Zelena nedelja EU (EU Green Week) je godišnja manifestacija posvećena zaštiti životne sredine. Ovogodišnje izdanje se fokusiralo na Evropski zeleni dogovor – održivu i transformativnu strategiju rasta EU za Evropu kako bi se dostigao cilj, klimatska neutralnost do 2050. godine. Istraživačko-edukativni centar, Vršac se već drugu godinu pridružuje ovim aktivnostima. Prethodne godine organizovana je Vožnja biciklom kroz zaštićeno područje Mali vršački rit, a ove godine realizovana je još jedna edukativna vožnja biciklima.
Biciklom do Starog parka u Vlajkovcu je manifestacija koja je organizovana 5. jula 2022. godine kao vožnja biciklom do jednog od osamdeset spomenika prirode u Vojvodini kroz naselje Pavliš i njive koje okružuju park. Uz promociju zdravih stilova života, održano je i kratko predavanje na licu mesta, diskusija o značaju zaštite životne sredine, kao i podela promo materijala.
U vožnji su učestvovali profesori Visoke škole, bivši studenti i naši sugrađani.
Park dvorca u Vlajkovcu nastao je isušivanjem bare. Jedan deo podignut je oko 1890., a drugi oko 1903. godine. Jezero je imalo dva ostrva, most drvene konstrukcije, koji se pružao sredinom, i jedan drveni objekat. Danas postoji most, izmenjene konstrukcije, a skoro cela površina jezerskog basena je betonirana 2002. godine, dok je drveni objekat rekonstruisan i u njemu je smešten restoran.
Projektovan je u mešovitom stilu koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi toga vremena, nastalog kombinovanjem elemenata francuskog i engleskog stila. Klasično uređen deo parka imao je centralni motiv, fontanu oivičenu polukružnim širokim platoom sa kog su vodile simetrično postavljene šetne staze preko kanala. Preko vodenih površina – kanala i jezera bili su postavljeni drveni mostići sa ogradama od kovanog gvožđa.
Posebnu vrednost parka čini prisustvo brojnih vrednih primeraka očuvane dendroflore znatne starosti i impozantnih dimenzija. Takođe park sadrži i nekoliko vrsta koje su retke za ovo podneblje. Veliku vrednost parka predstavljaju dva stabla močvarnog čempresa (Taxodium distichum Rich.) koja su rešenjem iz 1973. godine stavljena pod posebnu zaštitu.
Posebnu pažnju privlači veliki broj veoma starih stabala bele topole (Populus alba L.) i grupa gorostasnih stabala hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata Ehrh.). Od starih stabala prisutno je još nekoliko primeraka crnog oraha ( Juglans nigra L.), gledičije (Gleditsia triacanthos L.), platana (Platanus acerifolia Willd.), krupnolisne lipe (Tilia grandifolia Ehrh.), katalpe (Catalpa bignonioides Walt.), divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.), koprivića (Celtis occidentalis L.), jablana (Populus nigra var.italica Moench.), sofore (Sophora japonica L.), pajavca (Acer negundo L.), jasena (Farxinus excelsior L.), graba (Carpinus betulus L.), veza (Ulmus effusa Willd.), poljskog bresta (Ulmus minor Mill.) i tri stabla crvenolisnog javora (Acer pseudoplatanus var. atropurpureum L.).
Zbog svega navedenog Stari park u Vlajkovcu predstavlja veliku vrednost za proučavanje istorije pejzažne arhitekture u Srbiji.
https://www.b92.net/putovanja/arhiva.php?dd=16&mm=11&nav_category=823&nav_id=472778&yyyy=2010
http://www.turistickiklub.com/sadrzaj/stari-park-u-vlajkovcu
Projektovan je u mešovitom stilu koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi toga vremena, nastalog kombinovanjem elemenata francuskog i engleskog stila. Klasično uređen deo parka imao je centralni motiv, fontanu oivičenu polukružnim širokim platoom sa kog su vodile simetrično postavljene šetne staze preko kanala. Preko vodenih površina – kanala i jezera bili su postavljeni drveni mostići sa ogradama od kovanog gvožđa.
Posebnu vrednost parka čini prisustvo brojnih vrednih primeraka očuvane dendroflore znatne starosti i impozantnih dimenzija. Takođe park sadrži i nekoliko vrsta koje su retke za ovo podneblje. Veliku vrednost parka predstavljaju dva stabla močvarnog čempresa (Taxodium distichum Rich.) koja su rešenjem iz 1973. godine stavljena pod posebnu zaštitu.
Posebnu pažnju privlači veliki broj veoma starih stabala bele topole (Populus alba L.) i grupa gorostasnih stabala hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata Ehrh.). Od starih stabala prisutno je još nekoliko primeraka crnog oraha ( Juglans nigra L.), gledičije (Gleditsia triacanthos L.), platana (Platanus acerifolia Willd.), krupnolisne lipe (Tilia grandifolia Ehrh.), katalpe (Catalpa bignonioides Walt.), divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.), koprivića (Celtis occidentalis L.), jablana (Populus nigra var.italica Moench.), sofore (Sophora japonica L.), pajavca (Acer negundo L.), jasena (Farxinus excelsior L.), graba (Carpinus betulus L.), veza (Ulmus effusa Willd.), poljskog bresta (Ulmus minor Mill.) i tri stabla crvenolisnog javora (Acer pseudoplatanus var. atropurpureum L.).
Zbog svega navedenog Stari park u Vlajkovcu predstavlja veliku vrednost za proučavanje istorije pejzažne arhitekture u Srbiji.
https://www.b92.net/putovanja/arhiva.php?dd=16&mm=11&nav_category=823&nav_id=472778&yyyy=2010
http://www.turistickiklub.com/sadrzaj/stari-park-u-vlajkovcu
