Politika, 03. maj 2011. str. 10<\/p>\n
\u00a0Gelotologija, nova nauka o smehu.- Deca se smeju 400 puta, odrasli samo 15 puta dnevno! \u2013 \u0160kole smeha i novi nau\u010dni projekti. Gelotologija, nova nauka o smehu… . . . <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,3,45,6],"tags":[135,136,134],"class_list":["post-980","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-dr-r-djuric","category-profesori","category-sociologija","category-teme","tag-frej","tag-sibata","tag-smeh","odd"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/980","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=980"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/980\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":981,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/980\/revisions\/981"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=980"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=980"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.uskolavrsac.edu.rs\/blog\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=980"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Filozofija i umetnost odavno su pru\u017eile dokaze da smeh nije \u0161ala. Medjutim, do po\u010detka 21. veka, malo je ko o\u010dekivao da \u0107e smeh postati predmet posebne nauke koja \u0107e se studirati na evropskim i svetskim univerzitetima! Ime te novorodjene nauke, kao \u0161to je to slu\u010daj sa mnogim drugim naukama, poti\u010de iz gr\u010dkog jezika. To jest, od re\u010di gelos (smejati se), nastao\u00a0 je naziv gelotologija, nauka o smehu.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Vode\u0107e mesto medju ekspertima za smeh, gelotolozima, zauzeo je\u00a0 Vilijam Fraj, neurolog sa Stanford univerziteta u SAD, koji je postao osniva\u010d Internacionalnog dru\u0161tva za istra\u017eivanje humora (ISHS).
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Otkri\u0107a neurologa su omogu\u0107ila gelotolozima\u00a0 da se oglase\u00a0 radosnim uzvikom: \u201eheureka!\u201c Naime,uz pomo\u0107 magnetne rezonanace, neuroradiolog Dean \u0160ibata iz Njujorka prvi je otkrio da je smeh povezan sa\u00a0 jezgrom\u00a0 u bazalnom delu prednjeg mozga (nucleus accumbens<\/em>), koji, ina\u010de, ima centralnu ulogu u mo\u017edanom sistemu nagradjivanja, \u0161to zna\u010di sudeluje i u nastanku\u00a0 raznih ljudskih poroka, naro\u010dito onih koji se imenuju kao zavisnot. To su, npr. pu\u0161enje, alkohol, droga, igre na sre\u0107u itd.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160ikabatino otkri\u0107e je doprinelo da se objasni kako se humor preradjuje, sa kojim je sve telesnim i duhovnim funkcijama povezan, da se stekne potpuniji i dublji uvid u ose\u0107anja ljudi i njihovo socijalno pona\u0161anje i spozna lekovito dejstvo smeha, o \u010demu se govori\u00a0 u mnogim prastarim\u00a0 civilizacijama i kulturama.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Najsve\u017eija istra\u017eivanja pokazuju da se deca \u2013 ( \u010dije lice ozari smeh ve\u0107 posle pete ili \u0161este nedelje nakon rodjenja) – smeju\u00a0 400 puta dnevno. Medjutim, danas se odrasli Evropljani smeju prose\u010dno samo 15 puta dnevno, \u0161to iznosi oko 6 minuta, dok je pre 40 godina njihovo lice zra\u010dilo osmehom \u00a018 minuta dnevno!
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nova saznanja o smehu i njegovoj ulozi u \u017eivotu ljudi \u2013 (eksperti poru\u010duju da se gradjani moraju prvenstveno \u010duvati i \u0161tititi od politi\u010dara koji ne umeju da se smeju!) \u2013 i rezultati empirijskih istra\u017eivanja pokrenuli su veliki broj novih projekata kao \u0161to su, terapija smehom, seminari smeha, \u0161kole smeha (koje su postale vrlo popularne u Nema\u010dkoj), otvaranje \u201esala za smejanje\u201c u bolnicama i klini\u010dkim centrima, preuredjenje televizijskih programa, u cilju smanjenja broja\u00a0 horor filmova i sadr\u017eaja ispunjenih\u00a0 agresijom, nasiljem itd.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nau\u010dni dokaz univerzitetskih istra\u017eiva\u010dkih centara u Merilendu i Amsterdamu\u00a0 da se prilikom smeha povezuju desna i leva hemisfera ljudskog mozga i da smeh ja\u010da imunolo\u0161ki sistem \u010doveka, ohrabrila je jo\u0161 vi pokreta\u010de ovih akcija. Prite\u0161njeni nau\u010dnim dokazima, pred njima su, na primer, ve\u0107 poklekli i gospodari kase zdravstvenih osiguranja u Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Italiji itd., koji su u po\u010detku kategori\u010dki odbijali da prihvate finansiranje terapije pomo\u0107u humora i smeha.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 S druge strane, ta otkri\u0107a i saznanja podstakla su formulaciju\u00a0 raznih\u00a0 novih nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkih\u00a0 projekata.Medju njima je, kako se smatra, najprivla\u010dniji\u00a0 multidisciplinarni projekat \u201eMozak i duhovna kibernitika\u201c, koji ima za cilj da osvetli centar mi\u0161ljenja i supstrat duhovnog \u017eivota \u010doveka.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mnogi su govorili da je filozofiranje po\u010delo \u010dudjenjem, koje je neodvojivo od smeha, o \u010demu svedo\u010di\u00a0 i indoevropska re\u010d \u201esmei\u201c. Ali, ako se ostvari zamisao, prema kojoj, ide vreme u kome ne\u0107e biti\u00a0 vi\u0161e mesta za \u010dudjenje, da li \u0107e to zna\u010diti da \u0107e se\u00a0 ljudi smejati tek ako ih neko golica po tabanima, \u0161to je \u2013 kako smatraju antropolozi \u2013 dovelo do \u201eprasmeha\u201c\u00a0 pre osam miliona godina.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U vezi sa smehom, nau\u010dnici se suo\u010davaju i sa mnogim drugim ozbiljnim pitanjima.Jedan od njih ka\u017ee duhovito: \u201eNe\u0107e biti ni optimista, ni pesimista: Svi \u0107e se smejati do suza!\u201c Ili, kazano u duhu poznate\u00a0 srpske izreke:\u201eSvi \u0107e se smejati na bra\u0161no!\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"