{"id":686,"date":"2011-04-10T12:09:29","date_gmt":"2011-04-10T12:09:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=686"},"modified":"2011-04-10T18:43:39","modified_gmt":"2011-04-10T18:43:39","slug":"spavanje-i-snovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/?p=686","title":{"rendered":"Spavanje i snovi"},"content":{"rendered":"

\u00a0<\/p>\n

Spavanje je neophodno organizmu. Nespavanje dovodi do iscrpljenosti i poreme\u0107aja psihi\u010dke aktivnosti; javljaju se halucinacije, gubi se sposobnost razlikovanja opa\u017eaja i predstava ( realnosti i slike o realnosti) i veoma smanjuje sposobnost kontrolisanja vlastitog pona\u0161anja.<\/p>\n

Posebna je odlika gubljenje otpornosti prema tu\u0111im zahtevima. Zato se spre\u010davanje spavanja koristi kao sredstvo torture uhap\u0161enih i iznu\u0111ivanje \u017eeljenih izjava (o krivici, pa i onda kada je nema).<\/p>\n

Iako se tre\u0107ina \u017eivota provodi u spavanju, vi\u0161e o spavanju saznalo se tek u toku XX veka. Sigurniji podaci dobijeni su odkad se u ispitivanjima prate elektri\u010dni talasi u mo\u017edanoj kori, pokreti o\u010diju pri spavanju i druge fiziolo\u0161ke promene. Na\u0111eno je da se u toku spavanja mogu razlikovati dva stanja:<\/p>\n

    \n
  1. prvo, u toku koga se javljaju elektri\u010dni talasi u mozgu kakvih nema u budnom stanju<\/li>\n
  2. i drugo, za koje su karakteristi\u010dni brzi pokreti o\u010diju, pa se prema po\u010detnim slovima engleskih re\u010di rapid eye movement<\/em> (brzi o\u010dni pokreti) ta faza naziva REM fazom. U toku fiziolo\u0161ke promene organizma su neravnomerne – \u010das su intenzivne, \u010das slabije. Ukupno traju oko 20% vremena spavanja.<\/li>\n<\/ol>\n

    U tim periodima se najvi\u0161e i naj\u017eivlje sanja.<\/p>\n

    \"\"<\/a>

    Oscilcije po fazama u toku sedmo\u010dasovnog no\u0107nog spavanja<\/p><\/div>\n

    U detaljnijem pregledu ovih faza, one obuhvataju :<\/p>\n

    Faza 1<\/span><\/strong><\/p>\n

    Faza 1 je lagani san.\u00a0 Tu se do\u017eivljava dremanje, ulazak i izlazak iz sna. Mo\u017eete lako da se probudite. Pokreti o\u010diju i pokreti tela se usporavaju. Mo\u017eete da do\u017eivite iznenadne pokrete nogu ili ruku ili drugih mi\u0161i\u0107a. Ovo mo\u017ee da bude propra\u0107eno ose\u0107ajem padanja. Ovo je prouzrokovano time \u0161to se motorni delovi tela spontano stimuli\u0161u.<\/p>\n

    Faza 2<\/span><\/strong><\/p>\n

    Oko 50 posto vremena spavanja provodi se u fazi 2. Za vreme ove faze zaustavljaju se pokreti o\u010diju i usporavaju mo\u017edani talasi. Aktivnost\u00a0 mozga postaje sporija. U ovoj fazi povremeno se javljaju nagli i kratki izlivi mo\u017edane aktivnosti.<\/p>\n

    Faza 3<\/span><\/strong><\/p>\n

    Faza 3 je prva faza dubokog sna. Mo\u017edani talasi su kombinacija sporijih talasa, poznatih kao delta talasi, i br\u017eih talasa. Za vreme faze 3 veoma je te\u0161ko nekoga probuditi. Ako se probudite u ovoj fazi mogu\u0107e je da budete dezorijentisani nekoliko minuta.<\/p>\n

    Faza 4<\/span><\/strong><\/p>\n

    Faza 4 je druga faza dubokog sna. U ovoj fazi, skoro isklju\u010divo se javljaju samo delta talasi. U ovoj fazi je tako\u0111e veoma te\u0161ko nekoga probuditi. Obe faze dubokog sna su veoma va\u017ene da biste se ose\u0107ali sve\u017ee nakon bu\u0111enja. Ako su ove faze prekratke, san ne\u0107e biti zadovoljavaju\u0107i.
    \n\u00a0<\/span><\/strong><\/p>\n

    REM-san \u2013 faza naglih pokreta o\u010diju<\/span><\/strong><\/p>\n

    U REM fazi sna se javljaju snovi. Kada u\u0111ete u REM, va\u0161e disanje se ubrza, nepravilno je i plitko. Va\u0161e o\u010di \u0107e se pokretati brzo a va\u0161i mi\u0161i\u0107i \u0107e postati nepokretni.\u00a0 Ritam srca i krvni pritisak se ubrzavaju. Oko 20 procenata sna odraslih se provodi u REM fazi.
    \nREM faza po\u010dinje oko 70 do 90 minuta nakon padanja u san. U prvoj fazi se javlja jedan mali ciklus REM sna. Prema jutru, vreme provedeno u REM fazi\u00a0 se pove\u0107ava na u\u0161trb vremena dubokog sna.<\/p>\n

    Istra\u017eiva\u010di ne razumeju u potpunosti REM san i spavanje.\u00a0 Oni znaju da je ova faza bitna za stvaranje dugoro\u010dnih memorija. Ako je REM faza osobe poreme\u0107ena, slede\u0107a faza ne\u0107e imati normalni redosled, sve dok se ne nadoknadi vreme REM faze koje je bilo izgubljeno.
    \nU budnom stanju mo\u017edane aktivnosti su u domenu beta talasa, koji nam omogu\u0107avaju svesno funkcionisanje iz dana u dan. U prvoj fazi mozak ima kombinaciju alfa i teta mo\u017edanih talasa, i tu se telo relaksira i priprema za san. U tre\u0107oj i \u010detvrtoj fazi javlja se kombinacija delta i teta mo\u017edanih talasa. U REM fazi nema dominantnih mo\u017edanih talasa. Aktivnost mozga je sli\u010dna kao za vreme budnog stanja i zbog toga se ova faza naziva paradoksalni san. Prose\u010dna osoba obi\u010dno do\u017eivi 4 do 5 REM faza za vreme sna.<\/p>\n

    \"\"<\/a>

    Faze sna<\/p><\/div>\n

    Tuma\u010denje snova<\/strong><\/p>\n

    \u00a0<\/p>\n

    Prvo sistematsko obja\u0161njenje snova dao je Frojd. Po njegovom mi\u0161ljenju, snovi predstavljaju prvenstveno ispunjenje \u017eelja, i to pre svega onih \u010dije se zadovoljenje spre\u010dava vladaju\u0107im dru\u0161tvenim normama \u2013 odre\u0111enih seksualnih i agresivnih \u017eelja. Druga im je funkcija da \u010duvaju spavanje; zato, na primer, ako smo otkriveni i hladno nam je, sanjamo da pada sneg. Treba razlikovati, prema Frojdu, manifestni sadr\u017eaj(onaj koji neposredno znamo) od latentnog sad\u017eaja(skrivenog) koji je pravi smisao sna. Manifestni je zamaskirani latentni sadr\u017eaj.<\/span><\/p>\n

    Maskiranje se ostvaruje delovanjem super-ega, tj. usvojenih moralnih principa. Smisao sna nije u skladu sa njim, pa se potiskuje iz svesti. Obradom \u2013 preru\u0161avanjem osoba i zbivanja, njihovim sa\u017eimanjem i pretvaranjem u metafore, posebno kori\u0161\u0107enjem simbola(naro\u010dito za seksualne \u017eelje, organe i akte) i pred samim sobom se sakriva pravi smisao sna. Analiziraju\u0107i manifestni sadr\u017eaj, koriste\u0107i postupke slobodnih asocijacija(navo\u0111enje prve misli koja nam u vezi s manifestnim sadr\u017eajem prva padne na um), otkrivaju se nesvesne te\u017enje i \u017eelje koje su i izvor sna. Snovi su prozor u nesvesno.<\/span><\/p>\n

    Danas se na osnovu istra\u017eivanja zaklju\u010duje da uzrok snova nisu samo zabranjene \u017eelje. To mogu biti razne neostvarene \u017eelje (za putovanjem, slavom, novcem, priznanjem), kao i do\u017eivljaji izazvani raznim za nas va\u017enim doga\u0111ajima, posebno takvim koje nismo uspeli da objasnimo. Nadalje, izvor snova su do\u017eivljaji iz detinjstva, strahovanje za sebe kao i drugi do\u017eivljaji. \u010covek koristi simbole u snu, ali oni svoj smisao imaju zavisno od uzroka i povoda za san i razli\u010diti su za razli\u010dite osobe. Zato \u0161to snovi \u010desto kazuju o sadr\u017eajima potisnutim iz svesti, njihovo obja\u0161njenje mo\u017ee da doprinese uvid u psihi\u010dko stanje osobe koja sanja.<\/span><\/p>\n

    Nova teorija snova<\/strong>
    \n<\/span><\/p>\n

    Ova teorija se zasniva na poku\u0161ajima da se ustanovi koji delovi mozga klju\u010dno uti\u010du na snove. Formirane su tri grupe ispitanika i to tako da su, pored kontrolne grupe, jednu sa\u010dinjavali zdravi ljudi, a drugu ljudi oboleli od amnezije. Nakon vi\u0161esatnog igranja kompjuterske igre \u201eTetris\u201d (uklapanje razli\u010ditih geometrijskih oblika u zadatu \u0161emu, brzinom kojom se oblici spu\u0161taju niz ekran), svi ispitanici su sanjali prikaze nalik \u201eTetrisu\u201d. Interesantno je da su, i oboleli od amnezije imali potpuno iste snove, iako nisu imali apsolutno nikakvo se\u0107anje da su tu igru uop\u0161te ikada igrali!<\/span> <\/span><\/p>\n

    Ovo name\u0107e zaklju\u010dak da snovi zapravo ne predstavljaju ponovno pro\u017eivljavanje ve\u0107 do\u017eivljenog, ve\u0107 izvesne munjevite prikaze pred o\u010dima sneva\u010da, koji svoje izvore nemaju u se\u0107anju. Ovo saznanje naru\u0161ava dosada\u0161nje stavove o prirodi snevanja i samim snovima.<\/span> <\/span>
    \n<\/span>Istra\u017eivanja na \u017eivotinjama su pokazala da je tokom faze snova deo mozga koji se naziva hipokampus u potpunosti neaktivan (hipokampus je zadu\u017een za epizodno se\u0107anje koje oboleli od amnezije nemaju). Ova studija u potpunosti negira teoriju snova po kojoj se ljudski mozak poziva na epizodnu memoriju tokom snova. Umesto toga mozak obra\u0111uje razne vizuelne do\u017eivljaje i pojmove za koje nije zadu\u017een hipokampus, ve\u0107 ostali delovi mozga koji ostaju aktivni. Ispitanici nisu sanjali stvarne segmente igre pohranjene u se\u0107anju, ve\u0107 njihove prikaze u vidu vizuelnih senzacija. Mo\u017ee se zaklju\u010diti da su iz tog razloga snovi \u010de\u0161\u0107e simboli\u010dni nego logi\u010dni.<\/span><\/p>\n

    LITERATURA:<\/span><\/span><\/p>\n

      \n
    1. Rot N., Radonji\u0107 S. (2002.), – <\/span>\u201ePsihologija\u201c<\/em><\/span>, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd<\/span><\/li>\n
    2. http:\/\/www.medicicom.com\/content\/view\/89\/63\/<\/li>\n
    3. http:\/\/www.beorelax.rs\/zdravo-spavanje\/spavanje-i-snovi\/<\/li>\n
    4. http:\/\/ivana88.blog.rs\/blog\/ivana88\/generalna\/2009\/11\/01\/faze-sna<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Spavanje je neophodno organizmu… Iako se tre\u0107ina \u017eivota provodi u spavanju, vi\u0161e o spavanju saznalo se tek u toku XX veka… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,21,26,5,3,50,4,6],"tags":[43,24,114,115],"class_list":["post-686","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drtnedimovic","category-mentalnozdravlje","category-nekapitanja","category-predmeti","category-profesori","category-s-zivkovic","category-studenti","category-teme","tag-deca","tag-mentalno-zdravlje","tag-san","tag-spavanje","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/686","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=686"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/686\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":748,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/686\/revisions\/748"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=686"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=686"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=686"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}