Themutno đes rromengo
Maškarthemutno kidipe rromengo (ang. IRU), kerde dešuštar Rroma andar averčhande raštra, kamavimasa te zuraven thaj barjaren rromengo than ando sasto them. Jekh lendar sas o Slobodano Lala Berberski, amalikano – politikano bućarno ande SFRJ. O Slobodano Berberski sas andar o Zrenjanino. Vo sas angluno šerutno ande kava kidipe. Angluno Kongreso rromengo sas angle kidipe IRU savo si kerdo 1971. berš ando Londono, čačune ande jekh tikno than paše Londono. Paše o Slobodano Berberski, andar i Srbia sas vi o Žarko Jovanović – Jagdino, bijando ande Batajnica, numaj po teljaripe šovardešenge ando 20. veko đelo ando Parizo thaj kote ačhilo. Pe gadava kidipe savo sas nekabor đesa, andino si kava: te ando than navengo Cigan avel nav Rrom, te rromano stjago avel vunato – zeleno, sar o simbolo opralimako thaj phuvjako, ande centro te avel loli dešušovengi rrota čakrenca savo si simbolo pale rromano dromaripe. Nesave manuša gindin kaj pe čakra trubul te dikhel pes sar pe jekh filozofsko dikhipe trajosko, ande savo sa jekh drom manuša bijandon thaj meren. Paše kova so ande pe kava kidipe, andini si vi e rromani himna pale sa e Rroma po them Đelem, đelem. E himna kerda o Žarko Jovanović, e đilji si đilabadi pale Holokausto rromengo thaj pale sa e Rroma save si mudarde ande egzoduso katar i India dži ađes. Sa jekh berš katar 1. – 8. aprili inćarel pes Themutno đes rromengo po sasto them. Athoska kerel pes svato pale amalikano – politikano trajo rromengo, pharimasa savjasa trajin. Pe kava đes e Rroma bašalen, đilaben, khelen thaj themeske sikaven kaj sa gadava šaj te savoren inćarel ketane.
Svetski dan Roma
Svetska organizacija Roma (IRU), formirana je na inicijativu četrnaest Roma širom sveta, sa željom da se poboljša položaj Roma u svetu. Jedan od njih je bio i Slobodan Lala Berberski, društveno-politički radnik u SFRJ. Slobodan Berberski je poreklom iz Zrenjanina, bio je prvi predsednik navedene organizacije. Prvi Kongres Roma održan je u okviru IRU organizacija, osnovane 1971. godine u Londonu, tačnije u jednom malom mestu kraj Londona. Pored Slobodana Berberskog, iz Srbije bio je i Žarko Jovanović – Jagdino, rođen u Batajnici, ali početkom šezdesetih godina 20. veka otišao je u Pariz i tamo ostao do kraja života. Na navedenom sastanku, koji je trajao nekoliko dana, donete su sledeće odluke: da se umesto naziva Ciganin koristi naziv Rom, da romska zastava bude plavo – zelena, simbol neba i zemlje, u sredini sa crvenom čakrom – točkom sa šesnaest krakova koji simbolizuju lutanje Roma. Neka tumačenja točka odnose se na filozofsko posmatranje života koji se iznova rađa i umire. Pored navedenih odluka, doneta je odluka da himna za sve Rome na svetu bude himna Đelem, đelem. Himnu je komponovao Žarko Jovanović, a pesma je posvećena Holokaustu Roma, i sveopštem stradanju Roma od njegovog egzodusa iz Indije do danas. Svake godine od 1. – 8. aprila obeležava se Svetski dan Roma širom sveta. Tada se razgovara o društveno – političkom životu Roma, problemima sa kojima se Romi suočavaju, tada je prilika da se svima pokaže muzika, pesma i igra, koja nas sve spaja.
U nastavku možete pogledati fotografije naših studenata i profesora sa ranijih aktivnosti posvećenim obeležavanju Svetskog dana Roma.
