Професор Високе школе, др Милош М. Ђорђевић учествовао је 28. и 29. маја на Другом босанскохерцеговачком славистичком конгресу у Сарајеву и саопштио реферат „Знакови поред пута или шифре Андрићеве поетике“.
У раду он полази од чињенице да се Знакови могу тумачити и читати и као наративно-рефлексивни уметнички текст или аутопоетички комернтари писца.
Реч је o књизи која се отима свим жанровима и књизи која доноси шифре Андрићеве поетике, па јој се може приступити из много углова. Ђорђевић полази од чињенице да не постоји критичар који се није њима послужио као аргументима анализе. Сам зато полази од сазнања да су Знакови битни за:
- разумевање филозофије и психологије стварања (а),
- логике стваралачког поступка и структуру дела (б) и
- контекст и целину Андрићевог дела као синетезе древног и модерног (в).
У Знаковима се уметник, усваја он исходишни налаза критике, „нагоном писца“ најпре, како би сам рекао претресајући поетске тајне и историјске мудрости своје уметности „на свом длану“, фрагментарно „сложио у себе“. Ако се то не схавати, не може се схватити ни сложеније слагање уметника у себе у романима и приповеткама, нити онотологија његовог дела.
