-forum.com\/ostale-bolesti\/581-autizam.html<\/a><\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Autizam je slo\u017eeni razvojni poreme\u0107aj koji se obi\u010dno javlja tokom prve tri godine \u017eivota . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,21,26,5,3,50,4,6],"tags":[31,55,110,37],"class_list":["post-644","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drtnedimovic","category-mentalnozdravlje","category-nekapitanja","category-predmeti","category-profesori","category-s-zivkovic","category-studenti","category-teme","tag-autizam","tag-dete","tag-forum","tag-statistika","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/644","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=644"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/644\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":650,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/644\/revisions\/650"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=644"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=644"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=644"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}