Dovoljno pouzdana metoda za dijagnostifikovanje ADHD je dijagnosti\u010dki intervju. Ovo je ujedno i jedina preporu\u010dena metoda jer nezavisnog ( koji bi detektovao ADHD) validnog metoda nema. Iako istra\u017eivanja potvr\u0111uju da je uzrok ADHD-a u centralnom nervnom sistemu, potrebna su detaljnija istra\u017eivanja da bi se ADHD nazvao poreme\u0107ajem mozga. Ovo ne va\u017ei samo za ADHD ve\u0107 i za ve\u0107inu psihi\u010dkih poreme\u0107aja. Dokazi koji potv\u0111uju ADHD kao poreme\u0107aj za sada su: dugoro\u010dni razvojni ciklus, internacionalne studije su potvrdile iste faktore rizika, prisutnost ADHD-a se poklapa sa brojem \u010dlanova \u0161ire porodice sa istim problemom(\u0161to mo\u017ee ukazati na genetiku ali i sredinski faktor) i dokazana naslednost.<\/p>\n
\u0160ta treba uraditi da bi ADHD bi utvr\u0111en kao poreme\u0107aj? Pa\u017eljivo opisivati slu\u010dajeve prema usvojen kriterijumu dijagnostike, ponovite razvojne studije, prou\u010diti porodice(uklju\u010duju\u0107i studije blizanaca i usvojene dece), izvr\u0161iti i epidemiol\u0161ka prou\u010davanja i dugoro\u010dno prou\u010davati efekte tretmana. Sve studije bi morale imati i kontrolnu grupu dece bez poreme\u0107aja kao i grupu dece sa drugim vrstama poreme\u0107aja. Ovakva prou\u010davanja \u0107e sigurno dovesti do grupisanja podtipova ADHD-a prema rezultatima, reakcijama na razli\u010dite tretmane, prema karakteristikama porodica i prele\u017eanim bolestima.<\/p>\n
Kakav je uticaj ADHD-a na individuu, porodicu i dru\u0161tvo?<\/strong><\/p>\n Deca sa ADHD-om nisu u mogu\u0107nosti mirno da sede i obrate pa\u017enju na \u010dasu-u u\u010dionici i uvek imaju negativne posledice ovakvog pona\u0161anja. U ogromnom broju slu\u010dajeva do\u017eivljavaju odbacivanje od vr\u0161njaka i razvijaju arsenal \u201eometaju\u0107ih\u201c pona\u0161anja. Njihove akademske( u smislu postignu\u0107a) i dru\u0161tvene nevolje imaju dugoro\u010dne i te\u0161ke posledice. Ova deca se mnogo \u010de\u0161\u0107e povre\u0111uju. Tokom razvoja, deca sa ADHD-om koji je zanemaren, \u010desto imaju problema sa drogama, ispoljavaju asocijalno pona\u0161anje, povre\u0111uju se na razne na\u010dine. Za veliki broj njih, ovo se nastavlja i kada odrastu.<\/p>\n Porodice sa ADHD decom imaju visoke vrednosti frustracije roditelja, naharmoni\u010dne odnose i razvode. Dodatno, ove porodice su izlo\u017eene i velikim tro\u0161kovima za \u201ele\u010denje\u201c svoje dece. Ne treba zaboraviti i konfuzno stanje u javnom mnjenju i stalni sukob izme\u0111u onih koji zastupaju kori\u0161\u0107enje medikamenata kao tretmana i onima koji isti\u010du negaticne posledice tog tretmana.<\/p>\n Kako se pona\u0161a dete sa poreme<\/strong>\u0107<\/strong>ajem pa<\/strong>\u017e<\/strong>nje?<\/strong><\/p>\n Dete sa ADHD-om \u010desto pokazuje neko od navedenih pona\u0161anja:<\/p>\n Koji su adekvatni tretmani za ADHD?<\/strong><\/p>\n Lepeza tretmana kori\u0161\u0107enja za ADHD uklju\u010duje: psihotropske medikamente, psihosocijalne tretmane, biljne i homeopatske tretmane, meditaciju, perceptivnu stimulaciju. Dosada\u0161nja istr\u017eivanja su pokazala najve\u0107u efikasnost psihostimulansnih medikamenata i psihosocijalne terapije. Nema me\u0111utim podataka koji bi nam rekli kako se u kasnijem \u017eivotnom dobu kre\u0107e akademsko i profesionalno postignu\u0107e, sukobi sa policijom i dru\u0161tveno funkcionisanje kod populacije koja je tretirana ovim lekovima. MPH(metilfenidat), destroamfetamin i pemolin se naj\u010de\u0161\u0107e koriste. Pokazuju smanjenje agrsivnosti dok se lek koristi. Nema napretka u akademskom postignu\u0107u. Obuka roditelja i obuka nastavnika su dale najve\u0107e rezultate. One jesu uticale na klju\u010dne oblasti funkcionisanja deteta.<\/p>\n ZAKLJU\u010cAK:<\/span> Medikamneti pokazuju bolje rezultate u kontrolisanju ne\u017eeljenih pona\u0161anja: ometanja, agresije, neposlu\u0161nost, ali psihosocijalni tretmani se pokazuju uspe\u0161nijim na akademsko postignu\u0107e, dru\u0161tvene ve\u0161tine i sl.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de ostalih vrsta tretmana ADHD-a, kao \u0161to su: dijete(izuzimanje ili zamena pojedinih namernica), vitaminski-mineranli ili biljni re\u017eimi i perceptivna stimulacija, njihovi rezultati se kre\u0107u od deskriptivno zabele\u017eenih do detaljno zabele\u017eenih studija. Neke od isprobanih strategija dijeta su pokazale zapa\u017eene rezultate te postoji potreba da se dublje istra\u017ee.<\/p>\n Koji su rizici tretmana stimulantima(i ostalih tretmana)?<\/strong><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107e negativne reakcije su posledica neprimerene doze. Ako su doze lekova prilago\u0111ene detetu, mogu se javiti i pad apetita i insomnija. Tako\u0111e su zabele\u017eeni uticaji na brzinu rasta deteta(opada).<\/p>\n Visoke doze rezultuju: o\u0161te\u0107enje centralnog nervnog sistema, kardiovaskularne poreme\u0107aje i hipetenziju. Zabele\u017eeni su i slu\u010dajevi razvoja opsesivno- kompulsivnog pona\u0161anja. Mali broj dece je imao i haluciogena stanja. Sr\u010dane aritmije, spazam i o\u0161te\u0107enja jetre su posledica antidepresiva koji su tako\u0111e \u010desta terapija.<\/p>\n Kojim pravcem trebaju i<\/strong>\u0107<\/strong>i istra<\/strong>\u017e<\/strong>ivanja u budu<\/strong>\u0107<\/strong>nosti?<\/strong><\/p>\n Kao prvo, moramo definisati ADHD. Uvek moramo temeljno istra\u017eiti kognitivni razvoj deteta, nedostatak pa\u017enje i moramo snimiti mozak deteta(skener, magnetna rezonanca) pre nego \u0161to predlo\u017eimo terapiju medikamentima.<\/p>\n Pa\u017enja mora biti posve\u0107ana i \u201esatelitskim problemima\u201c ADHD deteta. U ovom pravcu moramo stvoriti kriterijume za decu razli\u010dite starosti i razli\u010ditog pola.<\/p>\n Uticaj-posledice koje ADHD ima moraju se utvrditi. Ovo uklju\u010duje prirodu i \u201ete\u017einu\u201c poreme\u0107aja, uticaj na porodice, individue i dru\u0161tvo. Nije manje bitno i utvrditi koliko ADHD ko\u0161ta jednu dr\u017eavu.<\/p>\n Najva\u017enija istra\u017eivanja trebala bi da obuhvataju sistemsku strategiju tretmana. Ovo uklju\u010duje:<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Istra\u017eivanja \u201enepa\u017eljivog tipa\u201c koji se otkriva naj\u010de\u0161\u0107e kod devoj\u010dica, dok su kod de\u010daka \u010de\u0161\u0107i hiperaktivni- impulsivni i kombinovani tip.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Istra\u017eivanja dugotrajnih tretmana.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pra\u0107enje dece do odraslog doba.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Utvr\u0111ivanje srazmera dejstva lekova na akademsko postignu\u0107e i profesionalni uspeh deteta.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Utvr\u0111ivanje da li psihosocijalna terapija mo\u017ee uticati pozitivno na dete i uz smanjivanje doze lekova.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Utvr\u0111ivanje posledica kori\u0161\u0107enja medikamenata po zdravlje dece, pogotovo ispod 5 godina starosti.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Utvr\u0111ivanje uticaja lekova na pona\u0161anje adolescenata i odraslih koji su du\u017ee vreme pod terapijom.<\/p>\n Iskustva roditelja, pedagoga, psihologa koji su u svakodnevnom kontaktu sa decom sa ADHD-om \/ <\/em><\/strong>CITATI PREUZETI SA FORUMA!<\/em><\/p>\n \u201e..Nisam roditelj hiperaktivnog deteta, ali sam ponosni ‘vlasnik’ ADHD-a u svojoj li\u010dnoj istoriji, a u praksi se svakoga dana nosi sa ovim problemom kod dece, jer radim sa decom i omladinom kao psihijatar!<\/em>\u00a0<\/em>Specijalizovane ustanove za ADHD ne postoje kao \u0161to ne postoje ni drugde u svetu odvojene specijalizovane ustanove za samo ovaj problem ; na psihijatrima i na ustanovama za mentalno zdravlje dece je da budu obu\u010deni, profesionalni i obrazovani za le\u010denje kako ovog tako i drugih poreme\u0107aja de\u010dijeg doba kao i adolescentnog doba. Program po kome se radi u ustanovi u kojoj ja radim sa decom sa ADHD-om u potpunosti odgovara najaktuelnijim programima u svim zapadnim zemljama i naprednom svetu, i ni najmanje ne odudaraju od njih po kvalitetu kako programa tako i stru\u010dnog kadra, sem u nepostojanju medikamentozne terapije psihostimulansima (no ni na zapadu se ne prepisuju odmah psihostimulansi \u010dim se dijagnostikuje ADHD, postoje mnoge tehnike koje dolaze pre lekova, i nisu svi mladi klijenti sa ADHD-om u potrebi za lekovima).<\/em>\u00a0<\/em>Sa decom sa ADHD-om u mojoj ustanovi radi se timski, tim obuhvata psihijatra, defektologa, psihologa, socijalnog radnika i medicinsku sestru, dakle dete i porodica su dijagnosti\u010dki i terapjiski pokriveni iz svakog ugla. Dete se kompletno psiholo\u0161ki testira da bi se utvrdili njegovi prirodni kapaciteti, defektolog daje detaljne saveti oko tretmana deteta u ku\u0107i, oko razli\u010ditih kognitivno-bihevioralnih tehnika koje se koriste, oko tehnika nagrade i kazne, ku\u0107ne discipline, pomo\u0107i u u\u010denju, hobija, na\u010dina ishrane i dijetetskog rezima, strukturisanja vremena, razlicitih grafomotornih vezbi i vezbi pa\u017enje, te na\u010dina razvijanja radnih navika. Sa detetom se ve\u017ebaju tehnike za kontrolu impulsivnosti i besa, tehnike modulacije i modifikacije pona\u0161anja, fina motorika, \u010ditanje, pisanje i tehnike u\u010denja. Ukoliko postoje socijalni problemi ili socijalna patologija u porodici (lo\u0161e ekonomsko stanje, nasilje, alkoholizam ili sl.), pomo\u0107 porodici pru\u017ea socijalni radnik, koji obezbe\u0111uje saradnju i animaciju lokalnog Centra za socijalni rad, eventualnu ekonomsku pomo\u0107 za ugro\u017eene porodice, ili pomo\u0107 u izolovanju porodi\u010dnog nasilja ili tretiranju socijalne patologije. Psihijatar pruza i porodici i detetu psihoterapijsku podr\u0161ku, savetodano radi sa detetom i porodicom uz porodi\u010dnu terapiju po potrebi. Sa decom se radi od 1 – 3 puta nedeljno u savetovali\u0161tu. Svi \u010dlanovi tima redovno su u kontaktu u svakom trenutku, prate\u0107i na taj na\u010din i dete i porodicu, a u odnosu na vrstu problema koje dete ima, u kontaktu su sa \u0161kolama u koje odlaze na konsultacije sa PP slu\u017ebama i direktorima, vr\u0161e edukaciju nastavnog kadra iz ove oblasti (u vidu predavanja o prevenciji ADHD-a). …\u201c<\/em>\u00a0<\/em><\/p>\n \u201e…Dakle veoma \u010desto zbog problema koje imaju deca sa ADHD-om, a koji se naj\u010de\u0161\u0107e manifestuju u \u0161kolskoj sredini \u0161kolskim neuspehom, postoji tendencija da se ovakva deca proglase mentalno nekapacitetnom, odnosno sni\u017eenih intelektualnih sposobnosti, ili narodski re\u010deno – za njih se \u010desto ka\u017ee da su glupi i lenji. To nikako ne odgovara istini i to je u mnogo primera dokazano; ova deca prosto imaju niz ometaju\u0107ih faktora koji uslovljavaju njihov neuspeh u \u0161koli: njihova pa\u017enja, i sve ostale kognitivne (misaone) funkcije koje zavise od pa\u017enje (opa\u017eanje, pam\u0107enje, inteligencija i mi\u0161ljenje) nisu uskla\u0111eni i ustrojeni kao kod dece koja ovaj problem nemaju. Bez pa\u017enje nema adekvatnog opa\u017eanja, nema adekvatne upotrebe inteligencije, nema dobrog pam\u0107enja, a i mi\u0161ljenje odstupa od uobi\u010dajenog po formi. ..\u201c<\/em>\u00a0<\/em><\/p>\n \u201e…Otprilike se vodi da od 3-10% sve dece \u0161kolskog uzrasta pati od ADHD-a (svakako je sasvim moguce da je taj procenat i ve\u0107i, jer su ovo samo pretpostavke). Da prevedem ovo u obi\u010dan jezik: na 40 000 dece (na toliko dece dolazi po zakonu JEDAN psihijatar, jer smatraju da je to dosta, pa zato pominjem bas ovu cifru), otprilike od 2 – 4 000 dakle pati od ovog problema. Malo li je?! Daleko od toga da je ovaj problem retkost. Ako cifre svedemo na jedan razred od 30 dece, ove cifre govore u prilog da u svakom razredu ima BAR jedno dete sa ADHD-om. I zaista, na terenu situacija tako i izgleda: u svakoj \u0161koli postoje ovakva deca, i samo je problem da li \u0107e biti prepoznata ili ne\u0107e….\u201c<\/em>\u00a0<\/em><\/p>\n \u201e…Kao i za ve\u0107inu psihi\u010dkih stanja, jasni razlozi za ovaj problem nisu utvr\u0111eni; deo se odnosi na biolo\u0161ko nasle\u0111e temperamenta: to su deca kratkog fitilja, lako zapaljiva, afektivna, kolerici. Preostali faktori mogu biti treume CNS-a, razna intrauterina stanja pri trudnoci (infekcije, nedostatak kiseonika bebi itd.), visok nivo stresa u trudno\u0107i, poro\u0111ajni problemi :blizana\u010dke trudno\u0107e, rizi\u010dni poro\u0111aji, vakum, forceps, Carski rez, pup\u010danik oko vrata, asfiksije (nedisanje) bebe iz bilo kog razloga. Zatim postoje indicije o alergijskoj genezi: da su ova deca prosto ‘alergi\u010dna’ na odre\u0111enu hranu a to se ne manifestuje nikako druga\u010dije sem njihovim psihi\u010dkim stanjem, odnosno ADHD-om. Postoje jaki dokazi da ekolo\u0161ki faktori igraju veliku ulogu u razvijanju poreme\u0107aja: intoksikacija vode, vazduha, zemlje (posledi\u010dno hrane), povi\u0161en stepen zra\u010denja, radioaktivni materijali (Azbestno naselje, se\u0107ate se toga?), itd. Svi znamo kroz \u0161ta smo sve pro\u0161li za ovih poslednjih 15 godina suludih ratova koji su se zavr\u0161ili ’99. bombardovanjem. Svi znamo \u0161ta je sve ba\u010deno, koliko otrova, koliko zra\u010denja, na ovako malom prostoru i u tako kratkom vremenu.<\/em> Dakle, dete sa ADHD-om nije krivica roditelja, nije odgovornost roditelja, nije ni\u0161ta sto su roditelji uradili ili nisu uradili: to je samo dete koje iz nepoznatih i mnogobrojnih razloga ima razvojno ka\u0161njenje sazrevanja CNS-a, sto uti\u010de na probleme koji su ve\u0107 opisani. Tako slabo stimulisan CNS uvodi dete u stanje motorne uznemirenosti jednako kao \u0161to pad se\u0107era izaziva motorno uznemirenje. Zbog toga sto je stanje sli\u010dno, mozak ovakve dece \u010desto ‘poistove\u0107uje’ ova stanja pa \u0161alje signal potrebe za se\u0107erom. Me\u0111utim, ova deca upravo se\u0107er treba da izbegavaju, jer se\u0107er dovodi do pogor\u0161anja hiperaktivnosti, pa se roditeljima savetuje da izbace sve proste ugljene hidrate i zamene ih slo\u017eenim, kao i da izbace sve sto ima konzervanse a mo\u017ee se izbaciti i zameniti prirodnim namirnicama…….\u201c<\/em>\u00a0<\/p>\n LITERATURA:<\/span><\/p>\n ADHD je naj\u010de\u0161\u0107e dijagnostikovan poreme\u0107aj pona\u0161anja vezan za detinjstvo . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,21,26,5,3,50,4,6],"tags":[112,43,64],"class_list":["post-659","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drtnedimovic","category-mentalnozdravlje","category-nekapitanja","category-predmeti","category-profesori","category-s-zivkovic","category-studenti","category-teme","tag-adhd","tag-deca","tag-hiperaktivnost","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/659","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=659"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/659\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":664,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/659\/revisions\/664"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=659"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=659"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=659"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n
![\"\"](\"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2011\/04\/Hiper2.png\" "\\"Hiper2\\"")
<\/a><\/strong><\/p>\n
\nPsihosocijalni tretman ADHD-a uklju\u010duje broj bihejvioralnih strategija kao \u0161to su: sistem nagr\u0111ivanja poenima, tajm-aut… koje se koriste u pred\u0161kolskim ustanovama, u\u010dionicama, u porodici uz obu\u010davanje roditelja, u klini\u010dkoj bihejvioralnoj terapiji( roditelj, nastavnik, vaspita\u010d \u2013 podu\u010davaju se za situaciono reagovanje), kognitivno- bihejvioralni tretman ( samokontrola, verbalne instrukcije upu\u0107ene sebi, strategije re\u0161avanja problema, strategije podsticanja sebe..)<\/p>\n\n