Psihoterapija mo\u017ee da bude korisna ako pacijentu (ili njegovim roditeljima\/starateljima) uka\u017ee na eventualne gre\u0161ke i propuste, ukoliko su relevantni za psihi\u010dko stanje i ako ovaj na njih ima uticaj. Tako\u0111e, psihoterapeut mo\u017ee da pomogne pacijentu pru\u017eanjem razumevanja, podr\u0161ke i nade, jer se bolesnik naj\u010de\u0161\u0107e ose\u0107a bespomo\u0107no, neshva\u0107eno i ugro\u017eeno.<\/p>\n
Psihoterapija, odnosno tretman koji uklju\u010duje razgovor s psihijatrom ili psihologom deluje kod zna\u010dajnog broja pacijenata. Sam kontakt s terapeutom ima pozitivan u\u010dinak na pacijenta, s obzirom da mnogi pacijenti nemaju s kim drugim da razgovaraju o svojim problemima. Od tehnika psihoterapije naj\u010de\u0161\u0107e se koriste kognitivno<\/em>–bihejvioralna<\/em>, gestalt<\/em>, interpersonalna<\/em> i psihoanaliti\u010dka<\/em> terapija. Bez obzira na tehniku kojom se slu\u017ei, terapeut treba da pacijentu pru\u017ei dru\u0161tvo, pa\u017enju, razumevanje, utehu i nadu, naro\u010dito u razdoblju pre nego \u0161to po\u010dnu da deluju lekovi. Kad se pacijentu „razbistri“ stanje i kad postane spremniji na aktivno u\u010destvovanje u terapiji, mo\u0107i \u0107e od terapeuta da nau\u010di neke prakti\u010dne „protivanksiozne“ ve\u0161tine.<\/p>\n Kvalitetan psihoterapeut mo\u017ee da posavetuje pacijenta kako da lak\u0161e izbegne neku stresnu situaciju, ako ona postoji i ako je relevantna za pacijentovo stanje; mo\u017ee da mu uka\u017ee na neki izvor stresa koji pacijent nije sam uo\u010dio; mo\u017ee da mu predlo\u017ei neku aktivnost (hobi, sport i sl.) koja bi donela olak\u0161anje i razvedravanje; mo\u017ee da ga nau\u010di da ka\u017ee „ne“ kad je to po\u017eeljno i uputi ga u spretnije opho\u0111enje s ljudima. Na primer, mo\u017ee da ga nau\u010di kako da prikrije svoju stidljivost i osetljivost , kao i kako da ne pokazuje da je povre\u0111en, jer niko ne voli da se dru\u017ei sa osobama prema kojima mora da se ophodi \u201enose\u0107i rukavice\u201c.<\/p>\n Najzastupljenija psihoterapijska tehnika, kognitivno-bihejvioralna (spoznajno-pona\u0161ajna) terapija temelji se na pretpostavci da su psihi\u010dke smetnje posledica duboko ukorenjenih pogre\u0161nih i negativnih predstava pacijenta o samom sebi i o svojim okolnostima. Terapeut poku\u0161ava da pomogne pacijentu da zameni „pogre\u0161ne pretpostavke“ ispravnim, da odbaci \u0161tetne postupke ili pona\u0161anja kao i da po\u010dne sa bavljenjem prijatnijim aktivnostima i zdravijim obrascima pona\u0161anja. Me\u0111utim, niti svaki pacijent ima pogre\u0161ne negativne predstave o sebi, niti uvek ima uticaj na spolja\u0161nje okolnosti, niti se uvek mo\u017ee izmenom pona\u0161anja ili \u017eivotnih stavova izle\u010diti. Kod takvih su slu\u010dajeva lekovi nezamenjivi<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Samopomo<\/strong>\u0107<\/strong> <\/strong><\/p>\n Stru\u010dnjaci preporu\u010duju neke protiv-anksiozne postupke, koje mo\u017eete samostalno da sprovodite.<\/p>\n Telesna aktivnost i rekreacija<\/em>. Pove\u0107ano kretanje mo\u017ee da popravi poreme\u0107ene hemijske procese u mozgu i telu – one iste procese koji uzrokuju poreme\u0107aje. Na primer, umereni do poja\u010dani telesni napori podsti\u010du lu\u010denje „hormona zadovoljstva“ poput endorfina i enkefalina, a ujedno neutralizuju delovanje stresnih hormona. Kad ka\u017eemo telesno ve\u017ebanje, ne mislimo da to mora da bude maraton ili Tour de France – sasvim je dovoljno po 30-45 minuta d\u017eoginga tri puta sedmi\u010dno, ili triput po sat vremena vo\u017enje bicikle (mo\u017ee i na sobnom biciklu), ili plivanje, aerobik, planinarenje, pa i obi\u010dno hodanje, najbolje ubrzano! Pojava znoja zna\u010di da se nalazite pravom putu \u0161to se stepena napora ti\u010de. Pre ja\u010de telesne aktivnosti dobro je posavetovati se s lekarom.<\/p>\n Ve\u017ebe disanja<\/em>. Napad panike je \u010desto pra\u0107en brzim i plitkim disanjem, ubrzanjem pulsa, rastom krvnog pritiska, znojenjem itd. Duboko i lagano disanje „iz stomaka“ mo\u017ee da ubla\u017ei simptome, pa \u010dak i trajno da u\u010dini \u010doveka otpornijim na stresne situacije.Opu\u0161taju\u0107e disanje izvodi se tako da prvo dopustite vazduhu da ispuni va\u0161 stomak (prostor ispod prsnog ko\u0161a). Zatim ispunjavajte vazduhom donji, pa napokon toga i gornji deo plu\u0107a. Izdisanje treba da se odvija istim redosledom – vazduh prvo treba da napu\u0161ta donje \u0161upljine, a na kraju vrh plu\u0107a. Nakon izdisanja pri\u010dekajte 2-4 sekunde, pa ponovo udi\u0161ite, opet prvo stomakom!<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2011\/04\/Vezbe-disanja.jpg\")
<\/a><\/p>\n