<\/p>\n
Svi ljudi imaju probleme sa spavanjem, sa poreme\u0107ajima spavanja, pa \u010dak i deca. U prvoj godini detetovog \u017eivota zahtevi se prilago\u0111avaju njegovom fiziolo\u0161kom, perceptivnom i motornom funkcionisanju, kao i uspostavljanju primarnih socijalnih odnosa. San je klju\u010dni element i indikator tih procesa. U prvim danima i mesecima \u017eivota odoj\u010deta spavanje je vezano uz ose\u0107aj sitosti i gladi. Kod ro\u0111enja normalno done\u0161ena beba provede 2\/3 od 24 sata spavaju\u0107i. U tom periodu san i budnost se menjaju svakih 3-4 sata. Obi\u010dno oko 6. meseca najdu\u017ei period spavanja produ\u017eava od 4 na 6 sati, a beba se no\u0107u nekoliko puta budi. Periodi budnosti danju postaju du\u017ei i prekidaju se povremenim spavanjem. \u0160estomese\u010dna beba spava oko 50% vremena od 24 sata. Ve\u0107im delom spava tokom no\u0107i i obi\u010dno 2 puta danju. Do prve godine \u017eivota kod ve\u0107ine dece ostaje samo jedno dnevno spavanje tokom popodneva. U pred\u0161kolskom dobu, zavisi od socijalnih o\u010dekivanja, ve\u0107ina dece vise ne spava danju i san postaje vezan samo uz no\u0107, iako kod neke dece potreba za popodnevnim spavanjem ostaje ceo \u017eivot.<\/p>\n
<\/p>\n
No\u0107<\/span>no bu\u0111enje<\/span><\/strong><\/p>\n Problemi no\u0107nog bu\u0111enja su naj\u010de\u0161\u0107e razvojni i prolaze spontano. Mirna i kratkotrajna bu\u0111enja tokom no\u0107i su tipi\u010dna za decu od 18 meseci. Vremenom frekvencija i trajanje budnosti opada. Istra\u017eivanja su pokazala da oko 70% tromese\u010dnih beba spava no\u0107u od pono\u0107i do 5 satu ujutru, kontinuirano bez bu\u0111enja. Oko 83% \u0161estomese\u010dnih beba i 90% devetomese\u010dnih beba spava celu no\u0107. Bebe stare od 9 do 24 meseci \u010desto se bude, u proseku 2 puta no\u0107u, iako se ve\u0107ina tih beba sama smiri i ponovo zaspi, bez pla\u010da ili nekog drugog na\u010dina uz pomo\u0107 kojeg signaliziraju okolini da su budni, te roditelji takvo bu\u0111enje ne prime\u0107uju.<\/p>\n <\/p>\n Kako treba postupati sa decom koja imaju probleme sa spavanjem?<\/span> <\/span><\/strong><\/p>\n Pre nego sto potra\u017ee pomo\u0107 stru\u010dnjaka, dobro je da roditelji nekoliko dana vode dnevnik spavanja u koji \u0107e uneti sve podatke u vezi detetovog spavanja, npr.: kada le\u017ee, koliko vremena treba detetu da zaspi, koliko dugo spava do prvog bu\u0111enja, da li i koliko dugo pla\u010de i sl. Zatim je potrebno uvideti eventualnu povezanost izme\u0111u problema spavanja i odnosa roditelj – dete. Uva\u017eavaju\u0107i detetovu li\u010dnost naj\u010de\u0161\u0107e se sprovodi modifikacija pona\u0161anja, kojom se u\u010di dete da spava samo u vlastitom krevetu uz minimalnu intervenciju roditelja.<\/p>\n Potrebno je:<\/strong><\/span> <\/strong><\/p>\n 1. Napraviti raspored:<\/strong><\/p>\n Insistira se da roditelji uvek stave dete u krevet u isto vreme , uz pri\u010du, poljubac ali bez no\u0161enja i ljuljanja, jer deca brzo steknu naviku i u tom periodu im je uvek lak\u0161e da zaspu. Da bi se stalni raspored napravio, potrebno je da se i svako jutro budi u isto vreme. Produ\u017eeno spavanje vikendom, koje roditelji deci \u010desto dopu\u0161taju, naj\u010de\u0161\u0107e zbog svojih navika, stvara probleme kod dece, jer im onemogu\u0107ava usvajanje jednog istog ritma koji je njima potreban za kvalitetan san. <\/strong><\/p>\n 2. Fizi\u010d<\/strong>ka \taktivnost:<\/strong><\/p>\n Fizi\u010dka aktivnost olak\u0161ava ulazak u san, smanjuje tenziju u mi\u0161i\u0107ima, i \u010dini san kvalitetnijim za decu. Verovatno je ve\u0107ina roditelja primetila kako je ponekad, kada je vreme lo\u0161e, ili kada su deca provela ve\u0107i deo dana za ra\u010dunarom, umesto da su bila fizi\u010dki aktivnija u igri sa vr\u0161njacima, te\u0161ko uspavati uve\u010de dete. Kod dece fizi\u010dka aktivnost treba da bude upra\u017enjavana minimum tri puta vise, da bi njihov san postigao isti kvalitet. <\/strong><\/p>\n 3. Le<\/strong>\u017eanje \tu krevet:<\/strong><\/p>\n Kod dece bi najbolje bilo da svoj krevet do\u017eivljavaju samo kao mesto gde se spava, a ne i kao mesto za igru ili kao sredstvo za provo\u0111enje slobodnog vremena. Samo leganje u krevet kod njih \u0107e stvoritio opu\u0161tanje mi\u0161i\u0107a, jer \u0107e se njihov organizam automatski pripremiti za spavanje. Ulazak u san bi\u0107e im lak\u0161i i br\u017ei, a relaksacija koja je veoma va\u017ena pred spavanje bi\u0107e verovatnija. <\/strong><\/p>\n 4. Ugasiti \ttelevizor:<\/strong><\/p>\n \u010cak i ako dete ne razume u potpunosti temu i radnju horor filma, na koji povremeno baca pogled, ili ga gleda zajedno sa roditeljima, ono ose\u0107a napetost koja je prati, registruje muziku, i trgne se na iznenadne, zastra\u0161uju\u0107e scene. Dete, pri tome, nema razvijene kapacitete da obradi informacije i emocije koje to u njemu pobu\u0111uje. Zbog toga, gledanje intenzivno i sa napeto\u0161\u0107u nabijenih scena za dete predstavlja prejako iskustvo, koje \u0107e obra\u0111ivati tokom sna. Istra\u017eivanja pokazuju da deca koja vi\u0161e gledaju filmove i sadr\u017eaje koji su namenjeni odraslima, imaju zna\u010dajno vi\u0161e problema sa spavanjem.<\/p>\n <\/p>\n Parasomnije (mese\u010darenje, no\u0107ne more i no\u0107ni strahovi<\/strong><\/span>)<\/span><\/p>\n <\/p>\n Somnabulizam (hodanje u toku spavanja<\/strong><\/span>-mese\u010darenje)<\/strong><\/span><\/p>\n Mese\u010darenje je uglavnom vezano za period takozvanog dubokog spavanja, i naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kod dece i adolescenata. Karakteri\u0161e ga iznenadno delimi\u010dno razbu\u0111ivanje, obi\u010dno u toku prve tre\u0107ine spavanja. U toku epizode delimi\u010dnog razbu\u0111ivanja iz dubokog spavanja, deo osnovnih motori\u010dkih funkcija je vi\u0161e ili manje \u201crazbu\u0111en\u201d , dok su vi\u0161e mentalne funkcije jo\u0161 uvek \u201cuspavane\u201d, \u0161to je i jedan od razloga zbog koga se ljudi koji pate od ovog oblika parasomnije ujutru ne se\u0107aju (ili ne se\u0107aju ta\u010dno) svojih aktivnosti u toku no\u0107i. U klini\u010dkoj praksi je zabele\u017een \u0161irok spektar aktivnosti u toku mese\u010darenja, od kratkotrajnog uspravljanja u krevetu, do naizgled smislenih aktivnosti koje obuhvataju zahtevne operacije, kao \u0161to su vo\u017enja automobila ili kori\u0161\u0107enje aparata za doma\u0107instvo. Poseban oblik mese\u010darenja su slo\u017eene aktivnosti koje obuhvataju konzumiranje hrane ili pi\u0107a, kao i obavljanje seksualnih aktivnosti u toku spavanja.<\/p>\n Osoba koja se razbudi u toku epizode mese\u010darenja uglavnom ne\u0107e odreagovati burno i nasilno, \u0161to se u stvari de\u0161ava u vrlo malom broju slu\u010dajeva (ipak, zabele\u017eeni su i slu\u010dajevi te\u0161kog povre\u0111ivanja, pa \u010dak i ubistva pri su\u010deljavanju sa osobom koja je mese\u010dar). Tako\u0111e je utvr\u0111eno verovanje da zaustavljanje somnabulisti\u010dkih aktivnosti moze biti \u0161tetno i opasno po pacijenta u toku mese\u010darenja. Epizode parasomnije mogu trajati od par minuta do pola sata, vrlo retko i du\u017ee. Najefikasniji na\u010din kontrole mese\u010darenja je izbegavanje faktora (stres, neispavanost, alkohol) koji podsti\u010du ili provociraju ove aktivnosti. Mese\u010darenje se ne smatra za bolest kod dece , i ne le\u010di se izuzev kod najte\u017eih oblika gde mo\u017ee do\u0107i do (samo)povre\u0111ivanja. U najve\u0107im slu\u010dajevima, deca jednostavno \u201cprerastu\u201d mese\u010darenje i uklanjanje faktora koji provociraju epizode, te obezbe\u0111ivanje prostora oko kreveta su sasvim dovoljni.<\/p>\n <\/p>\n No\u0107<\/strong><\/span>ne more<\/strong><\/span><\/p>\n No\u0107ne more su snovi koji se javljaju tokom takozvane REM faze spavanja, i za koje su karakteristi\u010dna ose\u0107anja straha i ekstremne ankstoznosti. Ovaj fenomen naj\u010de\u0161\u0107e se javlja tokom kasnijeg dela no\u0107i i \u010desto budi spava\u010da, koji \u0107e se verovatno se\u0107ati sadr\u017eaja sna. Ve\u0107ina no\u0107nih mora je normalna reakcija na stres, i mnogi klini\u010dari veruju da one uspe\u0161no poma\u017eu osobama da pro\u0111u kroz traumatska iskustva. Jednostavno, osoba koja je tokom dana izlo\u017eena ve\u0107em broju iskustava koja na nju deluje pobu\u0111uju\u0107i intenzivne emocije, nema vremena da ih u miru obradi i prihvati, pa zato tokom sna, nakon relaksacije organizma u prvoj polovini spavanja, dolazi do \u201cponovnog pro\u017eivljavanja\u201d. Bitna karakteristika ovog poreme\u0107aja je ponavljanje zastra\u0161uju\u0107ih snova koji dovode do bu\u0111enja. Sadr\u017eaj no\u0107nih mora vezan je za prate\u0107e fizi\u010dke opasnosti (proganjanje, napad, povreda) ili opasnost mo\u017ee biti manje nagla\u0161ena, ali je nagla\u0161ena li\u010dna gre\u0161ka (snovi u kojima smo osramo\u0107eni, pad na ispitu, lo\u0161a ocena u \u0161koli). U ve\u0107ini slu\u010dajeva no\u0107ne more ne ponavljaju stvarne doga\u0111aje. Mo\u017ee se javiti vi\u0161e no\u0107nih mora tokom jedne no\u0107i, obi\u010dno s ponavljaju\u0107om temom. Zavr\u0161avaju se bu\u0111enjem i dugotrajnim ose\u0107anjem straha, \u0161to dovodi do te\u0161ko\u0107a ponovnog spavanja. Nej\u010de\u0161\u0107e po\u010dinju izme\u0111u tre\u0107e i \u0161este godine \u017eivota. Ve\u0107ina dece barem povremeno sanjaju takve snove, ali oni uglavnom nakon nekoliko godina povremenog javljanja spontano i\u0161\u010deznu. U uzrastu od tri do pet godina 10-15 odsto dece ima toliko sna\u017ene no\u0107ne more da se roditelji ozbiljno uznemire. Ako je u\u010destalost visoka (nekoliko nedelja) , snovi mogu da postanu izvor zabrinutosti. No\u0107ne more same po sebi ne ugro\u017eavaju zdravlje, ali su ponekad indikator potencijalnih psiholo\u0161kih problema, i le\u010denje je, ukoliko je potrebno, usmereno ka njihovom identifikovanju i otklanjanju. Mnogo ozbiljniji poreme\u0107aj vezan za stadijum sanjanja je takozvana REM bihejvoralna parasomnija, koju karakteri\u0161u patolo\u0161ki pokreti u snu.<\/p>\n <\/p>\n No\u0107ni strahovi<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n No\u0107ni strahovi su tako\u0111e \u010deste parasomnije, uglavnom de\u010djeg uzrasta. Javljaju se, kao i mese\u010darenje, uglavnom iz stadijuma dubokog spavanja. Karakteri\u0161e ih iznenadno delimi\u010dno razbu\u0111ivanje \u010desto pra\u0107eno krikom ili vriskom, preznojavanjem, odbrambenim pokretima, i intenzivnim strahom ili plakanjem i traju do deset minuta. Dete izgleda neute\u0161no i te\u0161ko se budi (jednako \u010desto dete mo\u017ee da nastavi spavanje, i da ne do\u0111e do potpunog razbu\u0111ivanja). Iako na izgled dramati\u010dna, ova parasomnija nema trajne posledice po pacijenta. Po\u0161to po pravilu nema ustajanja iz kreveta ili ekscesnih pokreta, samopovre\u0111ivanje je izuzetno retko. Ukoliko epizode nisu \u010deste, roditelju ostaje samo da poku\u0161a da umiri dete, vi\u0161e da bi se osetio korisnim nego \u0161to to zaista poma\u017ee detetu. No\u0107ni strahovi obi\u010dno po\u010dinju kod dece izne\u0111u \u010detvrte i dvanaeste godine \u017eivota i spontano prolaze tokom adolescencije. Neka istra\u017eivanja govore i o porodi\u010dnoj sklonosti.<\/p>\n <\/p>\n Literatura:<\/p>\n Svi ljudi imaju probleme sa spavanjem, sa poreme\u0107ajima spavanja, pa \u010dak i deca . . . <\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,133,21,26,5,3,4,6],"tags":[43,24,115],"class_list":["post-947","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drtnedimovic","category-m-milic","category-mentalnozdravlje","category-nekapitanja","category-predmeti","category-profesori","category-studenti","category-teme","tag-deca","tag-mentalno-zdravlje","tag-spavanje","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/947","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=947"}],"version-history":[{"count":32,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/947\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":979,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/947\/revisions\/979"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=947"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=947"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=947"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n